Kristina Savkov proglašena je najboljom glumicom u predstavi za decu na upravo završenom 71. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine. Nagradu je osvojila za ulogu u predstavi "Devojčica sa šibicama". Za ulogu u istoj predstavi specijalnu nagradu za glumačko ostarenje osvojila je i Vera Hrćan Ostojić. Najstariji pozorišni festival u zemlji, ove godine po 71. put, održao se od 6. do 11. aprila u Zrenjaninu.
Uoči gostovanja "Dece Paklene pomorandže" u beogradskom Zvezdara teatru, deo ekipe predstave u kojoj su glumci Kristina Savkov, Aleksandar Milković i Darko Radojević, te reditelj Kokan Mladenović i dramaturškinja Nina Plavanjac, govorili su u emisiji "Dokument" RTV Vojvodine. Emisija naslovljena "Nasilje nije zabava" emitovana je 9. aprila u 13.20 sati na RTV Vojvodine. Hvala Eržiki Pap Reljin što je "Dokument" posvetila važnoj temi kojom se bavi naša predstava.
Naš Danilo Milovanović blista u podkastu "Život na srpskom" na portalu Nova.rs u razgovoru sa uvek inspirativnom voditeljkom Anom Kalaba. Danilo je govorio o vršnjačkom nasilju kojim se bavi predstava "Deca Paklene pmorandže". Otkrio je kakve su bile reakcije starije i mlade publike, govorio je i o uticaju pozorišta i pokretanju važnih pitanja kod tinejdžera, ali i o perspektivi mladih glumaca u Srbiji danas i ostarelih „musketara“ osuđenih da budu „topovsko meso“. Hvala autorki Ani Kalaba na prilici da Beograd, između ostalog, čuje i to da "Deca Paklene pomorandže" stižu u Zvezdara teatar 12. aprila.
Predstava "Deca Paklene pomorandže” Pozorišta mladih, koju je režirao Kokan Mladenović, gostovaće 12. aprila u Beogradu, na sceni Zvezdara teatra.
Deset mladih glumaca Pozorišta mladih istraživalo je gde leže razlozi i povodi za silno nasilje među mladima. Zašto su nam deca sve agresivnija i surovija jedni prema drugima, zašto na neshvatljivo maštovite načine ponižavaju jedni druge - kako u stvarnom, tako i u virtuelnom svetu, samo su neka od pitanja koja otvara ova predstava.
“Deca Paklene pomorandže” inspirisana su generacijom mladih o kojima govori čuveni roman Entonija Bardžisa “Paklena pomorandža”. Izvrsnu muziku za predstavu komponovao Marko Grubić.
Strasno i bespoštedno u predstavi igraju: Kristina Savkov, Nikolina Vujević, Anica Petrović, Danilo Milovanović, Aleksa Ilić, Darko Radojević, Miloš Macura, Aleksandar Milković, Nenad J. Popović i Stefan Ostojić.
Darko Radojević, mladi glumac koji igra u našim aktuelnim predstavama, govorio je za "Novi magazin" na temu mladih i njihovog standarda. Intervju je objavljen u broju 570, od 31. marta.
“Nove generacije su možda u prednosti što se tiče pronalaženja poslova preko interneta, ali ih taj virtuelni svet čini još većim egzistencijalnim robovima, sve u interesu moćnika. Na internetu rade u okvirima izmišljenog sveta koji ne prepoznaje odgovornost. Prvi put kada ne budu potrebni tom svetu, jednostavno bivaju odbačeni.", kaže Radojević, a na pitanje od čega živi mlad glumac koji nije stalno zaposlen, kaže da može da zaradi dodatne prihode snimajući serije i filmove, ali i to je jednokratno, jer danas snimaš, sutra ne. Bez učešća roditelja i familije - uže ili šire - mlad glumac ne bi stigao ni do ulaznih vrata fakulteta, kaže između ostalog u intervjuu Radojević.
Naša “Tri musketara”, koja podsećaju na to zašto je važno biti svoj i negovati u sebi osećaj pravde i prava na slobodu, gostovaće 5. aprila u Beogradu, u Pozorištu na Terazijama. U predstavi koju je režirao Darijan Mihajlović, igra skoro ceo ansambl naše kuće predvođen Slobodanom Ninkovićem, Danilom Milovanovićem, Aleksom Ilićem i Darkom Radojevićem.
Pre nego što je došlo vreme “Svi za lajk, lajk za sve”, postojalo je vreme u kojem je bilo “Svi za jednog, jedan za sve.” Bilo je to vreme hrabrih i odvažnih ljudi koji su ustajali za pravdu, bili samosvojni, slobodoumni, hrabri - ljudi koji su snagom duha rušili pogrešne svetove i gradili sigurne puteve do novih, boljih, dostojanstvenijih.
Musketarstvo je danas gotovo zaboravljena kategorija. Retko smo hrabri, tek na rečima, uglavnom u svoja četiri zida. Kad treba stati za drugog – gromoglasan tajac. Za razumeti je taj strah, vremena su čupava, ali ljudi ipak ne bi smeli da zaborave koliko je važno štititi drugog, stati na stranu slabijeg, biti vitez, biti čuvar dobrote - jer samo tako će ovaj naš sve čudniji svet imati smisla, samo tako ćemo imati pravo da jednom zatražimo da neko zaštiti i nas same. I samo tako ćemo postati original, umesto gomile falsifikata – pojedinac, umesto gomile bez svesti i savesti.
Gde su nestali zajedništvo, empatija, briga za drugog čoveka? Gde je nestao hrabri i izuzetni pojedinac? Gde nestade to musketarstvo? Čuči li ono i dalje u nama? Ko ponovo može da ga probudi? Neko drugi? Mi sami? Pa šta čekamo?
Aleksandar Dima kao večna inspiracija, Aleksandra Glovacki autor je teksta koji je režirao Darijan Mihajlović, a glumci Pozorišta mladih udahnuli su ovoj predstavi britkost duha i zaigranost života. Musketari su u njihovoj verziji ne samo vešti mačevaoci, već pravi akcioni junaci, individualci i vesnici ideala slobodnog i nesputanog pojedinca.
"Ne okrećimo glavu od odbačene dece", kaže naša Kristina Savkov u intervjuu koji je dala za festivalske novine povodom igranja "Devojčice sa šibicama" u zvaničnoj konkurenciji 71. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine.
Unapređenje kvaliteta omladinske kulture, kroz izgradnju političke svesti, kritičkog razmišljanja i međunarodne solidarnosti mladih, cilj je projekta „Evropska mreža za omladinski angažman 2.0 (EYE.net 2.0)”, u okviru kog će publika, od 5. do 8. aprila, kroz pozorišni festival na nekoliko lokacija, imati priliku da pogleda osam interaktivnih omladinskih pozorišnih predstava, iz osam zemalja. Ovaj projekat uvod je u „Škole budućnosti”, programski segment Evropske prestonice kulture - Novi Sad 2022, čiji su fokus deca i mladi. Deo programa festivala održava se u Pozorištu mladih.
U jednoj pesmi opevan je april u jednoj prestonici...
Jedan čaroban april može biti i u ovoj našoj, vojvođanskoj i kulturnoj, novosadskoj... I to u našem pozorištu.
Krećemo musketarski, odmah - nije šala - prvog aprila. Odvažno, hrabro, misleći na druge - našu publiku.
Igraćemo sve omiljene predstave vaše dece. Do kraja meseca našim scenama će koračati svi naši junaci, od Ježića Žožoa do dece Paklene pomorandže...
Rezervišite svoje ulaznice na vreme!
Blagajna: 021/521-826
Čekamo vas u Pozorištu mladih...
Pozorište mladih iz Novog Sada gostovaće u Beogradu početkom aprila. Pod sloganom “April u Beogradu Pozorišta mladih” gostovanje otvaraju 5. aprila mjuziklom "Tri musketara" u režiji Darijana Mihajlovića koji će izvesti u Pozorištu na Terazijama.
Svoju drugu predstavu - "Deca Paklene pomorandže" u režiji Kokana Mladenovića, ansambl ovog pozorišta igraće 12. aprila u Zvezdara teatru.
“Tri musketara” su duhovita, zabavna i vrlo poučna predstava, istovremeno scenski nadasve atraktivna, koja govori o važnosti prijateljstva i empatije, o tome da je dobro biti hrabar i samosvojan.
Musketare igraju: Slobodan Ninković, Aleksa Ilić i Danilo Milovanović, a Dartanjan je Darko Radojević. Na sceni sa njima je skoro ceo ansambl Pozorišta mladih, a scenske borbe i songovi u ovoj predstavi posebno su atraktivni za mladu publiku.
Predstava “Deca Paklene pomorandže", koja je inspirisana kultnim romanom “Paklena pomorandža” Entonija Bardžisa, istražuje izvore, razloge i povode mnogostrukog i raznolikog nasilja među mladima danas.
Zašto su nam deca sve agresivnija i surovija, zašto se na neshvatljivo maštovite načine međusobno ponižavaju i beskrupulozno targetiraju, kako u stvarnom, tako i u virtuelnom svetu, i zašto više nije dovoljno da se pitamo gde smo pogrešili, da merimo ko je više kriv: porodica, sistem vrednosti, sistem obrazovanja, društveno-politička klima u zemlji, mediji koji normalizuju nasilje i govor mržnje…
U “Deci Paklene pomorandže” igraju: Kristina Savkov, Nikolina Vujević, Anica Petrović, Danilo Milovanović, Aleksa Ilić, Darko Radojević, Miloš Macura, Aleksandar Milković, Nenad J. Popović i Stefan Ostojić.
Dragi prijatelji,
Dok je svet, kao da je priključen na infuziju, svakog sata i minuta prima nove vesti, mogu li da nas sve, kao stvaraoce, pozovem da pristupimo istinskom prostoru i sferi i perspektivi epskih vremena, epskih promena, epske svesti, epskih promišljanja i epskih pogleda? Živimo u epskom dobu ljudske istorije, a dubinske i značajne promene koje proživljavamo u pogledu odnosa ljudi sa samima sobom, sa drugim ljudima i sa ostalim svetom skoro su van našeg opsega da ih spoznamo, artikuliramo, iskažemo, izgovorimo.
Mi ne živimo u dvadesetčetvoročasovnom ciklusu vesti, već živimo na kraju vremena. Novine i mediji su u potpunosti nepripremljeni i onemogućeni da se uhvate u koštac sa svim stvarima koje proživljavamo.
Gde je jezik, gde su pokreti i gde su slike koji bi nam omogućili da shvatimo suštinske promene i raskole koje doživljavamo? I kako možemo da shvatimo sadržaj naših trenutnih života kao iskustvo, a ne kao novinsko izveštavanje?
Pozorište je umetnička forma iskustva.
Kako u svetu koji je preplavljen opsežnim medijskim kampanjama, simuliranim iskustvima i turobnim predviđanjima možemo da dosegnemo van neprekidnog ponavljanja brojki da bismo iskusili ono svetovno i beskrajno u pojedinačnom životu, ekosistemu, prijateljstvu i svetla na plavom nebu? Dve godine pandemije korona virusa su utihnule ljudska čula, suzile ljudske živote, uništile veze među njima i vratile nas na jedan neobični početak ljudske života.
Koje seme treba posaditi i uzgajati u ovo vreme, a koje iždžikljalo i napadno korenje treba zatreti, potpuno i za sva vremena? Mnogo ljudi je na ivici. Mnogo se nasilja rasplamsalo, neracionalno i neočekivano. Mnogo se utemeljenih okvira pokazalo kao strukture neprekidne okrutnosti.
Gde je naša kultura sećanja? Čega treba da se sećamo? Koji nam rituali napokon dozvoljavaju da ponovo izmislimo i započnemo korake koje nikada nismo napravili?
Pozorištu epskih vizija, svrhe, oporavka, popravka i brige trebaju novi rituali. Nama ne treba zabava. Nama treba okupljanje. Treba da delimo prostor i gradimo zajednički prostor. Treba nam zaštićeni prostor suštinskog razumevanja i jednakosti.
Pozorište je zemaljsko stvaranje prostora jednakosti među ljudima, bogovima, biljkama, životinjama, kapima kiše, suzama i preporoda. Prostor jednakosti i suštinskog razumevanja osvetljava skrivena lepota koju održava živom suštinski odnos opasnosti, spokoja, mudrosti, delovanja i strpljenja.
U spisu Avatamsaka Sutra, Buda nabraja deset vrsta strpljenja u ljudskom životu. Jedno od najsnažnijih je „Strpljenje da spoznamo sve kao opsenu“. Pozorište je oduvek predstavljalo život na ovom svetu kao opsenu, dajući nam mogućnost da oslobađajućom jasnoćom i silom dokučimo ljudsku iluziju, zabludu, slepilo i poricanje.
Toliko smo ubeđeni u ono što posmatramo i način na koji posmatramo da ne možemo da vidimo i osetimo alternativne stvarnosti, nove mogućnosti, drugačije pristupe, nevidljive odnose i bezvremenske veze.
Ovo je vreme za suštinsko osvežavanje naših umova, naših čula, naše mašte, naših istorija i naših budućnosti. To ne mogu da urade ljudi koji rade sami, izolovani od drugih. To je nešto što moramo da uradimo zajedno. Pozorište nas poziva da to učinimo zajedno.
Najiskrenije vam hvala na vašem radu.
Piter Selars
Ansambl Pozorišta mladih, predvođen rediteljem Kokanom Mladenovićem, danas je krenuo na “Guliverova putovanja” kojima će publika moći da se pridruži već 7. maja u centru Novog Sada, gde će premijerno biti izvedena naša buduća, istoimena, predstava.
Biće to priča o tome šta mi sami možemo da uradimo za ovaj svet i čovečanstvo, šta možemo da uradimo da bismo odmah, promptno, postali bolji ljudi, da bismo napravili bolju budućnost za naše klince, za sve nas.
Biće to ujedno podsetnik da je znanje neprikosnovena moć koje kad-tad mora da pobedi svu prostotu i neukost koje svet vode u propast koju upravo živimo.
Mogu li deca da spreče jedan rat, mogu li da nahrane gladnog druga, da pobede zle gusare i kako u nevolji da sačuvaju leđa drugu, sve su to teme kroz koje će publiku provesti glumci ove predstave...
Predvođeni Aleksom Ilićem kao Guliverom, u predstavi igra skoro ceo ansambl naše kuće: Saša Latinović, Slobodan Ninković, Neda Danilović, Kristina Savkov, Saša Stojković, Stefan Ostojić, Aleksandar Milković, Ivan Đurić, Jelica Gligorin, Aleksa Jovčić, Marija Radovanov, Marija Todorović, Sanja Tomić, Danilo Milovanović, Dejan Šarković, Darko Radojević, Nikolina Vujević, Miloš Macura, Slavica Vučetić.
Autorka lutaka i kostimografkinja je Milica Grbić Komazec. Kompozitor je Marko Grubić, a scenografkinja Marija Kalabić, Predstava je inspirisana romanom Džonatana Svifta, a autorka teksta je Branislava Ilić.
Predstavom “Guliverova putovanja” biće otvoren prvi međunarodni festival za decu i mlade “Novosadske pozorišne igre” koje organizuje naše pozorište.
Glumac Saša Torlaković, gospodin Goluža u našoj predstavi "Smrt gospodina Goluže", u intervjuu "Dnevnikovom" TV dodatku, govori o ovoj predstavi i tom prilikom kaže da je svet preplavio palanački duh. Da je moguće pobediti ga, tvrde glumci Pozorišta mladih, ponovo 25. marta, kada je na našem repertoaru priča o Goluži, gospodinu Goluži...
Hvala "Dnevniku" i urednici TV dodatka Snežani Milanović.
Fotografija: Vojin Ivkov
Jeste li gledali legendarni film Živka NIkolića "Smrt gospodina Goluže"? Sa čuvenim Smokijem- Ljubišom Samardžićem i zanosnom Savinom Geršak uz koju su odrasli mnogi dečaci? I ako jeste, posebno ako niste, evo prilike da vidite šta se zbilo sa Golužom... Na Sceni Pozorišta mladih, sa izuzetnim glumcima našeg teatra i gostima - Kristinom Marković i sterijancem Sašom Torlakovićem. Ako vam se ponekad čini da vam život postaje triler sa dve nepoznate, ovo je prilika da se, ne samo prepoznate, već i da u bondovskom stilu preuzmete inicijativu, evo već 2. marta...
Živimo li svi mi u jednom velikom neuračunljivom rijalitiju u kojem neko, čini se neznalački, poteže sve konce? Jesmo li gospodari svog života ili njime gospodari sredina? Je li bog nadležan za nas, svetina ili sudbina? Raspolažemo li svojim ovozemaljskim satima ili su i oni sad već posve iznamljeni gospodarima društvenih mreža? Postoji li više išta na ovom svetu ako to ne zabeleži neka TV? I ko je uopšte taj nevidljivi master of ceremony fenomena zvani život?
O svemu tome u suštini govori predstava “Smrt gospodina Goluže”: rejting, brojevi, lajkovi, time danas merimo svoj život i sve naše vrednosti. Granice etičkih mera nevidljive su, spletka je dominantna jedinica mere postojanja našeg društva i baš zato ništa nije sveto: sve je bruto i neto, kaže precizni stih “Hladnog piva”.
Naš Goluža je čovek ovog vremena, čovek sa tajnom, za koju meštani pred kojima se obreo, misle da znaju kakvog je okusa. Zato zovu TV da direktno svedoči o njoj, ovekoveči je, arhivira. U lokalnoj kafani odmotava se tajnovito klupko intriga i zavisti, na videlo izlazi sav prljavi veš... Tu je i lokalna udovica koja je možda neočekivana sila koja se pojavljuje i reši stvar...
Naša predstava “Devojčica sa šibicama” uvrštena je u takmičarsku selekciju 71. Festivala profesionalnoh pozorišta Vojvodine, koji će se od 4. do 10 aprila održati u Zrenjainu. Ovu predstavu, realizovanu u koprodukciji sa Festivalom ekološkog pozorišta (FEP) i udruženjem “Slobodna nema cenu – Stop trgovini ljudima”, je po motivima Andersenove bajke režirala Sonja Petrović. U predstavi igraju: Kristina Savkov, Vera Hrćan Ostojić, Ervin Hadžimurtezić/ Aleksandar Milković, Aleksa Ilić i Danilo Milovanović.
“Devojčica sa šibicama” je priča o deci sa ulice, deci kojima je ulica dom, o njihovim bajkama, detinjstvu, empatiji, strahu, nadi i ljubavi. Ovo je jedna od onih predstava koje i decu i roditelje uči da (po)gledamo u ljude.
