Naš glumac Slobodan Ninković gostovao je u emisiji “Knjiga je bolja”, RTV Vojvodine. U razgovoru sa urednicom emisije Eržikom Pap Reljin govorio je o nastanku predstave “Ivica i Marica” i etičkim vrednostima o kojima deca uče gledajući bajke. Razgovor je bio povod da se govori i o filozofskim slojevima koji se kriju u bajkama, konkretno u ovoj, koju je glumac režirao kao svoj rediteljski prvenac. Ceo razgovor može se videti na linku: https://www.youtube.com/watch?v=1VAKQo6WIEc
Kad god u pozorištu počinje rad na novoj predstavi, u vazduhu se osećaju uzbuđenje i neka posebna radost. Upravo takva atmosfera je danas 3. marta, u našem teatru, gde su počele probe nove predstave. “Autorizaciju” režira hrvatski reditelj mlađe generacije Vanja Jovanović, a novu predstavu će svojim talentom autorizovati glumački tim u kojem su: Neda Danilović, Marija Radovanov, Ivan Đurić, i Aleksandar Milković. Premijera će biti 24. aprila.
Tekst “Autorizacija” delo je samog reditelja i dramaturškinje i vrsne pesnikinje Petre Pleša, scenografiju i kostime osmisliće Mario Tomašević, dok muziku komponuje Ljudevit Laušin.
Reditelj Vanja Jovanović: “Kao ljudska bića biološki smo programirani tako da zaštitimo svoje najmlađe i s tim ciljem od malo čega prezamo. No, kako je put do pakla popločen dobrim namerama, previše brige može naneti štetu, a zaštita može postati nasilje. Poslednjih se godina više tragičnih događaja, za koje smo mislili da se događaju samo negde drugde i nekome drugome, desilo u našem dvorištu. Naša predstava odigraće se u domu bogate porodice, čiji je maloletni sin usmrtio svog školskog kolegu. Roditelji ubice i njihova najuža okolina u svom će dnevnom boravku upravo jednoj novinarki dati intervju - svoje prvo obraćanje javnosti povodom događaja. Kroz njihovu reakciju, pokušaje nošenja sa situacijom, te izlaska iz nje, propitaćemo da li se tragični događaj mogao sprečiti, kao i koju ulogu u procesu pravnog i društvenog suđenja počinitelju igra socijalno-ekonomski status, politička moć i umreženost porodice s medijima. Jesmo li pred zakonom svi isti? Kako se društvena merila iskupljenja menjaju u odnosu na to ko je prestupnik? Jesu li kategorije poput pokajanja dostupne samo nekima od nas, onima koji to mogu finansijski da priušte? Do kog trenutka možemo braniti svoju decu?”
U mesecu - koji proleće i zvanično najavljuje - zakazali smo niz susreta sa vama, našim najmlađim sugrađanima. Svi oni biće na Maloj sceni, na kojoj su se uveliko odomaćili: Ksenija, Lovac, Puk, Crvenkapa, Vitez bez konja, Ivica, Marica, Mačak u čizmama, ali i Raskoljnikov i neki Mocartovi junaci... Na istoj sceni, svoje mesto našli su i neki naslovi za srednjoškolce i stariju publiku, poput “Zločina i kazne”, “Jerme”, “Beskonačnih” i “39 stepenika”.
Tokom marta, igraćemo nekoliko predstava i u gostima: u Srpskom narodnom pozorištu 5. marta igramo našeg “Drakona”, koprodukcijskog “Revizora” 19. marta, a predstavu “Na vukovom tragu” 31. marta. U Futogu smo 17. marta - u tamošnjem KC “Mladost” dva puta ćemo izvesti “Kosa i Lisicu”. Beležimo i jedno gostovanje van Novog Sada - u Somboru, gde ćemo 27. marta igrati naše “Hajduke”.
Inače, prvi dani marta kod nas u Ignjata Pavlasa biće u znaku početka rada na novoj predstavi. Radni naslov joj je “Autorizacija”, a prva proba zakazana je za 3. mart.
Naše malo dragoceno - pozorišno remek delo - predstavu “Na vukovom tragu”, igramo 24. februara od 18 sati – na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta. Ovu – po svemu - izuzetnu predstavu, režirao je Jakub Maksimov, a u njoj sav svoj delikatni igrački dar pokazuju: Saša Latinović, Slobodan Ninković, Neda Danilović, Slavica Vučetić, Jelica Gligorin, Aleksa Ilić i Dejan Šarković.
“Na vukovom tragu” je autorska adaptacija čuvenog romana “Zov divljine, a pozorišnu kompoziciju, koja od svog premijerskog izvođenja - 2018. godine - oduševljava gledaoce, čini šest glumaca, jedan bubnjar, deset mikrofona, četiri psa i jedan jelen. Na sceni pratimo priču o psu Baku, koji je bio ukraden i prodat za rad tokom “Zlatne groznice”. Bakova avantura puna je nevolja i iznenađenja, koje izaziva Bakovo okruženje, ali i njegov probuđeni duh. Ovo je priča o slobodi, koja tinja u jednom psu i koja se ničim ne može zatomiti, slobodi koju je pisac “Zova divljine” - Džek London tako maestralno prikazao u svom čuvenom romanu.
Dve – već dugo - omiljene predstave naše najmlađe publike - “Puk – u potrazi za čarobnim biserom” i “Bajka o vitezu bez konja” nasmešiće se najmlađoj publici sa naše Male scene ponovo ovih dana. Dva “obezkonjena viteza”, kako je “Bajku o vitezu bez konja” nazvao jedan mali gledalac, izvode se 21. i 22. februara, od 11 sati. Predstavu je režirao Jaroslav Antonjuk, a priču nam, razdragano kako samo oni umeju, pričaju: Slavica Vučetić, Marija Radovanov, Slobodan Ninković i Saša Latinović.
Predstavu “Puk”, koju igramo 28. februara, od 11 sati, režirala je Emilija Mrdaković. U njemu ništa manje zaneseno igraju: Marija Radovanov, Sanja Tomić, Marija Todorović, Slobodan Ninković, Ivan Đurić i Saša Latinović.
Potpuno je neodoljiva, ta ljupka i divna naša Crvenkapa. Obožavaju je klinceze i klinci, stoga ne čudi što je među najomiljenijim predstavama naše kuće. Ovog februara pred decu stiže dva puta: i ona, ali i vuk, i lovac, i zec, i baka, i mama, i šuma... Je li neko zaboravljen? Vredno provere je - i moguće krajem meseca, 26. i 27. februara, na Maloj sceni naše kuće. Od 11 sati. U režiji Saše Latinovića igraju: Ksenija Mitrović, Aleksa Ilić i Marija Todorović.
Naš teatar, najstarije dečje i lutkarsko pozorište u Srbiji, proslavlja danas svoj 94. rođendan. Ponosni smo na sve naše godine i sve ono što smo pod krovom kuće u Ignjata Pavlasa izveli tokom njih.
Svesni svoje istorije i značaja našeg rada za najmlađe sugrađane, danas se podsećamo da je prva profesionalna lutkarska/predstava za decu - "Kraljević iz podzemlja", izvedena 1933. godine, na Lutkarskoj sceni Sokolskog društva u Novom Sadu – danas Pozorište mladih. Mi danas pak gledamo i budućnost, jer već krajem meseca počinjemo rad na novoj predstavi, koju će režirati izuzetni mladi reditelj Vanja Jovanović.
Na današnji dan poklanjamo se našoj publici, koja razume, poštuje i voli ono što radimo. Kroz priče koje smo pričali, kojima smo snažili lepotu i hrabrost za veliki život, rasli smo zajedno i mi, koliko i gledaoci. Delili smo teške trenutke, a susretima umnožavali radosne. Prvi su nas jačali, drugi dizali put nebesa. Biće tako i večeras, kada na Maloj sceni igramo “Čarobnu frulu”, u kojoj nadahnuto pevaju i plešu naši glumci, tako da bi Mocart rado zavirio međ' njih. Vidimo se u 18 sati, na Maloj sceni.
P.S. Ovdašnji pozorišni umetnici danas, inače, obeležavaju i Dan lutkarstva u Srbiji.
Pozorišni muzej Vojvodine, u saradnji sa Pozorištem mladih, organizuje tribinu posvećenu Miroslavu Radonjiću, starijem, koji je od 1973. do 1981. godine bio upravnik našeg teatra. Tribina naslovljena “Sećanje na mr Miroslava Radonjića” biće upriličena 19. februara, od 12 sati, na Maloj sceni pozorišta. Ulaz je slobodan.
Radonjić je rođen u Užicu 1936. godine. Školovao se u Sokobanji, Aranđelovcu, Kragujevcu i Beogradu, u kojem je, na Filološkom fakultetu, stekao titulu magistra. Tokom karijere radio je i u Sterijinom pozorju, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine i Pozorišnom muzeju Vojvodine, gde se i penzionisao.
Javnost Radonjića pamti kao pozorišnog kritičara, učesnika i organizatora naučnih i stručnih skupova, organizatora izložbi i festivala, pisca feljtona, književnih dela i naučnih članaka, a oni koji su ga bolje poznavali pamte ga kao osobu izuzetnih manira, elokvencije i znanja. Radonjić je poštovao sve pozorišne radnike, bio uviđavan prema njima, dok je posebnu nežnost gajio prema mladim ljudima, kako pozorišnim umetnicima, tako i prema novinarima koji su pratili pozorište. Umeo je da ih zabavlja pozorišnim anegdotama, koje je sipao kao iz rukava, a svaka od njih bila je korisna lekcija iz pozorišnog života: o radnim navikama i radnoj etici, o pozorišnim običajima, sceni, sujeverjima, istoriji...
Novosađanin Miroslav Radonjić, stariji, bio je - i do kraja svog života ostao gospodin.
Jedan krajnje drugačiji Nušić dogodio se u našem teatru pre izvesnog vremena. Tome je prethodio susret genijalnog komediograda i srpske doktorke komedije Olje Đorđević. Elem, tokom druženja sa našim glumcima, rodila se jedna od najmarkantnijih predstava ne samo naše kuće, već uopšte za mlade, danas u Srbiji. Naše “Hajduke”, omiljeno pozorišno gradivo novosadskih srednjoškolaca, igramo ponovo 10. i 11. februara, od 19 sati, i to u gostima - na sceni Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaz.
Moćnu hajdučku družinu, koja pokazuje neoborive dokaze slobode i neobuzdane mladosti, isto tako moćno igraju: Slavica Vučetić, Marija Radovanov, Neda Danilović, Jelica Gligorin, Ivan Đurić, Saša Latinović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Aleksandar Milković i Uroš Lazović.
U najnovijoj emisiji “Knjiga je bolja” autorke Eržike Pap Reljin, koja se emituje na RTV Vojvodine, gostovala je naša Neda Danilović. U redovnoj rubrici emisije, u kojoj glumci govore svoju omiljenu poeziju, glumica je nadahnuto govorila “Vragolije” Branka Radičevića. Pesmu govori od 20.09 minuta.
Ovog meseca četiri puta igramo našu “Čarobnu frulu”, predstavu čarobnu toliko da je začarala sve klince, koji posle nje ne mogu da prestanu da pevuše njene predivne songove. U režiji Renate Karole Gatike, kao u Milanskoj skali pevaju: Marija Radovanov, Ksenija Mitrović, Uroš Lazović, Aleksandar Milković, Slobodan Ninković i Saša Latinović. U njihovu izvrsnost publika se može uveriti 7, 8. i 12. februara - na našoj Maloj sceni, a 13. februara na sceni KC “Mladost” u Futogu.
Vredna će biti i ekipa “Ivice i Marice”, koja će ovu likovno uzbudljivu predstavu, u režiji Slobodana Ninkovića, pet puta izvesti na našoj Maloj sceni. Lutkarsku veštinu, visprenost i preciznost moćno demonstriraju: Slavica Vučetić, Aleksa Ilić, Saša Latinović i Neda Danilović. Sa publikom vežbaju mudrost i hrabrost 1, 5, 6. i 19. februara.
Nastaviće se...
Povodom Dana Grada Novog Sada, 1. februara, na niz kulturnih događaja u gradu biće moguće ući besplatno. Ansambl Pozorišta mladih pridružuje se ovom gestu tako što će za najmlađe sugrađene besplatno igrati jednu od svojih najnovijih predstava - “Ivicu i Maricu.”
Predstava počinje u 11 sati, a rezervacija besplatne karte je obavezna. Karte je moguće rezervisati do popunjavanja kapaciteta Male scene, na kojoj se predstava izvodi.
“Ivica i Marica” u režiji Slobodan Ninkovića priča je o hrabrosti, porasloj na temeljima zajedništva i empatije. U ovoj likovno raskošnoj predstavi, s trunčicom neizvesnosti i prstohvat straha, igraju : Slavica Vučetić, Aleksa Ilić, Saša Latinović i Neda Danilović. Autorka teksta je Teodora Marković, a kompletnog dizajna predstave Milica Grbić Komazec. Kompozitor je bio Petar Bursać a dizajner svetla Ratko Jerković.
Predstava se igra za uzrast pet i više godina.
Februar, najkraći mesec u godini, za nas je još jedan važan prostor neobuzdane igre. U njoj, u naručju glumaca našeg ansambla, učestvuju gotovo svi junaci kojima daju sve svoje: od Ivice i Marice i Crvenkape, preko Puka, viteza bez konja i svih Nušićevih hajduka – na čelu sa Čedom Brbom, do Dostojevskog, Mocarta i Džeka Londona.
Predstave koje ovog meseca igramo, uče nas šta je dobro, a šta ne vodi dobru, šta je izvor sreće, a šta razlog za neizmernu tugu, kako se prijateljstva sklapaju i kako se pogrešne odluke - snagom volje i razmišljanja – rasklapaju.
Sve naslove igramo na našoj Maloj sceni, dok ćemo neke izvesti i u gostima: “Hajduke” 10. i 11. februara u Novosadskom pozorištu/Ujvideki Szinhaz, “Čarobnu frulu” 13. februara u KC “Mladost” u Futogu, a “Na vukovom tragu” 24. februara na Kamernoj sceni SNP-a. U februaru je budna i Off scena, na kojoj se 27. februara igraju “Ljudi za mašinom”.
Ovogodišnje – pete - Novosadske pozorišne igre održaće se od 7. do 12. maja u Pozorištu mladih. Umetnički savet ovog Međunarodnog festivala profesionalnih pozorišta za decu i mlade, u kojem su bili Slavica Vučetić (predsednica), Neda Danilović i Saša Latinović, izabrao je devet predstava koje stižu iz Češke, Francuske, Španije, Hrvatske, Izraela, Slovenije i Zrenjanina. Od 300 odgledanih predstava, Savet je odabrao ove naslove:
Pozorište „Trukitrek“, Menorka, Španija
KLIK
Autori: Hosep Piris i Lu Pulici
Režija: Hosep Piris
„Kazalište lutaka Zadar“, Zadar, Hrvatska
MISTO DI RASTE LAVANDULILILI
Autor: Patrik Gregurec
Režija: Vanja Jovanović
Pozorište „Alfa“, Plzen, Češka
PUTOVANjE DOBROG HANSA BOMA KROZ EVROPU
Autori: Tomša Legierski, Petra Kosova (ideja: Jan Jenjik Valeš)
Režija: Tomša Legierski
Pozorište „Tmel“, Prag, Češka
GNEZDO
Autori: TMEL kolektiv
Režija: Viktor Prokop
„Lutkovno gledališče Maribor“, Maribor, Slovenija
PINOKIO
Autor: Karlo Kolodi i Mateo Spjaci
Režija: Mateo Spjaci
Pozorište „Ključ“, Tel Aviv, Izrael
NE ZADIRKUJ MEDVEDA
Autor: Avi Zliha i Dikla Kac
Režija: Avi Zliha i Dikla Kac
Pozorište „L friks klub“, Bordo, Francuska
ŠA DOIZO
Autor: Frederik Felisiano
Režija: Frederik Felisiano
Narodno pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin, Srbija
ANDRACI, JEPURI I OSTALA NAJVAŽNIJA ČUDOVIŠTA PETROVGRADA I SREDNjEG BANATA
Autor: Nikola Zavišić
Režija: Nikola Zavišić
„Gradsko kazalište lutaka Rijeka“, Rijeka, Hrvatska
SLATKE REČI
Autor: Karl Norac
Režija: Mateja Bizjak Petit
Radnu godinu u 2026. počećemo 17. januara, a prva predstava koju ćemo izvesti u novoj godini biće “Ko je rekao mjau”. Nizaće se potom sve sa našeg repertoara, što igramo na našoj Maloj sceni, a tokom januara dva puta ćemo gostovati u Srpskom narodnom pozorištu. Najpre ćemo 21. januara na Kamernoj sceni igrati predstavu “Na vukovom tragu”, jednu od naših najnagrađivanijih predstava, a deset dana kasnije – 31. januara - na sceni “Pera Dobrinović” jednu od naših najnovijih predstava - “Drakon”. Karte za ove dve predstave u gostima mogu se kupiti na blagajni SNP-a.
Ponekad fotografije govore više od brda reči, jer beleže važne trenutke naših života, one koji nas, a da toga nismo ni svesni, vraćaju našem autentičnom biću. Na njima su trenuci radosti, smeha i prijateljstava, ali i treme, brige i saosećajnosti. Neke od njih beleže i tačne momente u kojima nastaje - čulima ovozemaljskim - neobjašnjivi pakt, iz kojeg se stvaraju velika umetnička dela. Ova foto priča nastajala je na probama predstava koje su ove godine stvarane pod krovom naše kuće, uoči njih i nakon aplauza glumcima, ali i iza kulisa - dok publika stojećim ovacijama zove glumce da još jednom izađu na scenu, da bi se poklonili snazi njihovog dara...
Naslovna fotka: Vladimir Veličković
Ostale fotografije: S. Miletić
Na kraju godine, čije poslednje dane brojimo, zahvaljujemo vam se na odanosti. Hvala što ste bili uz nas cele godine, tokom koje smo izveli pet novih, izvanrednih predstava - reklo bi se po tome kako ste se interesovali za njih. Tražila se karta više za “Hajduke” - koje smo birali zbog mladih, za “Drakona” - koji je namenjen odraslima, te “Crvenkapu”, “Ivicu i Maricu” i “Čarobnu frulu” - u kojima su uživala deca. Čekamo vas i naredne godine, već od druge polovine januara, a do tada - želimo da praznike provedete sa onima koje volite, da i kad pevate, i kad ćutite, uvek budete u društvu vama važnih ljudi, jer - kako se kaže u našoj “Čarobnoj fruli”, i ćutati je lako kad ne ćutiš sam.
Živeli.
Naša Neda Danilović govorila je za “Ludus”, list Udruženja dramskih umetnika Srbije. U tekstu pod naslovom “Jedva da smo odigrali “Magbeta”, a evo nas u “Ričardu III” govorila je o tome kako kao glumica diše u ovom društvenom trenutku i kakav je položaj pozorišnog umetika uopšte, o lekovitoj solidarnosti koju smo bili zaboravili - a koja se probudila, te o vremenu koje dolazi - čemu se nada da će doneti i kak(v)o će pozorište postojati u njemu... Upravo o svemu tome govori i predstava “Drakon”, u kojoj glumica igra, a kojom su glumci Pozorišta mladih pomerili sopstvene umetničke granice.
Aplauz je bio tako veliki, i toliko dugo je trajao, da su se dlanovi usijali i počeli da bride, a povici “bravo”, koji su pljuštali iz gledališta, pomalo su zaličili na atmosferu iz Milanske skale. Bilo je istinski bravurozno na premijeri “Čarobne frule”, 17. decembra u našem teatru. Zaslužna za to, prevashodno je izvrsna argentinska rediteljka Renata Karola Gatika i autorski tim ove predstave.
No sve to ne bi koristilo, da rediteljka - kako je stalno isticala, nije imala podatne i maštovite glumce. Sve aplauze na otvorenoj sceni i pohvale na kraju predstave, zaslužili su Marija Radovanov, Ksenija Mitrović, Slobodan Ninković, Saša Latinović, Aleksandar Milković i Uroš Lazović, koji su nas snagom svoje darovitosti odveli na predivno muzičko putovanje.
O tome kako se radi Mocart za decu, a da ga obožavaju i veliki - jer u ovoj “Čarobnoj fruli” uživaće i odrasli, zašto je važno još od malih nogu decu upoznati sa operom, te kako je bilo raditi sa ansamblom Pozorišta mladih, rediteljka Gatika govorila je u dva navrata za RTV Vojvodine: za “Razglednice” i za emisiju iz kulture “Arterija”.
Foto: Darko Milosaljević
Kraj godine kod nas - u Pozorištu mladih, biće u znaku Mocartove “Čarobne frule”. Nadaleko čuvenu operu, kao predstavu za decu, režirala je gošća iz Hrvatske, a zapravo argentinska rediteljka Renata Karola Gatika, dete temperamentnog latinoameričkog pozorišnog duha. Stoga ni ne čudi što će ovo biti jedno raskošno pevanje razigrane mašte, u kojem će glumci pripovedati, svirati, pevati, plesati, a igraće čak i scenografija i kostimi, da ne govorimo o maskama i lutkama...
Premijerna “Čarobna frula” igra se 17. decembra, od 19 sati. Sve reprize u decembru su rasprodane. Tako je to kad se na istom mestu nađu: Milica Sinkauz i Ivana Đula, koje su raspisale tekst za predstavu, ista Ivana Đula i Luka Vrbanić, koji su udesili muziku za ovu priliku, korepetitorka Agota Vitkai Kučera, koja je raspevavala glumce, Vesna Popović, koja je izmaštala scenografiju i Milica Grbić Komazec, koja je kreirala kostime i lutke i Ratko Jerković, koji je dizajnirao svetlo.
Mocart u fantazmagoričnim rukama
Rediteljka Renata Karola Gatika: “Ovom predstavom želela sam da deci, kojoj je to prvi susret s operom, približim taj muzičko-pozorišni žanr. Opera je dosta zahtevna forma za dečju pažnju i njihova interesovanja uopšte, pa ipak, uverena sam da već od malih nogu moramo krenuti s tom edukacijom. Ovo neće biti klasično opersko pozorište, ali smo od Mocarta uzeli najviše što se moglo. Muzika je ostala najbitnija vertikala predstave i sve što je dramsko i lutkarsko, kao i sama igra, vrti se oko muzike. Pevanje, koje je bilo izazov za glumce, prilagođeno je za dečju publiku. Samu priču ove Mocartove opere malo smo "čistili”, jer smo hteli da to bude bajka u kojoj princ oslobađa princezu, bori se protiv zla, da bi na kraju pobedilo dobro. Predstava će biti duhovita i zaigrana, i nadam se da će naredni put, kada našoj publici ponude nekog drugog Mocarta, ona to oberučke prihvatiti..”
Dragoceni i oplemenjujući susreti
Glumci su, kažu, uživali u radu sa rediteljkom “Čarobne frule”, kažu da je temperamentna, energična i duhovita, i da se sve te njene vrline ogledaju i u njenom radu. Rediteljkina estetika je, otkrivaju, otvorila glumcima prostor da budu muzičari koji na sceni stvaraju muziku, potom igrači, pevači, pripovedači, pa čak i dete!
To dete - u svakom glumcu koji igra u ovoj predstavi, na čudesan put - možda njihovog prvog Mocarta u životu, najmlađu publiku vodi u vidu fatazmagoričnog kvinteta: Marija Radovanov, Ksenija Mitrović, Uroš Lazović, Aleksandar Milković, Slobodan Ninković i Saša Latinović. O radu na predstavi, glumci govore kao o dragocenom iskustvu - profesionalnom i ljudskom, a nije li to jedno te isto...
Glumac Aleksandar Milković: “Imao sam sreću da 2017. uskočim u predstavu „Demon i prorok“ u režiji Miljane Ćosić, koja se igrala u Teatru Vuk. Predstava je govorila o odnosu Mocarta i Salijerija. Tada sam prvi put, nakon onoga što smo učili (i, nažalost, još brže zaboravili) o Mocartu, imao priliku da se vratim tom neverovatnom kompozitoru i umetniku. Na prvoj probi „Čarobne frule“ rediteljka nam je rekla da radimo predstavu koja se može opisati kao opera za decu, a ja, iskreno, nikad nisam radio operu za decu. S obzirom na društvene okolnosti ukidanja kulture i umetnosti, imam utisak da je jako važno, na individualnom i kolektivnom nivou, baviti se umetnošću, vratiti se klasicima, povezivati različite grane umetnosti i time se podsetiti da su veliki umetnici i njihova dela – opstali u raznim vremenima. Renata Karola Gatika, rediteljka poreklom iz Argentine, koja već neko vreme živi i radi u Hrvatskoj, od samog početka rada na predstavi vrlo je maštovito i odlučno krenula u postavku ovog (ne baš jednostavnog) komada. Iako je sama radnja „Čarobne frule“ dosta jednostavna, postavljeni su ozbiljni izazovi pred ansambl predstave kombinacijom naracije, lutkarstva, operskih elemenata, te pevanja i sviranja instrumenata. Takvi novi izazovi su ono što glumca uvek vraća na početak i ne dozvaljava mu da se ukotvi u svoj poznati ton, svoju „proverenu pozu“ u kojoj se oseća prijatno, već mu postavlja izazov koji, kao nekad brucoš na studijama glume, mora da savlada. I to je ono što želimo da verujemo da nas bogati iz dana u dan – novo iskustvo, nova veština, a ponekad i prevazilaženje starih strahova. A to je nešto čemu bi svakako trebalo da stremimo, zar ne? I na individualnom, i na kolektivnom nivou.”
Glumac Uroš Lazović: “Prvo i najizrazitije što mi je Mocart doneo, ili bolje da kažem – oduzeo, jeste muzika, odnosno tišina u glavi. Bilo da idem nekud, radim nešto, melodije, i naš adaptiran tekst, me pro-ga-nja- ju! A ako se desi momenat da mi nešto drugo zauzme moždani prostor, tu su kolege, koje je Mocart takođe opseo, da zapevaju ili zvižduću poneku ariju. Uzimajući u obzir da sam, za sada, radio s još dve rediteljke - jednom iz Srbije i drugom iz Rusije, rad sa Renatom jeste nov i zbog njene matične kulture. Ono što me osvežava u ovom procesu, pored susreta sa njom, jeste i koncept predstave s dosta raznovrsnih zadataka: operskim pevanjem, lutkarenjem, sviranjem instrumenata... Sve to traži drugačiji ritam i vrstu pažnje, što je na momente jako izazovno.”
Glumac Saša Latinović: “Verujem da je izbor da se stvara predstava, koja se sadržajem oslanja na muziku V. A. Mocarta, imao za cilj i to da najmlađe upoznamo s genijem, čudom od deteta 18. veka. Nisam siguran koliko deca slušaju ozbiljnu muziku, te ovakav izbor, da se radi predstava u kojoj će imati priliku da čuju muziku iz opere “Čarobna frula” i glumce koji pevaju tekstove prilagođene sadržaju priče, smatram hrabrim ali i potrebnim. Možda će nekima ovo biti prvi susret s operom, a onda, nadam se, i prvi korak ka zaljubljivanju u ovaj muzičko-scenski žanr. Naša predstava kombinuje gotovo sva scensko-izražajna sredstva: pripovedamo, sviramo, plešemo, pevamo, igraju nam i scenografija i kostimi, glumimo, i maskama i lutkama. Za glumce je ovo veoma izazovno, tako da su neki od nas morali mnogo da rade na sebi kako bi stekli nove veštine. Glumci, koliko god bili talentovani, nisu operski pevači, ali smo se trudili da što verodostojnije prenesemo arije iz opere, a nadam se da će publika nakon što odgleda našu “Čarobnu frulu”, otići i pogledati čitavu "pravu" operu. Rad s rediteljkom je zabavan. Ona je temperamentna, energična, duhovita, i sve te njene vrline ogledaju se i u njenom radu, kao i u predstavi. Rad s umetinicima s drugih meridijana je potreban, dragocen i oplemenjujuć za umetnike.”
Glumica Marija Radovanov: “Sarađivali smo u našim predstavama s nekim fenomenalnim kompozitorima i moram neskromno da kažem da imamo izuzetno muzikalan ansambl, s pojedinim - čak vrsnim pevačima i instrumentalistima. Sada je na red došao sam Mocart - izazov prihvaćen! Jasno je da mi nismo operski pevači i da naša "Čarobna frula" nije opera, mi se samo opere igramo, ali uz malu adaptaciju i rad s Ivanom Đula (i njenom divnom porodicom!), koja se bavila i čitavom zvučnom slikom predstave, i uz veliku pomoć profesorke Agote Vitkai Kučera, kao i uz naš posvećen rad i veliko poštovanje dela, nadam se da ćemo uspeti da prenesemo lepotu te bezvremene muzike i zaintrigiramo mališane da u nekom trenutku odu i iskuse pravu operu. Susret s rediteljkom Renatom meni je dokazao da možemo biti i s različitih planeta, dok god imamo tu istu, čistu potrebu za igrom. To nije zbog naše mitske povezanosti s toplom krvi Latinske Amerike (mada možda ima tu nečega), već zbog same Renate takve kakva jeste: šarmantna, duhovita, neposredna. Bili smo formalni međusobno - otprilike samo na prvoj probi, a onda su maske pale i prepoznali smo se, kamenčić se zakotrljao. Mislim da nam je ovakav proces u ovakvom trenutku bio preko potreban, kao svojevrsna "smehoterapija" i dragoceni ventil, a predstava "Čarobna frula" će biti plod jednog obimnog materijala, nastalog u - ponekad čak - lucidnom igranju na probama, prijemčiv i odraslima, ali pre svega pažljivo i promišljeno oblikovan, s velikim poštovanjem i poznavanjem onih kojima je predstava namenjena – deci.”
Glumica Ksenija Mitrović: “Kao devojčica sam bila fascinirana klasičnom muzikom, doduše, priznajem, najpre Čajkovskim. Zato sam i poželela da idem u muzičku školu, pa sam upoznala i dela Mocarta, Betovena itd. I evo, nekoliko godina kasnije, u predstavi sviram Mocarta! Naravno, to za mene nije lak zadatak, ali moram priznati da, što se mene tiče, svaki izazov koji nas pomalo plaši - a ipak malo više uzbuđuje, doprinosi sveukupnom glumačkom zadovoljstvu i inspiraciji. Mislim da će ova predstava biti dobra mešavina dečje zaigranosti i humora, a opet i tog "uzvišenog" operskog jezika. I ceo proces je bio takav - dosta šale, a onda gledamo kako da to malo uobličimo i "utegnemo". Da nije bilo tako, ne verujem da bi nastala baš ovakva predstava. Iako zahtevan zbog svog muzičkog elementa, rad na predstavi je bio prilično neopterećen i zabavan, za šta je zaslužan i vedar duh rediteljke, koji je i nas sve povukao da - bez pritiska i blama, uronimo u svoje ideje, šale, predloge, makar oni bili preterani ili netipični i neobični. Humor je veliki deo naše predstave (nadamo se!), a to je zato što smo se i mi sami mnogo smejali i zabavljali. Renata je neko kod koga se oseti radost života, a vrlo je moguće da to delom dolazi i od njenog porekla, i meni je bilo značajno da osetim da je to i u radu moguće, posebno u vezi s novom okolnošću - sviranjem klavira - i to Mocarta, u predstavi, i da shvatim da to nije toliki bauk.”
Glumac Slobodan Ninković: “Mozartova muzika predstavlja spoj jednostavnosti i slojevitosti kakav retko srećemo. Rad na materijalu inspirisanom njegovom operom otvara potpuno drugačije glumačko polje – ono koje zahteva istovremeno preciznost, disciplinu i razigranost. U tom smislu, proces nije traumatičan, ali jeste izazovan. Traži od mene da iznova otkrivam lakoću u igri, da se udaljim od strogo psihološkog pristupa i prepustim nekoj vrsti prirodnog scenskog impulsa. To je vrlo osvežavajuće i podsticajno jer, pored glume, tu je i pevanje numera iz same opere, što za glumca predstavlja nov izazov, ali i odgovornost. Ovaj rad je specifičan zato što ima neku vrstu „lakog ritma“, ali iza tog ritma stoji velika disciplina. Sam rad s rediteljkom je vrlo zabavan, ali i zahtevan, jer njena estetika otvara prostor da glumac bude i muzičar koji na sceni stvara muziku, i igrač, i pevač, i pripovedač, i dete. To je proces koji od svih nas traži da dišemo i igramo kao jedan. Ono što me je možda najviše iznenadilo jeste koliko se čovek može osećati novim i svežim, čak i posle mnogo godina rada. U ovom procesu otkrivam onu istu radoznalost zbog koje sam, kao mlad glumac, prvi put zakoračio na scenu. I to je iskustvo koje zaista podmlađuje. Osećam da ponovo učim, ponovo istražujem, ponovo se otvaram. I mislim da je upravo to najveći dar koji jedan umetnički proces može da pruži.”