Nakon gostovanja u Francuskoj sa predstavom “Na vukovom tragu”, na Festivalu evropskih pozorišta za mlade u Šalonu, a odmah potom i dve premijere (“Cat Claw” i “Krznena Venera”), Pozorište mladih početkom novembra odlazi na mini turneju koja će obuhvatiti dve države i tri grada.

Najpre će 9. novembra gostovati na Reviji lutkarskih kazališta u Rijeci, gde će biti izvedena jedna od najboljih predstava ovog teatra. “Na vukovom tragu” u režiji Jakuba Maksimova pridružiće se u Rijeci najuspešnijim lutkarskim produkcijama hrvatskih, regionalnih i svetskih pozorišta.

Pored izvrsne glume, precizne režije, upečatljive likovnosti, predstavu “Na vukovom tragu” krasi i odlična muzika, a upravo je upotreba muzike u lutkarskoj predstavi jedan od fokusa ovogodišnje riječke Revije, podseća direktorica Gradskog kazališta lutaka Rijeka Magdalena Lupi Alvir koje organizuje ovaj festival.

Lupi Alvir najavljuje da će publika imati priliku da vidi raznovrstan izbor lutaka, od raskošne bunraku princeze do obične vrećice, bubnja i mikrofona, pegle i daske za peglanje koje će u predstavama imati važnu ulogu. Sve to, smatra  direktorica Gradskog kazališta, pokazuje koliko je lutkarstvo maštovito i koliko može biti inspirativno u svom izvođačkom izrazu.

Najavljeno je i da će publika, nakon dve pandemijske godine, ponovo moći da ocenjuje predstave što će omogućiti da najbolje ocenjenoj predstavi ove godine ponovo dodeli nagradu publike “Domino”.

Nakon Rijeke, Pozorište mladih odlazi u Ptuj, ali sa drugom predstavom. Naime, u tamošnjem Mestnom gledališću 11. novembra izvešće svoju višenagrađivanu predstavu “Devojčica sa šibicama” koju je režirala Sonja Petrović. Ovu predstavu, koja je dobila nagrade na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici, na Festivalu profesionaonih pozorišta u Zrenjaninu, te prošlog leta u Kotoru na Festivalu pozorišta za djecu, dan kasnije, 12. novembra, videće i publika u Celju.

Privremenost je čovekova sudbina. Privremeno je tu na Zemlji, ograničen svojim fizičkim postojanjem na njoj. Privremeno uspešno se bori da tu svoju privremenost nekako produži, osmisli je tako da, bar nakratko i u segmentima, zaliči na neku malu večnost...

O toj privremenosti, koja je, čini se, još nekako dodatno postala opšta specijalnost ovog vremena, a naročito ove naše geografije, i to ne isključivo u političkom i društvenom smislu, već pre kao stanje svesti, razmišljao je reditelj Petar Jovanović kada je ponovo čitao Gogoljevog “Revizora” i predložio ga upravama dva novosadska teatra - Srpskom narodnom pozorištu i Pozorištu mladih da zajedničkim snagama naprave predstavu.

Prva proba upriličena je prvog novembarskog dana u Srpskom narodnom, gde su dobro raspoloženu ekipu pozdravili direktor Drame ovog teatra Milovan Filipović i direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović. Direktorski dvojac procenio je odmah da bi ova, prva ovakva saradnja ova dva teatra, mogla da probudi neke, do sada neotkrivene umetničke potencijale dve pozorišne kuće i označi početak rađanja - za glumce i publiku - uzbudljivog umetničkog dela – predstave koja će imati premijeru 25. januara na sceni Pozorišta mladih. Zamišljeno je da se u prvom periodu “Revizor” igra na sceni u Ignjata Pavlasa, a potom će se preseliti na Pozorišni trg, u zgradu Srpskog narodnog pozorišta, što je takođe nešto što se, kao praksa, isprobava prvi put, bar u Novom Sadu.

Ceo svet kao da igra Gogolja

Živimo u vremenu provizornosti i privremenosti, u vremenu konstantnog v.d. stanja u kojem nam je život determinisan iščekivanjem da ta privremenost prođe, dok se istovremeno navikavamo na nju. Mi smo se toliko navikli na to čekanje, da smo se u strahu od promene, u maniru Štokholmskog sindroma, srodili sa stanjem te privremenosti i zapravo priželjkujemo da se ništa ne promeni, jer ako bi ikada i došlo do neke promene, pitanje je da li bismo umeli da živimo u tome.

To je premisa je od koje je krenuo reditelj Petar Jovanović govoreći glumcima kakvog “Revizora” bi u narednim nedeljama da napravi sa njima... Ta privremena egzistencija neodređenog trajanja (privremeno povremeni poslovi na koje smo prinuđeni da pristajemo, privremeno zatvaranje ulica, privremena popravka kolovoza, privremeno grejanje, privremeno uvođenje sankcija, privremene tablice, privremena vlada, privremeno zatvoren ili otvoren bulevar, privremna gradilišta rasuta po celom gradu koja stvaraju ne baš privremeni osećaj prljavštine, smeća i neurednosti...) u čoveku stvara osećaj privremenosti kao nečeg normalnog, što uveliko podseća na psihologiju logoraša iz Drugog svetskog rata.

Mi smo na vrlo sličan način, smatra reditelj, svedeni na tu logorašku psihologiju opstanka, čekanja da nešto prođe, a prolazi samo život...To međuvreme, taj život od danas do sutra, koji je suštinski bez neke ideje o sadašnjosti i budućnosti, okvir je u kojem se mora pronaći neki humor da bi se opstalo, da bi život imao smisla, kaže Petar Jovanović.

Reditelj podseća da je okvir te privremenosti za Gogoljeve junake kreirao njihov imperator - Nikolaj I koji je obožavao oružje. Silne pare je na njega davao, ali suštinski pojma nije imao o ratovanju. Njegova je vojska bila paradna, izgledala je, ali je gubila ratove. Nikolaj I bio je čovek koji je izgradio ogroman državni aparat, tajne službe uveo je na najšira moguća vrata, otvaranje svačije pošte bilo je kao dobar dan, doušništvo je postalo osnovno zanimanje ljudi, a mreža žbirova i cinkaroša bila je nesaglediva: od dvoje koji sede za stolom - troje je “radilo za službu”...

Ako sve ovo na nešto podseća, to je privremeno, sačekajmo da nas taj osećaj prođe...

Jer, ekipa predstave neće se baviti politikom, niti dnevno-političkim događajima, iako je sve oko nas politika, iako sve izgleda upravo kao da je ceo svet pozornica na kojoj upravo politika igra dance macabre sa Gogoljem u rukama...

Šta ako izgubim i ovo malo nedostojanstva koje imam?

Strah jeste osnovna emocija koja nosi junake “Revizora”, jer, šta ako izgubim i ovo malo nedostojanstva koje imam, ali će se oni obradovati dolasku onog koji bi mogao da označi kraj njihovim mukama i privremenosti kakvu su do tada poznavali...

U raskoraku između te poznate i nove privremenosti koja se možda otvara, jedan od junaka uzviknuće rečenicu koja je svakodnevni plač građana svih naših gradova: “ Vidi na šta liči ovaj grad!”

A grad ko grad... Gradilišta na sve strane, pesak, mašine, rupe, skele, kamioni, bageri, pregrade, žica, cevi – kanalizacione i one druge, prašina, smeće, prljavština...

A da li je i sve to privremeno? I šta ako posle svega grad bude čistiji, ako ga urede, posade neko cveće, operu ulice, urede i neki park pride, zakrpe sve rupe, šta ako “Gradska čistoća”, npr, jednom ipak više smeća ubaci u svoj kamion nego što srče iz kanti prospe po ulici? Šta ako... Šta će biti sa nama? Hoćemo li umeti tako da živimo?

Ako se to pitamo, možda nam zapravo onda ni ne treba bolje...

Ili...

U ekipi koju je povodom Gogolja okupio reditelj Petar Jovanović su: dramaturškinja Nikolina Đukanović, kostimografkinja Milica Grbić Komazec, scenografkinja Marija Kalabić i kompozitor Bojan Milinković. 

Glumačku ekipu čine: Darko Radojević, Strahinja Bojović, Jovana Balašević, Emilija Milosavljević, Ervin Hadžimurtezić, Tanja Pjevac, Marija Radovanov, Marko Savković, Danilo Milovanović i Ivan Đurić.

Da bi čovek zaplesao novim, neotkrivenim svetovima, prepustio se tangu koji otvara vrata onoga što do sada nije video i doživeo, mora imati dobre cipele na nogama, one koje će mu korak učiniti sigurnim i nesputanim da krene u pravcu pružene ruke...

Zato je u novembru najbolje odabrati neke dobre - pozorišne cipele, možda baš one koje ovog meseca vode u Pozorište mladih...

U jednim takvim, novembarskim, hodaće glumci našeg teatra prostorima koje su osvojili zbog vas – naše publike. Kročiće u njima u maštovite svetove Džeka Londona i Jakuba Maksimova, prepoznavati puteve kojima je hodala devojčica sa šibicama, ići stazama tri hrabra musketara, putevima posutim notama veselih muzičara koji će ih odvesti ko zna kuda: možda do dece paklene pomorandže, ili pak do jednog viteza bez konja!

Putovaće se tokom novembra tako svim prostranstvima, onim namenjenim deci i mladima, ali i onim u kojima se ispredaju priče što svetu odraslih pripadaju.

I dok ćemo deci pričati bajke da lakše polete i postanu ljudi, osluškivati im srca pesmom što veliča slobodu, s pravom dizati ruke ka nebu i tražiti još sunca, pokušavaćemo snagom umetnosti istovremeno da menjamo i svet odraslih, da raskrinkavamo manipulaciju, da budemo spremni za ozbiljne metamorfoze - ne one deklarativne, već stvarne, one koje se dešavaju u čoveku kad istina zaiskri u njemu.

Znamo da je za to često potrebno više od 39 stepenika i više smelosti od one koju je imao Pinokio, ali spremni smo za izazove kada ste vi sa nama...

Ovog meseca, deo onog najboljeg što smo igrali i igramo za vas, pokazaćemo nekoliko puta i u Beogradu, ali i u susednoj Hrvatskoj i njoj susednoj Sloveniji. Neizmerno se radujemo svim tim putovanjima, a najvažnija su nam ona na kojima ćemo se sresti u kakvim dobrim pozorišnim cipelama koje mašti podmazuju krila...

Zato, neka novembar slobodno počne...

“Krznena Venera”, film Romana Polanskog, bio je inspiracija reditelju Momčilu Miljkoviću da u Pozorištu mladih inscenira ovaj tekst po sopstvenooj adaptaciji. U tome mu je, glumački potentno pomogao dvojac u kojem su Tijana Maksimović i Danilo Milovanović. Predstava, nastala u koprodukciji Pozorišta mladih i novosadske Vina produkcije, premijerno će biti izvedena 28. oktobra na maloj sceni Pozorišta mladih, od 19.30. 

Naizgled jednostavna priča počinje u trenutku kada reditelj organizuje audiciju da bi pronašao glavnu glumicu, a tokom predstave sve će se okrenuti u neočekivanom pravcu koji će nam reći mnogo toga o manipulaciji i njenim mehanizmima, koji će opet vrlo rečito progovoriti o vremenu u kojem smo neretko i žrtve i manipulatori.

Svi igramo neke uloge

O razlozima koji su ga inspirisali da se pozabavi ovom pričom, reditelj Miljković kaže: “Prelazeći iz jedne u drugu, pa u treću ulogu, naši likovi otkrivaju ono što su oboje morali, ili hteli da sakriju, svako iz svog razloga. Pitanje ko je rob, a ko gospodar, ko je čekić, a ko nakovanj, samo je površinsko. Ono što se dobija kada se zagrebe dublje pitanje je istine i iskrenosti. Naš reditelj koristi predstavu kako bi prikrio istinu koja se nekima možda ne bi svidela, možda čak ni njemu samom. A glumica, kao i svako kome je do glumačke profesije stalo, pokušava da dopre baš do te istine koju on najviše skriva. Veliki filmski reditelj Ingmar Bergman u jednom svom romanu kaže: „U životu igramo razne uloge. Neke zato što nas zabavljaju, neke zato što drugi žele da ih igramo. Najčešće zato što želimo da se zaštitimo. Tako ne primećujemo da gubimo ono što nije uloga, ono pravo “ja”. U ovoj predstavi naši likovi, igrajući te razne uloge, dolaze do onoga što nije uloga, do onog pravog „ja“.”

I manipulatori, i žrtve

Glumac Danilo Milovanović smatra da je manipulacija ključna reč kojom se bavi ovaj tekst. Dodaje da je srećemo na svakom koraku, da je nekada posve otvorena, a češće perfidna i skrivena.

“Ne radi se samo o tome da smo žrtve manipulacije, mislim da je veći problem kada svesno pristajemo na nju. Kada postanemo svesni da neko manipuliše nama, našim životom, poslom, uslovljava nas i ucenjuje trebalo bi da se otrgnemo iz tih kandži, da smognemo hrabrosti da izađemo iz začaranog kruga, a ne da svesno dozvolimo da i dalje budemo deo nečije igre i ciljeva koji se često završe kobno po nas.”, kaže glumac i nastavlja:

“Jedna ovakva intimna priča zapravo otkriva i izvlači na površinu ono što nismo znali o sebi, pritajene porive, želje, strahove koji čuče duboko u nama. Postavlja se i paradoksalno pitanje, da li je zapravo onaj koji je podređen zapravo onaj ko dominira, jer, želeći da bude potčinjen, zapravo diktira pravila igre. Da li želja za dominacijom spava duboko u nama i da li je sami budimo, ili je budi neko drugi? Uporedo s igrom moći, predstava govori i o rodnim ulogama: šta te uloge danas predstavljaju i da li ih koristimo u zavisnosti šta želimo da postignemo. Cilj uvek definiše sredstva kojima se služimo, bilo da nam je krajnji cilj korist, pozicija moći ili neka lična satisfakcija. Ovo je priča o otkrivanju i suočavanju sa nama samima. Šta će biti s nama kada otkrijemo svoj identitet, ostaje nam da vidimo.”.

Pobeđuje glumica

Glavna glumica u predstavi Tijana Maksimović smatra da glumci imaju privilegiju da kroz desetine likova koje igraju, ne samo otkrivaju razne nivoe svesti jednog karaktera, već da proniknu u razloge i povode njihovih akcija, koje nas često u stvarnom životu koštaju živaca, zdravlja, mesta u društvu. Za razliku od života, u kojem prečesto sve ostaje u izmaglici, nedorečeno, nezavršeno, u nekoj vrsti konfuzije ili tajne, na sceni se to glumačkom igrom i akcijom razotkriva i prostire pred publiku. Naravno, dodaje Maksimović, sve zavisi od toga šta ekipa predstave želi da postigne, kakav efekat da proizvede - samim delom, adaptacijom teksta, međusobnim dogovorima i glumačkom igrom.

Priču o “Krznenoj Veneri” u Pozorištu mladih, jednostavno i efektno, glumica Maksimović, poentira ovako: “U našoj predstavi pobeđuje glumica, a što se tiče borbe između reditelja i glumice, jedina borba ili bitka odigraće se u glavi te iste glumice da bi postigla ono zašto je i došla na audiciju.”

Zašto je došla - 28. oktobra premijerno...

Dobro došli...

"Cat Claw", predstava inspirisana stripom Branislava Kerca, u režiji Majkla Helmerhorsta, biće premijerno izvedena 22. oktobra na sceni našeg teatra. Ova neobična pozorišna produkcija, nastala u saradnji sa Evropskom prestonicom kulture 2021, govori o paralelnim dimenzijama, ljudima pacovima, opasnim tehnologijama, neprežaljenim ljubavima, studentskim mukama, hevi metal koncertima, akcionim herojima sa viškom kila i super ženi koja mora da se nosi sa svim tim. Poznato, zar ne?!

Uhvaćeni u mrežu njenih čarapa

Reč autora Branislava Kerca:

"Cat Claw je akcioni strip, pun dinamike i scena zbog kojih bi i računarski generisane slike (CGI) imale problema. Kako preneti sve to na relativno mali prostor pozornice? Činilo mi se da je praktično nemoguće. Krenuli smo od toga da obe umetnosti, strip i teatar, imaju svoj sopstveni jezik sa svim vrlinama i manama, bez naročitih dodirnih tačaka u izražavanju, ali vrlo bliske po osećaju za dinamiku. Zajedničke tačke su pronađene i u vanserijskim likovima, humoru i prisustvu rokenrola. Kada smo to definisali i pustili pozorišnu umetnost da iz sebe izvuče ono najbolje, a da se ne osvrće previše na stripski jezik, Cat Claw se pokazala kao zahvalan materijal, da je sprega stripa i teatra čista avantura, trka furioznog tempa, hevi metal rapsodija, predstava puna nepoznanica u kojoj je čak i šesti saksonac lik za pamćenje”

Nikola Davić/Uglješa Šajtinac: dvojac koji je strip pretočio u komad

"Uhvatili smo se u mrežu njenih čarapa! Tokom pisanja ove drame, Ket nas je povela u avanturu kroz svoj svet i sada je opet završila u našem. Željno iščekujemo ponovni susret i nadamo se da će biti zadovoljna načinom na koji smo opisali našu avanturu. Ne želimo da dobijemo batine!”

"Predstava "Cat Claw" je pre svega omaž strip crtaču Banetu Kercu koji je stvorio superheroinu Ket Klou kao svoju verziju američkog osvetnika. Akcenat je na stripovskoj ikonografiji koja se bavi negativcima „većim od života”, inspirisanim akcionim filmovima. Naša predstava je beskompromisni pastiš sveta noar filma i okretnog tempa stripa. Dizajner Dušan Jovović i ja posvetili smo se tome da prikažemo celu predstavu u crno-beloj skali, sa samo nekoliko detalja u boji. Kercova ljubav prema hevi metalu rezultirala je trenucima žive muzike na sceni u kombinaciji sa filmskim pozadinskim zvukom. Nadam se da smo stvorili visprenu komediju sa smelom scenskom akcijom. Nema više fine cure: Ket Klou će zauvek očistiti Novi Jork od zločina i poroka!"

Holandski reditelj Majkl Helmerhorst obrazovao se na Pozorišnoj akademiji u Amsterdamu. Početkom sedamdesetih godina, u saradnji sa Ide van Hajningen, osnovao je trupu Perspekt koja je istraživala tehničke mogućnosti predstava, a već početkom osamdesetih godina dva performansa u kojima je učestvovao odvela su ga na dve važne umetničke adrese - pariški Centre Pompidou i londonski Civic Center. Devedesete godine prošlog veka Helmerhorst je posvetio režiji devet predstava pod otvorenim nebom, sa kojima je dospeo i do Australije i Novog Zelanda. Oprobao se i u performansu, komedijama, mjuziklu, a među njegovim posebnim ostvarenjima su produkcije “Alice on the Run” u lajpciškom Teatru Titaniku i “Robot” koje je 2019. godine uradio za VisáVis. Helmerhorstova posebna pasija je ugrađivanje efektnih audio-vizelnih elementa u konstrukciju predstave, odnosno scenografiju, te miks različitih teatarskih tehnika.

Glumica Ivana Vukčević je Cat Claw

“Cat Claw je hrabra, samostalna, spretna, odvažna, nepokolebljiva. Biće dualne prirode... Ali svesna toga, tim se igra. Zabavno joj je što je preko dana uštogljena studentkinja biologije, a noću superherojka... I žena i mačka, spremna da se bori za pravdu, bolji svet i one koje voli. Cat Claw nije majka, ne kuva, ne ispunjava floskulu "žena, majka, kraljica", niti je to zanima. Ali zato što to nije, ona nije manje žena, niti je manje ženstvena. To što je kostim vrlo oskudan ne čini je "lakom", niti je to što je u stanju da prebije fizički jače od sebe, ne čini "muškaračom"; živi sa cimerkom, a nije lezbijka, nema dete, dakle neispunjena je – prema etiketama... Dakle, sve su to etikete koje bi joj, da je srećemo u gradu, uredno i vrlo rado prilepili – i žene, i muškarci. Jer, mi mnogo volimo da sudimo, a retko polazimo od svog dvorišta.”

Našu prvu ovosezonsku premijeru, predstavu "Cat Claw" koju će voleti ne samo ljubitelji stripa jer nastaje po kultnom stripu Branislava Kerca, već i svi radoznali gledaoci željni malo drugačijeg teatra, najavljuju svi vodeći mediji u Srbiji. Evo kako su to uradili neki od njih...

SeeCult

Luftika

Danas

Nova.rs

mojnovisad

Autonomija

RTV

021

Dnevnik

Gradske info

RTV Razglednice

Tu, među nama, ponikao je jedan od najčuvenijih svetskih stripocrtača. Danas je zaštitni znak italijanskog Bonelija, a njegov strip CAT CLAW početna je stanica naše najnovije predstave čija će premijera biti 22. oktobra. Branislav Kerac inspirisao je novinara Petra Klaića da za portal Voice napiše priču o ovom umetniku. 

Link

Fotografija: Aleksandar Jovanović

Holandski reditelj Majkl Helmerhorst obrazovao se na Pozorišnoj akademiji u Amsterdamu. Početkom sedamdesetih godina, u saradnji sa Ide van Hajningen, osnovao je trupu Perspekt koja je istraživala tehničke mogućnosti predstava, a već početkom osamdesetih godina dva performansa u kojima je učestvovao odvela su ga na dve važne umetničke adrese koje bi svaki umetnik voleo da ima u svom džepu: pariški Centre Pompidou i londonski Civic Center.

Narednu dekadu svog života, devedesete godine prošlog veka, Helmerhorst je posvetio režiji devet predstava pod otvorenim nebom, sa kojima je dospeo i do Australije i Novog Zelanda. Oprobao se i u performansu, komedijama, mjuziklu, a među njegovim posebnim ostvarenjima su produkcije “Alice on the Run” (Link) u lajpciškom Teatru Titaniku i “Robot” koje je 2019. godine uradio za VisáVis (Link).

Helmerhorstova posebna pasija je ugrađivanje efektnih audio-vizelnih elementa u konstrukciju predstave, odnosno scenografiju, te miks različitih teatarskih tehnika. Reditelj naše - uskoro - premijerske “Cat Claw” držao je radionice od Berlina i Praga do Beograda i Novog Sada, sa glumcima, plesačima i tehničarima.

Fotografije: Vladimir Veličković 

Ivana Vukčević, naša Cat Claw u intervjuu za Moj Novi Sad najavljuje premijeru predstave u kojoj igra zanosnu heroinu, nepredvidljivu, maznu i tajanstvenu ženu koju su obožavale generacije strip poklonika... Susret sa publikom zakazuje 22. oktobra na sceni Pozorišta mladih.

Link

Fotograf: Vladimir Veličković

“Na vukovom tragu”, jedna od najboljih predstava nastalih pod krovom naše kuće, gostovaće 14. i 15. oktobra u Francuskoj. Inspirisan “Zovom divljine” Džeka Londona predstavu je režirao Jakub Maksimov. Ovo će biti prvo gostovanje našeg pozorišta u Francuskoj i to u godini kada proslavljamo svoj 90. rođendan.

Novosadska ekipa u francuski Šalon putuje na Festival evropskih pozorišta za mlade (od 10. do 15. oktobra), na kojem će, uz niz drugih programa, učestvuju trupe/pozorišta sa jedinstvenim pristupom teatru za mlade. Uz Pozorište mladih predstaviće se trupa sa severa Francuske i jedna iz Tunisa. U prethodna dva izdanja ovog festivala gostovali su umetnici iz Grčke, Irske, Nemačke i Francuske.

U predstavi “Na vukovom tragu” igraju: Saša Latinović, Slobodan Ninković, Neda Danilović, Jelica Gligorin, Slavica Vučetić, Aleksa Ilić i Dejan Šarković. Priča prati kućnog psa Baka koji biva ukraden i prodat za rad u provinciji Jukon u Kanadi tokom “Zlatne groznice” na Klondajku. Bakova avantura je puna nevolja i iznenađenja, izazvanih ne samo nepoznatim okruženjem, već i buđenjem njegovog do tada nepoznatog duha.

Na sceni Pozorišta mladih predstava “Na vukovom tragu” ponovo će biti izvedena 1. novembra, od 19 sati.

Link

Fotografije: Krsto Vulović

Oktobar je deseti mesec u godini

I najlepši jesenji mesec

Jer cela je priroda u zlatu

Pre nego što list počne da pada

Listopad

Winterfylleth

Mesec misleće Vage i opasne Škorpije

Mesec Sajma knjiga, Oktoberfesta, mesec u kojem se Kolumbo iskrcao na novootkriveno američko tlo, čime su počeli mnogi svetski problemi, mesec još nekih ličnih i manje ličnih - velikih i malih, više ili manje važnih događaja...

Oktobar je i mesec idealan za planinarenje i pozorište

Baš ovaj oktobar je i mesec u kojem Pozorište mladih prvi put u svojoj istoriji putuje u Francusku, i to ne bilo gde, već na Festival evropskih pozorišta za mlade - u Šalonu. Putuje ekipa izuzetne predstave “Na vukovom tragu”.

U oktobru, inače, igramo gotovo sve naše predstave - na obe scene, sve ono što volite da gledate pod krovom naše kuće. Uz sve to, bićemo u dva navrata domaćini gostima, i to oba puta Zvezdara teatru, najpre ekipi predstave “Generalna proba samoubistva”, a potom “Bajke o pozorištu”.

Ovaj oktobar za nas je zaista poseban mesec i zbog dve premijere koje spremamo. Najpre će naša zanosna “Cat Claw” izaći pred publiku 22. oktobra. Strip Branislava Kerca, pretočen u predstavu, obećava neobično pozorišno putovanje kakvo dugo nije viđeno u Novom Sadu. Gledaćemo uzbudljivu priču koju je po hvaljenom stripu skrojio holandski reditelj Majkl Helmerhorst. Garantuje to prvoligaški glumački tim u kojem su: Ivana Vukčević (naslovna uloga), Slobodan Ninković, Saša Latinović, Jelica Gligorin, Slavica Vučetić, Neda Danilović, Aleksa Ilić, Miloš Macura, Nenad J. Popović, Darko Radojević, Dejan Šarković, Vlada Janković i Jelena Radić.

Nekoliko dana kasnije, 28. oktobra, druga vredna ekipa naše kuće premijerno će izvesti “Krznenu veneru”, predstavu inspirisanu istoimenim filmom Romana Polanskog. U režiji Momčila Miljkovića igraće Tijana Maksimović i Danilo Milovanović.

Oktobar ne mora biti kišan i hladan. Može biti mesec miholjske topline i istinskog razumevanja, uzbudljivih susreta sa dobrim glumcima i istim takvim predstavama, može biti upravo mesec kada se pohodi pozorište - Pozorište mladih.

Premijera monodrame "Mulej" master predstave glumice Anice Petrović održaće se u Pozorištu mladih,

4.10.2022. od 19.30 sati na Maloj sceni. 

Crtao je od kako zna za sebe. Crtanje mu je išlo bolje od pikanja lopte po kraju, za šta su uglavnom eksperti bili drugi dečaci. Posle se ispostavilo da oni nisu uspeli da kapitalizuju svoje znanje, ali da on i te kako jeste. Od hobija, crtanje mu je postalo posao za ceo život koji mu je omogućio da danas bude jedan od najčuvenijih evropskih i svetskih stripocrtača.

Novosađanin Branislav Kerac diljem strip kutaka sveta proslavio se raznim stripovima, ali na prostoru bivše Jugoslavije neprikosnoven je bio kao crtač Zagora, junaka koji je, uz Bleka Stenu, bio možda i najpopularniji strip počivše domovine, na koga su otkidali svi klinci, bez obzira da li su nosili suknju ili pantalone. Zbog Zagora se unedogled ponavljala čuvena rečenica “Tako mi svih bunjeva Darkvuda” koja je i danas lozinka za prepoznavanje mnogih genracija.

Tokom karijere crtao je Kerac i serijal “Kobra” koji je osamdesetih godina prošlog veka izlazio u “YU stripu”. U “Kobri” se pojavila i junakinja Karolina Konor, alijas Cat Claw, crvenokosa zavodnica i ratnica. Upravo ta zanosna superherojka donela je Branislavu Kercu neslućenu slavu jer je strip postao vrlo popularan u Turskoj, Francuskoj i skandinavskim zemljama.

Kerca, koga u njegovom esnafu opisuju kao umetnika autentičnog rukopisa koji je na tragu najboljih strip škola izgradio sosptveni stil crtanja, čoveka koji danas crta za kuću Serđo Boneli Editore, jednu od najvažnijih izdavačkih kuća na svetu, pod čijim krovom živi upravo i Zagor lično, uskoro ćemo videti na sceni Pozorišta mladih. Zapravo, videćemo njegov čuveni strip “Cat Claw”.

Jer, dok nastaju ovi redovi zanosno opasna Cat Claw sa likom glumice Ivane Vukčević, tako mi svih bubnjeva Darkvuda, gazi Velikom scenom Pozorišta mladih i plete, mrsi i raspliće mreže u koje je upliće holandski reditelj Majkl Helmerhorst.

Kakvi će biti njeni putevi i stranputice, nje i junaka ove priče kojoj život udahnjuje prva glumačka liga Pozorišta mladih, videćemo 22. oktobra, kada je zakazana premijera predstave “Cat Claw”, naše prve premijere u ovoj sezoni. Do tada – fotografije sa proba...

Naš Danilo Milovanović kaže da se najsigurnije oseća na sceni. Zašto, govorio je za Dnevnik. Hvala novinarki Branki Pavković.

Link

Foto: I.Stepanov

U našem teatru počele su probe predstave “Cat Claw”, koja će biti prva ovosezonska premijera Pozorišta mladih. Predstavu inspirisanu istoimenim stripom čuvenog novosadskog majstora stripa Baneta Kerca režira gost iz Holandije Majkl Helmerhorst. Strip su za scenu raspisali dramski pisac Uglješa Šajtinac i njegov student Nikola Davić.

Premijera je planirana za 22. oktobar.

Naslovnu ulogu Ket Klou igraće gošća Ivana Vukčević, a sve druge junake ove neobične priče igraće glumci našeg pozorišta Slobodan Ninković, Saša Latinović, Jelica Gligorin, Slavica Vučetić, Neda Danilović i Aleksa Ilić, te mladi saradnici Pozorišta mladih: Miloš Macura i Nenad J. Popović. Bend koji će svirati u predstavi čini još jedan odličan glumački ešalon oličen u Darku Radojeviću, Dejanu Šarkoviću i Aleksi Iliću, a pojačan je muzičarima Vladom Jankovićem i Jelenom Radić.

Prva proba predstave "Cat Claw" 

Scenograf predstave “Cat Claw” biće Dušan Jovović, a kostimografkinja Milica Grbić Komazec, dok će muzički ton predstavi dati Lazar Novkov.

Svetska faca

Onaj ko je čitao legendarni strip Baneta Kerca zna da je pun duhovitih scena, bizarnih likova i apsurdno divnih skečeva koji su ovaj strip činili originalnim i voljenim. Strip je prvi put objavljen 1981. godine, a živeo je do 1994. Čitali su ga u Turskoj, Švedskoj, Norveškoj. Americi, Holandiji, Francuskoj. Njegov autor je svetska faca, a oni koji vole pride Zagora, na primer, znaju o kakvom je majstoru reč i Pozorište mladih je ponosno što ga ima u svojim redovima.

Predstavu “Cat Claw” naše pozorište na scenu postavlja u saradnji sa Fondacijom “Novi Sad - Evropska prestonica culture”, u okviru njihovog programskog luka “Druga Evropa”.

  Bane Kerac

Prva proba

Okupljene je na prvoj probi 6. septembra u Pozorištu mladih, po tradiciji, pozdravio direktor Mihajlo Nestorović, a prve važne instrukcije o likovima odmah je, foršpilujući i strasno se unoseći u karaktere, dao reditelj Helmerhorst. Cela ekipa s pažnjom je slušala i sugestije autora stripa Baneta Kerca koji je pozdravljen gromoglasnim aplauzom.

Glumci su potom, da bi “uhvatili atmosferu” stripa, na predlog reditelja čitali najpre englesku verziju teksta, a potom i srpsku. Bilo je mnogo smeha, upadica, duhovitih tonova... Zbog mešanja engleskog i srpskog prva čitaća proba na momente je zvučala pomalo vavilonski. Sve u svemu, zakuvala se dobra atmosfera na samom startu.

 Majkl Helmerhorst

A kakvu će atmosferu uhvatiti naši glumci do kraja, šta će uraditi pod dejstvom zraka sigma trona i pod uticajem reditelja Helmerhorsta, saznaćemo vrlo brzo, jer dani lete, a oktobar žuri ka nama.

Šta smo Titu danas mi­­?

Slet "Nasuprot vetru" u produkciji našeg teatra, u saradnji sa Fondacijom "Novi Sad - Evropska prestonica kulture" biće premijerno izveden 1. septembra u Kreativnom distriktu Kineske četvrti, kao deo programskog luka - Kaleidoskop kulture. Od 19 sati.

Glumačku osovinu ovog projekta čine glumci Pozorišta mladi: Kristina Savkov, Marija Radovanov, Neda Danilović, Slavica Vučetić, Darko Radojević, Ivan Đurić, Saša Stojković i Dejan Šarković. Slet je podeljen na četiri dela, a u njemu učestvuje više od sto aktera.

Evropski tim sa novosadskim glumcima

Za svaku od četiri celine angažovan je poseban umetnički tim sastavljen od reditelja, koreografa i muzičara. Rediteljski tim čine Sibil Peters (Nemačka), Karolina Spaić (Holandija) i Maja Grgić (Srbija). Koreografi su Silvi Krečmar (Austrija), Naima Baraka (Holandija) i tandem Deneš Debrei i Henrieta Varga (Srbija-Mađarska), dok je specijalna gošća Dobe Gaore, afrička pevačica i plesačica iz Obala Slonovače. Autori kostima, scene i rekvizita su Matijas Anton (Nemačka) i Monali Meher (Holandija).

Reprizna izvođenja sleta, koji inače traje 80 minuta, zakazana su za 2. i 3. septembar, od 19 sati. Na istom mestu.

Slet za 21. vek

Slet “Nasuprot vetru” zapravo kritički preispituje formu sleta, kulturno-političkog događaja koji se u našem sećanju vezuje za vreme SFRJ. Taj je slet bio vrhunac sprege politike, zabave za mase i kulture u formi estrade kojim se proslavljao rođendan Josipa Broza Tita. Slet se održavao na Dan mladosti 25. maja kad je slavljen i  Titov rođendan na kojem se vrhovnom komandantu uručivala štafeta kao simbol ljubavi naroda i narodnosti prema njemu, istih onih koji su, po njegovoj smrti, devedesetih, te štafete lako i zdušno pretvorili u bajonete.

Slet kao priredba karakteristična za totalitarne režime bio je kombinacija gimnastike, plesa, muzike i raznih drugih izvođačkih segmenata u kojoj je učestvovalo mnogo mladih. Ovaj slet, 2022. godine, želi da preispita sve te istorijske narative i zato je on zapravo odgovor na slet.

Jesmo li izopšteni, šta bismo menjali?

Pripreme za ovaj projekat trajle su pola godine, a u njegovom finalnom izvođenju učestvovaće 110 mladih ljudi. Upravo su oni, kroz radionice, aktivno učestvovali u kreiranju predstave i naslova “Nasuprot vetru”.

Šta je to zajedništvo danas, kako se gradi, šta bismo i zašto menjali u prošlosti, a kako bismo kreirali zajedničku budućnost, da li smo deo ili smo izopšteni, samo su neka od pitanja koja pokreće ovaj projekat čiji je cilj da se bolje razumeju potreba današnje omladine i njihovo viđenje zajedništa u budućnosti.

Slet “Nasuprot vetru” realizovan je u saradnji sa ZID teatarom iz Amsterdama, Fundus teatrom iz Hamburga, Udruženjem RingRing iz Beograda i “Viva dens akademijom” iz Novog Sada, te novosadskim školama i KUD-ovima. Podržali su ga: SPENS, Fondacija EGZIT, Fakultet za sport i psihologiju ”TIMS”, Gete institut, Austrijski kulturni forum i Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu.

Vrelo leto prošlo je. Možda to temperature još ne pokazuju, ali govori septembarski repertoar naše kuće, na kojem smo zakazali prve susrete sa vama, našom dragom publikom.

U nadi da ste se uželeli nas isto onoliko koliko se mi radujemo vama, pozivamo vas da dođete da se još bolje upoznamo, a sa nekima možda sretnemo prvi put.

Za naše glumce, sezona počinje 1. septembra premijerom sleta “Nasuprot vetru” koja će biti u Kreativnom distriktu Kineske četvrti, od 19 sati. Projekat koji preispituje jednu od najupečatljivijih političko-estradnih manifestacija SFRJ bio je inspiracija za ceo jedan kreativni tim ljudi koji je kroz umetnički čin pokušao da revratuju slet i propita sve njegove tekovine, razmišljajući zapravo o tome šta danas zanima mlade, gde vide mogućnost zajedništva, kako vide svoju budućnost. Slet “Nasuprot vetru” nastao je u produkciji naše kuće, zajedno sa Fondacijom "Novi Sad - Evropska prestonica kulture".

Početak sezone na našoj matičnoj sceni zakazali smo za 15. septembar, kada igramo našu najnoviju predstavu čija je premijera bila početkom leta.

Radi se o još jednom briljantnom radu rediteljke Emilije Mrdaković i naših glumica. Neda Danilović, Marija Todorović, Jelica Gligorin i Sanja Tomić napravile su čudesnom predstavu “Učene mišice”. Deca će je obožavati, jer pokazuje kako kreativnost - u sprezi sa znanjem i talentom - motoru mašte daje gorivo za poletanje visoko, najviše moguće.

U nastavku septembra, na scenama Pozorišta mladih, radujemo se našim provereno odličnim predstavama: “Veseli muzičari, “Ko je rekao mjau”, “39 stepenika”, “Ježić Žožo”, “Anđeoska bajka”, “Kos i lisica” i “Tri musketara”, dok ćemo predstavu “Kad sam bio garav” izvesti u Podgrađu.

Ovog meseca imaćemo i goste, dragog gosta Raleta Milenkovića koji se odomaćio na našoj sceni sa svojom legendarnom monodramom “Naši dani” i ništa manje drage goste iz beogradskog „Teatra na brdu“ koji će igrati predstavu “Pazi šta želiš“.

S  E  P  T  E  M  B  A  R

        O           L

        Z           A

        O          D

        R           I

        I            H

        Š

        T

        E