Šekspirova “Bogojavljenska noć”, u režiji Ivana Vanje Alača, koprodukcija našeg teatra, Šekspir festivala i novosadske Akademije umetnosti, je predstava koja se izvodi kao deo novoustanovljenog programa Šekspir festivala – Moj prvi Šekspir. Svog prvog Šekspira igraju: Andrijana Đorđević (Viola), Miloš Lazić (Ludalo), Miloš Macura (Grof Orsino), Jelena Lončar (Grofica Olivija), Aleksandar Milković (Malvolio), Đorđe Mitrović (Vitez Tobi Štucalo), Aleksa Jovčić (Sebastijan), Anica Petrović (Sluškinja Marija), Saša Latinović (Antonio) i Ervin Hadžimurtezić (Vitez Endrju Jezoliki) kome jedinom ovo nije prvi Šekspir. Muziku u predstavi uživo izvodi kvartet koji čine: Dimitrije Beljanski (klavir), Katarina Badnjar (violina), Stefan Milović (klarinet) i Nina Henig (violončelo). Tekst je adaptirala Divna Stojanov. Scenografkinja je Jovana Stefanović, kostimografkinja - Margareta Marinković, kompozitor - Dimitrije Beljanski, a saradnik za scenski pokret - Igor Greksa. Reč reditelja Ivana Vanje Alača: “Pozivom mog profesora, umetničkog direktora Itaka Šekspir festivala i…

“Krznena Venera”, film Romana Polanskog, bio je inspiracija reditelju Momčilu Miljkoviću da u Pozorištu mladih inscenira ovaj tekst po sopstvenooj adaptaciji. U tome mu je, glumački potentno pomogao dvojac u kojem su Tijana Maksimović i Danilo Milovanović. Predstava je nastala u koprodukciji Pozorišta mladih i novosadske Vina produkcije. Naizgled jednostavna priča počinje u trenutku kada reditelj organizuje audiciju da bi pronašao glavnu glumicu, a tokom predstave sve će se okrenuti u neočekivanom pravcu koji će nam reći mnogo toga o manipulaciji i njenim mehanizmima, koji će opet vrlo rečito progovoriti o vremenu u kojem smo neretko i žrtve i manipulatori. Svi igramo neke uloge O razlozima koji su ga inspirisali da se pozabavi ovom pričom, reditelj Miljković kaže: “Prelazeći iz jedne u drugu, pa u treću ulogu, naši likovi otkrivaju ono što su oboje morali, ili hteli da sakriju, svako…

Predstava inspirisana istoimenim stripom slavnog novosadskog strip crtača Branislava Baneta Kerca, nastala je u saradnji Fondacije "Novi Sad - Evropska prestonica kulture" i Pozorišta mladih. "Cat Claw" je priča o paralelnim dimenzijama, ljudima pacovima, opasnim tehnologijama, neprežaljenim ljubavima, studentskim mukama, hevi metal koncertima, akcionim herojima sa viškom kila i super ženi koja mora sa svim tim da se nosi. Reč autora Branislava Kerca "Ukrštanje filma i stripa ili stripa i filma je česta pojava. Ali, kada nas pitaju za neko pozorišno delo pretočeno u strip i obrnuto – tu već moramo da se zamislimo. Gospođa ministarka, Buba u uhu ili Oskar je kriv za sve u stripu – ne postoje. Kako stojimo sa stripom postavljenim na daske koje život znače? Pada mi na pamet Alan Ford i… opet Alan Ford. Za nešto konkretnije treba mi ili pola-pola, ili pomoć prijatelja.…

Kako da plešemo zajedno / kad nismo jedan / nego mnogi?Kako da plešemo zajedno / ako je toliko nas još uvek zbunjeno?Kako da plešemo zajedno / ako se plašimo / jedni drugih?Kako da plešemo zajedno / ako nemamo empatije?Kako da plešemo zajedno / ako smo okruženi nasiljem?Kako da plešemo zajedno / ako ne možemo da oprostimo sebi i drugima?Kako da plešemo zajedno / ako ne mislimo isto?Kako da plešemo zajedno / ako stariji ne čuju mlađe?Kako da plešemo zajedno / ako neka mišljenja olako odbacujemo?Kako da plešemo zajedno / ako se neki od nas / ne vide?Kako da plešemo zajedno / ako ne znamo svoja prava?Kako da plešemo zajedno / ako se neki od nas / ne čuju?Kako da plešemo zajedno / ako smo okruženi lažima?Kako da plešemo zajedno / ako se ne razumemo?Kako da plešemo zajedno/ ako su neki…

Mit koji se ovim pozorišnim ritualom oživljuje je mit pun magije i strasti. Mit o Medeji i Jasonu nam priča priču o natprirodno velikoj ljubavi dvoje ljudi, koja se, zbog ljudske slabosti, pretvori u zastrašujuću mržnju, iza koje ostaje pustoš. Medeja je bila čuvena čarobnica, kćerka Helijevog sina Ejeta i Okeanide Idije. Kao njena majka kasnije se pominje boginja Hekata. Jason je bio sin Eolovog potomka Esona, koga je s prestola zbacio njegov brat Pelija, otevši mu presto. Da bi sprečio Jasona da preuzme presto nazad, Pelija ga pošalje u nemoguću misiju, da iz Kolhide u Jolk vrati runo krilatog zlatorunog ovna. U tom nemogućem zadatku pomogla mu je Medeja svojim moćima, nakon što joj je Eros u srcu razbudio osećaje koje nikada pre nije doživela i kojima nije mogla da se odupre. Pošto je Jason, na zaprepaštenje svih, uspeo…

Oni su naša zaboravljena deca, koju smo - mi - zaboravili... Zato su sada tu - zbog svega što smo im obećali da će biti, a nije se dogodilo. Ti anđeli sa krilima duboko umočenim u katran došli su da naplate ekstra kamatu na sjebano detinjstvo. Sada s pravom pitaju: koliko još ratova treba da izgube oni koji su ih izgubili da bi shvatili da su bivši?!! "Deca Paklene pomorandže" istražuju izvore, razloge i povode nasilja među decom danas. Činjenica da su nam deca sve agresivnija i surovija jedni prema drugima, da na neshvatljivo maštovite načine ponižavaju jedni druge, da se beskrupulozno targetiraju, kako u stvarnom, tako i u virtuelnom svetu, mora postati najvažnija tema za sve nas kako bismo društvenu klimu bar unekoliko promenili u korist svojih potomaka. Jer, svi smo krivi: porodica, poljuljani sistem vrednosti, sistem obrazovanja, društveno-politička…

(po motivima istoimenog romana Aleksandra Dime) Autor: Aleksandra Glovacki Reditelj: Darijan Mihajlović Scenograf: Vesna Popović Kostimograf: Milica Grbić Komazec Kompozitor: Ana Krstajić Scenski pokret, scenske borbe i mačevanje: Dragan Stojmenović Asistent za scenske borbe i mačevanje: Dejan Karlečik Koreograf: Mirko Knežević Dizajn tona: Miloš Romić Dizajn svetla: Ratko Jerković Scenski govor: Saša Latinović Koreptetitor: Aleksandra Lazin Dizajn plakata i programske knjižice: Dejan Podlipec Igraju: Atos (kraljev musketar): Aleksa Ilić Portos (kraljev musketar): Danilo Milovanović Aramis (kraljev musketar): Slobodan Ninković Dartanjan: Darko Radojević Planše (sluga Dartanjanov): Aleksandar Milković Konstanca: Kristina Savkov Milejdi De Vinter: Slavica Vučetić Kardinal Rišelje: Saša Latinović Luj 13. (kralj Francuske): Miloš Macura Ana (francuska kraljica): Marina Cinkocki Madam De Sable (kraljičina dama): Jelica Gligorin Lord Bekingem: Dejan Šarković De Trevil (zapovednik musketara): Saša Stojković Žisak (zapovednik garde): Ivan Đurić Krčmarica: Anica Petrović Dvorske dame: Sanja Tomić, Marija…

Reč reditelja:"Televizijski format o običnim ljudima koji su snimljeni u stvarnim situacijama - tako veoma jednostavno glasi definicija rijaliti programa. Iako korene tog formata možemo da prepoznamo još četrdesetih godina prošloga veka, novi milenijum je vreme njegove globalne ekspanzije. Srbija, s malim zakašnjenjem u odnosu na svet, prihvata taj fenomen koji će uskoro postati ne samo sastavni deo naše svakodnevice, nego i kreator iste.Da bi se neki rijaliti "uhvatio" u određenoj zemlji, on mora da bude prilagođen podneblju jer ne može da uspe ukoliko se gledaoci ne mogu identifikovati s onim što gledaju. Prema toj logici, učesnici rijalitija predstavljaju delove ličnosti naroda koji taj rijaliti gleda. U nekim našim susednim zemljama, primera radi, gledanost ovakvih programa naglo opada čim se pojavi neki oblik nasilja i konflikta, zbog čega kreatori strogo paze da toga ne bude. Na šta kreatori kod nas…

Sezona 2019/2020. KAD SAM BIO GARAV Pisac teksta: Milivoje MlađenovićReditelj: Stevan BodrožaScenograf: Zorana PetrovKostimograf: Biljana GrgurScenski pokret: Ista StepanovIzbor muzike: Stevan BodrožaSaradnik za scenski govor: Saša LatinovićDizajn programske knjižice i plakata: Dejan PodlipecFotografija i video snimanje predstave: Zoom media Igraju: Mika Antić........................................................Ivan ĐurićŽarko, Mile Dileja................Danilo MilovanovićMalilini, Stevanka........................Marija RadovanovUčiteljica, Mara Gatara....................Neda DanilovićVili, Policajac, Vojnik...........Ervin Hadžimurtezić Organizator: Ivana CvejanovInspicijent i sufler: Snežana VelimirovićDizajn svetla i tona: Đorđe ilićDekorateri: Zoran Mikić, Boban ToromanGarderober: Dragica VuksanovićŠminker: Anja GemovićKrojači: Nikodinka Folić, Sava StefanovićNabavka: Gordana IlićSaradnica za marketing: Radmila Simeunović Prva proba: 1.02.2020.Premijera: 28.03.2020./14.10.2020. Mihajlo Nestorovićdirektor Pozorišta mladih REČ REDITELJA: "U komadu "Kad sam bio garav" Milivoja Mlađenovića kroz niz poetskih scena, jasno izniklih iz motiva Antićevih pesama, pokušava se evocirati neuhvatljivi miris detinjstva - detinjstva koje je potom odredilo tok jednog života i kroz njega "provejavalo" kao daleka trauma ali i kao izgubljena radost koja…

Reč reditelja Predstava “39 stepenika” ima čak tri izvora: po avanturističkom romanu Džona Bakana iz 1915. godine nastao je kultni britanski film koji je 1935. režirao Alfred Hičkok, da bi pozorišnu adaptaciju ovog filma uradio Patrik Barlou 2005. Tako se u ovom pozorišnom komadu prepliću različiti rukopisi i poetike jednog romanopisca, jednog kultnog reditelja i jednog savremenog glumca komičara. Bakan je doneo nešto novo u žanr trilera - u centar zbivanja ubacio je slučajnog junaka, čoveka koji pod sticajem neobičnih okolnosti biva upleten u neverovatnu avanturu u kojoj pokušava istovremeno da razotkrije međunarodnu špijunsku organizaciju i da dokaže svoju nevinost povodom optužbe za ubistvo koje nije počinio. Genijalni reditelj Hičkok, čuven po napetim trenucima i uzbudljivim zapletima, napravio je od avanturističkog romana briljantan triler. Kroz njegove filmove ponavljali su se mnogi motivi, pa je i naša predstava prepuna citata iz…