Naš Aleksa Ilić bio je gost Kanala 9, u emisiji "Otvoreni ekran". Nema tajne, evo o čemu je razgovarao sa novinarkom Mirjanom Vladisavljev.
Direktor naše kuće Mihajlo Nestorović bio je gost RTV Vojvodine i novinarke Ivane Petrović. O glumačkom svetu, onom vidljivom, ali i iza kulisa ušuškanom, govorio je u emisiji "Duša ište pozorište".
Naš glumac Saša Latinović, inače i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na predmetima lutkarstvo i scenski govor, bio je ovih dana gost Filozofskog fakulteta. Studentima druge godine žurnalistike, komunikologije i kulturologije, koji kod profesorke Nevene Varnica slušaju retoriku, održao je predavanje o govornoj obradi teksta. Akteri ovog događaja slažu se da je ovaj susret bio dragoceno iskustvo za sve. Hvala profesorki Varnica koja ga je inicirala.
Uprave i ansambli novosadskih pozorišta, kao i Savez dramskih umetnika Vojvodine, zgroženi su i ogorčeni napadom na kolege iz zagrebačkog ITD teatra koji se dogodio u centru Novog Sada.
Sramno, nedopustivo i za svaku osudu je svako nasilje, a posebno nasilje motivisano etničkom (ili u ovom slučaju jezičkom) mržnjom.
Posebno je poražavajuće da se takav čin dešava u gradu koji trenutno nosi titulu Evropske prestonice kulture.
Opredeljenje svih novosadskih pozorišta je saradnja sa kolegama iz Srbije, regiona i Evrope. Želimo i ovim putem da naglasimo da je u sva novosadska pozorišta dobrodošao svako ko predstavlja teatar i kulturu, bez obzira iz kog grada ili zemlje dolazi.
Novi Sad kao multinacionalna sredina ima obavezu da neguje različitosti i toleranciju, posebno je to imperativ kulturnih delatnika našeg grada, stoga apelujemo na javnost, medije i nadležne institucije da se u tom duhu i ponašaju, te da ni na koji način ubuduće ne budu inspiratori ovakvih nemilih događaja, kako bi svi zajedno upravo u duhu tolerancije gradili sliku našeg lepog grada.
Aleksandar Stankov, upravnik Srpskog narodnog pozorišta
Milovan Filipović, direktor Drame Srpskog narodnog pozorišta
Valentin Vencel, direktor Novosadskog pozorišta Újvidéki Színház
Mihajlo Nestorović, direktor Pozorišta mladih Novi Sad
Predrag Momčilović, predsednik SDUV
"Uspavana lepotica" i "Novogodišnji rokenrol za decu" odveli su danas preko 1000 mališana u svet iza duge. Dobar drug ti vredi više, jednoglasan je zaključak posle potrage za Deda Mrazom zbog koga se poteglo čak do Afrike, gde se usred zime morala saditi i paprika! U društvu Pipi Dugečarape, kapetana Konstantina i braće Dalton, u uočinovogodišnjoj atmosferi, dečji dlanovi brideli su od radosti... Čekamo vas i sutra, na istom mestu...
Od snega se još ne bele novosadski krovovi, meteorolozi mu još nisu meru našli, ali zato jesu naši glumci u čijim se rukama svakog, pa i ovog decembra od snežnih grudvi zabele najdivnije bajke.
Jedna od tih - snežnobelih, koju obožavate - “Snežna kraljica” zabeleće se na našem decembarskom repertoaru čak četiri puta: 24. i 25. decembra, u dva termina, od 11 i 18 sati. Predivna Andersenova bajka izmešta nas u svet u kojem učimo kako se dobrota suprotstavlja zlobi i licemerju.
Kako je decembar mesec kada se ispraća nešto staro i iščekuje nešto novo, lepše, razigranije, i kako se to novo ne može čekati bez neke dobre muzike, na naš repertoar stiže nešto upravo tako: “Novogodišnji rokenrol za decu”. Igramo ga: 17. i 18. decembra, od 11 i 18 sati, samo za vas...
Čekamo vas, da na kraju i ove godine pokušamo zajedničkim snagama da ispletemo bar malo bolji i muzikalniji svet...
"Krznena Venera" gostuje u Beogradu
Naša predstava “Krznena Venera” gostovaće 11. decembra u Beogradu, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta. Počinje u 20.30 sati.
U predstavi, koju je režirao Momčilo Miljković, inspirisanoj istoimenim filmom Romana Polanskog, igraju Tijana Maksimović i Danilo Milovanović.
Predstava je priča o - naizgled - običnom susretu dvoje ljudi koji će se pretvoriti u vrlo neobičan susret ispunjen manipulacijom tokom koje se menjaju uloge žrtve i manipulatora.
“Igrajući te razne uloge, naši junaci dolaze do onoga što nije uloga - do onog pravog „ja”, kaže reditelj Miljković. Za glumca Danila Milovanovića, to što pristajemo na manipulaciju najveći je problem igre moći između žrtve i manipulatora. “Kada postanemo svesni da neko manipuliše nama, našim životom, poslom, uslovljava nas i ucenjuje, trebalo bi da se otrgnemo iz tih kandži, da smognemo hrabrosti da izađemo iz začaranog kruga, a ne da svesno dozvolimo da i dalje budemo deo nečije igre i ciljeva koji se često završe kobno po nas.”. U igri manipulatora i žrtve pobeđuje glumica, kaže Tijana Maksimović koja je, ističe, srećna što - bar na sceni, ako to već često nije moguće u životu, može da razotkrije mehanizme manipulacije.
Naše "Metamorfoze" osvojile su tri važne nagrade na 53. Susretima profesionalnih pozorišta lutaka Srbije koji su ove godine održani u Beogradu. Ekipi predstave pripale su nagrade za scenografiju, kolektivnu igru i režiju. "Metamorfoze" su autorsko delo Saše Latinovića, nastale u saradnji sa Akademijom umetnosti. U predstavi briljiraju: Neda Danilović, Marija Radovanov, Slavica Vučetić i Slobodan Ninković. Kritika kaže da se radi o izuzetnom umetničkom delu.
Gradsko pozorište “Semberija” iz Bijeljine gostovaće u Pozorištu mladih 7. decembra kada će izvesti svoju “Hasanaginicu” u režiji Dušana Tuzlančića. Hasanaginicu igra mlado lice novosadskog glumišta Bojana Milanović, glumica Srpskog narodnog pozorišta, a Hasanagu glumac iste kuće Milan Kovačević. Majku Pintorovića igra Sonja Damjanović, takođe glumica SNP-a koja je svojevremeno za ulogu Hasanaginice dobila Sterijinu nagradu. U ostalim ulogama su Mihailo Maksimović, Ljiljana Čekić, Goran Jokić, Nenad Blagojević, Dušan Ranković, Ognjen Kopuz i Ivan Petrović.
Govoreći o svom doživljaju izuzetnog dramskog štiva Ljube Simovića, koje već desetlećima predstavlja izazov, kako za glumce, tako i za reditelje, Dušan Tuzlančić, reditelj ove predstave, kaže da mu je dodao samo prstohvat poštovanja - prema piscu, svakom liku, glumcu i svakom članu autorskog tima.
Predstava je nastala u koprodukciji Gradskog pozorišta “Semberija i Narodnog pozorišta Republike Srpske Banja Luka.
Predstava počinje u 19.30 na Velikoj sceni Pozorišta mladih.
Po meri dece i onih koji su morali da odrastu
Decembar u našoj kući počinje udarnički, jer već prvog dana ovog zimskog nam meseca imamo čak tri programa na repertoaru. Domaćini smo Zmajevim dečjim igrama i njihovom Festivalu monodrame (traje 1. i 2. decembra). Istog dana gostuje predstava “Kako se gradi karakter”, a uveče na Velikoj sceni ponovo igramo našu “Cat Claw”. Među dramskim predstavama koje ćemo igrati u decembru biće “Deca Paklene pomorandže”, “Dok te ja hranim i oblačim”, “39 stepenika” i “Tri musketara”, dok će naša “Krznena venera” gostovati u beogradskom Narodnom pozorištu.
Skoro sve naše predstave za decu igraćemo i u decembru: “Učene mišice”, “Snežnu kraljicu”, “Palčicu”, “Bajku o vitezu bez konja”, “Kosa i lisicu”, “Ko je rekao mjau”, “Vesele muzičare”, “Anđeosku bajku”, “Uspavanu lepoticu”, “Novogodišnji rokenrol za decu”, “Lepoticu i zver”. Sa nekima od njih idemo do Rumenke i Mladenovca.
Ugostićemo u decembru tri monodrame: “Mulej”, “Nina” i “Lala” mladih glumaca Anice Petrović, Nikoline Vujević i Stefana Ostojića koji igraju u nekim našim predstavama. Gostovaće na našoj sceni i Zoran Kesić i Darko Rundek. Odvojeno:) Dolaze i kolege iz Beograda, igraju “Dobrodošli u kabare”, Savez slepih Vojvodine gostuje sa predstavom “Živka Treća”, a dolaze nam i kolege iz Gradskog pozorišta “Semberija” koji će izvesti “Hasanaginicu” Ljube Simovića.
Uh, biće to prilično gust decembar, ali ne marimo dok god ste vi u publici, jer samo sa vama, i decembar, i svaki drugi mesec, imaju smisla. Stoga, podižemo zavesu, decembar može da počne. Decembar u Pozorištu mladih, po meri dece i svih onih koji su morali da odrastu.
U okviru 53. Susreta profesionalnih pozorišta lutaka Srbije, predstava "Metamorfoze" biće odirana u Pozorištu "Pinokio", večeras od 18 sati.
Na koje je sve žrtve spremna velika ljubav i za kakve su sve zločine sposobna izneverena očekivanja - priču o tome kako izgleda natprirodno velika ljubav dvoje ljudi, koja se zbog ljudske slabosti pretvori u zastrašujuću mržnju, iza koje ostaje pustoš, ispričaće: Marija Radovanov, Neda Danilović, Slavica Vučetić, Slobodan Ninković i sam reditelj - Saša Latinović.
O upotrebi čoveka i njegovom prkosu, o tome kako razmišlja o glumačkom postojanju, u svom Dnevniku za list "Danas" pisala je naša Neda Danilović.
Kristina Savkov, Slavica Vučetić i Marija Radovanov bile su gošće emisije "Šarenica". Povod je izvođenje naše predstave "Tre sorele" u Beogradu, 23. novembra u Zvezdara teatru. Hvala Slobodanu Šarencu i Ani Emić.
Kako je biti glumica, 20 godina biti na sceni, biti odgovoran, uvek nov, radoznao, drugačiji, govori u intervjuu za "Dnevnik" naša Neda Danilović koja je nedavno briljirala kao Ekstrimiti u najnovijoj predstavi Pozorišta mladih- "Cat Claw".
Hvala novinarki Branki Pavković i "Dnevniku".
Danas je naš teatar, u saradnji sa Gradskom upravom za obrazovanje i Aktivom direktora novosadskih škola, organizovao besplatno izvođenje predstave "Putovanje sa Svetim Savom". Predstavu, koju je po tekstu Olgice Nestorović, režirao glumac i direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović, u dva termina, od 11 i 18 sati, gledali su najbolji novosadski osnovnoškolci iz 36 škola sa područja grada, iz svake škole po 28 učenika.
Ideja ovog događaja je da se deca, u digitalnoj eri koju živimo, podsete da je pričanje priča moguće i na još neke druge, maštovite načine, a svakako i da im se gradivo o kojem uče u školi predstavi i pozorišnim jezikom.
Nakon prvog izvođenja predstave, đaci su bili oduševljeni, predstava im se veoma dopala, bila im je i duhovita je, a posebno im se dopalo što na upečatljiv način govori o delu gradiva koje moraju da savladaju u školi. Mnogi od školaraca rekli su da bi rado i češće dolazili u pozorište, ali da zbog obaveza ne stižu. Stoga je ovo bila odlična prilika da prekinu obaveze i dođu u pozorište.
Ponekad je humor, uz malu dozu naivnosti, jedino neophodno stilsko sredstvo koje može da dotakne ozbiljne teme kao što su virusi, otuđenost, pravda, feminizam, a upravo o svemu tome je predstava "Cat Claw" koja je inspirisala emisiju "Dokument" RTV Vojvodine da progovori o nama, običnim ljudima, tim skrivenim superherojima i superheroinama u nama koji svakodnevno, da bi preživeli, moraju da budu odlični u sto uloga... Naši Neda Danilović, Dejan Šarković i Slavica Vučetić, te Ivana Vukčević, gošća u predstavi "Cat Claw", govorili su kako u tome uspevaju... Hvala urednici emisije Eržiki Pap.
Naredno izvođenje Cat Claw zakazano je za 1.12. u 19.30 sati.
Sva srećna detinjstva su ista - srećna, a nesrećna su nesrećna svako na svoj način. Jedno od njih, ono "Devojčice sa šibicama", najpre u pitoresknom Ptuju, a potom u - na svakom koraku raspevanom Celju, izveli su glumci našeg teatra.
Ptuj
Knedlu u grlu tokom predstave smenile su ovacije na kraju. Susreti naših glumaca sa slovenačkom publikom podsetili su na to koliko je važno govoriti, pričom terati strahove, pričati bajke, bajke od reči bajati - što znači lečiti boljke tajanstveniim rečima.
Celje
Ne čudi onda što je razgovor sa ptujskom publikom bio dirljiv i kompleksan, i što su u Celju akteri predstave bili ispraćeni dugotrajnim, gromoglasnim aplauzom. Hvala publici u oba slovenačka grada od ekipe "Devojčice sa šibicama": Kristine, Vere, Danila, Ervina i Alekse.
Celje
Naša predstava “Na vukovom tragu”, koja je sinoć izvedena na Reviji lutkarskih kazališta u Rijeci, ispraćena je snažnim aplauzom publike. Da je “Vuk” ostavio snažan trag i u Rijeci, pokazala su deca koja su Novosađane na kraju pozdravljala i tako što su oponašala identične zvuke divljine koje su glumci tokom predstave izvodili.
Poseban kompliment našim glumcima dale su mnogobrojne riječke kolege – a nemali broj njih došao je sa svojom decom jer je do njih još ranije stigao dobar glas o predstavi. Kažu da su bili oprezni, jer uvek kada previše očekuješ, pomalo ti se očekivanja i umuse. Ovoga puta ona su pak bila prevaziđena, jer ono što su pokazali Saša Latinović, Aleksa Ilić, Slobodan Ninković, Dejan Šarković, Neda Danilović, Jelica Gligorin i Slavica Vučetić, osvojilo ih u svakom smislu.
Jedna od najboljih lutkarki Hrvatske Petra Šarac odmah po završetku predstave popela se na scenu da bi izbliza videle lutke i sama ih probala. Bila je oduševljena njihovom živošću i autentičnošću. Glumački razgovori koji su usledili potom mirišu na to da bi reditelj predstave u skoroj budućnosti mogao da stigne i u riječke vode.
O predstavi je reči hvale imala i ravnateljica Gradskog kazališta lutaka Magdalena Lupi Alvir, koja je inače bila izvrsna domaćica novosadskoj ekipi. Odmah je rekla da je predstava ”Na vukovom tragu” trebalo da otvori njihovu riječku Reviju.
Glumac Gradskog kazališta lutaka David Petrović bio je jednako oduševljen predstavom kao i njegova trogodišnja devojčica, inače već ozbiljna pozorišna gledateljka sa istančanim pozorišnim ukusom, kažu kolege njenog tate.
“Video sam jednu režiju Jakuba Maksimova kada smo bili na festivalu “Zlatna iskra” u Kragujevcu. Stil je propoznatljiv i meni se jako dopada jer je promišljen i delikatan - i u smislu režije, i pristupa samom komadu, ali je lutkarski deo ono što me posebno oduševilo.”, kaže posle predstave David Petrović. “To nije ono klasično lutkarstvo: malo songovi, malo lutkice, već kompleksno, temeljno, duboko i upečatljvo, a time i važno jer ne samo da dopire do čoveka, već ga i uzdrma. Ja obožavam pse, pa me priča i nekako dodatno takla - povezeš se sa njom na raznim drugim nivoima. Želim da pohvalim dva glumca (Latinović i Ilić) koji su animirali glavnog psa, Baka. Izuzetni su. Sve zajedno, bilo je snažno, uznemirujuće, uzbudljivo, jer se tokom cele predstave vidi koliko su glumci duboko zaronili unutra, koliko su i sami obuzeti likovima kojima daju život. Odlična predstava, bravo.”
Petrovićev kolega po hlebu, glumac Damir Orlić, kaže da je upravo ovakvim predstavama moguće doći do današnje dece koja su ophrvana internetskim informacijama, slikama i senzacijama.
“Atmosfera predstave je opijajuća, već od samog njenog početka kada joj glasovima daju ton i ritam, kada nas uvode u priču. Pre predstave rečeno je da je ona pravljena za decu stariju od 10 godina i baš me zanimalo kako će reagovati ostala deca jer bilo je tu i vrtičkog uzrasta. I upravo su oni najbolji odgovor na pitanje kakva je predstava: tišina s kojom su pratili glumačku igru i animaciju kazuje da im je predstava u svakom segmentu zaokupila pažnju punih sat vremena, a za taj uzrast obično se preporučuju predstave do pola sata. Mislim čak da bi, recimo, da je neki pedagog ili negovatelj iz vrtića išao da odgleda predstavu pre dece, rekao da ona nije za njih. Ali, eto, prevario bi se, jer deca su reagovala fenomenalno. Odgledali su “Vuka” u jednom dahu. Pohvaljujem kolege, bili su izuzetni, Odlična predstava.”
Nakon gostovanja u Francuskoj sa predstavom “Na vukovom tragu”, na Festivalu evropskih pozorišta za mlade u Šalonu, a odmah potom i dve premijere (“Cat Claw” i “Krznena Venera”), Pozorište mladih početkom novembra odlazi na mini turneju koja će obuhvatiti dve države i tri grada.
Najpre će 9. novembra gostovati na Reviji lutkarskih kazališta u Rijeci, gde će biti izvedena jedna od najboljih predstava ovog teatra. “Na vukovom tragu” u režiji Jakuba Maksimova pridružiće se u Rijeci najuspešnijim lutkarskim produkcijama hrvatskih, regionalnih i svetskih pozorišta.
Pored izvrsne glume, precizne režije, upečatljive likovnosti, predstavu “Na vukovom tragu” krasi i odlična muzika, a upravo je upotreba muzike u lutkarskoj predstavi jedan od fokusa ovogodišnje riječke Revije, podseća direktorica Gradskog kazališta lutaka Rijeka Magdalena Lupi Alvir koje organizuje ovaj festival.
Lupi Alvir najavljuje da će publika imati priliku da vidi raznovrstan izbor lutaka, od raskošne bunraku princeze do obične vrećice, bubnja i mikrofona, pegle i daske za peglanje koje će u predstavama imati važnu ulogu. Sve to, smatra direktorica Gradskog kazališta, pokazuje koliko je lutkarstvo maštovito i koliko može biti inspirativno u svom izvođačkom izrazu.
Najavljeno je i da će publika, nakon dve pandemijske godine, ponovo moći da ocenjuje predstave što će omogućiti da najbolje ocenjenoj predstavi ove godine ponovo dodeli nagradu publike “Domino”.
Nakon Rijeke, Pozorište mladih odlazi u Ptuj, ali sa drugom predstavom. Naime, u tamošnjem Mestnom gledališću 11. novembra izvešće svoju višenagrađivanu predstavu “Devojčica sa šibicama” koju je režirala Sonja Petrović. Ovu predstavu, koja je dobila nagrade na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici, na Festivalu profesionaonih pozorišta u Zrenjaninu, te prošlog leta u Kotoru na Festivalu pozorišta za djecu, dan kasnije, 12. novembra, videće i publika u Celju.
Privremenost je čovekova sudbina. Privremeno je tu na Zemlji, ograničen svojim fizičkim postojanjem na njoj. Privremeno uspešno se bori da tu svoju privremenost nekako produži, osmisli je tako da, bar nakratko i u segmentima, zaliči na neku malu večnost...
O toj privremenosti, koja je, čini se, još nekako dodatno postala opšta specijalnost ovog vremena, a naročito ove naše geografije, i to ne isključivo u političkom i društvenom smislu, već pre kao stanje svesti, razmišljao je reditelj Petar Jovanović kada je ponovo čitao Gogoljevog “Revizora” i predložio ga upravama dva novosadska teatra - Srpskom narodnom pozorištu i Pozorištu mladih da zajedničkim snagama naprave predstavu.
Prva proba upriličena je prvog novembarskog dana u Srpskom narodnom, gde su dobro raspoloženu ekipu pozdravili direktor Drame ovog teatra Milovan Filipović i direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović. Direktorski dvojac procenio je odmah da bi ova, prva ovakva saradnja ova dva teatra, mogla da probudi neke, do sada neotkrivene umetničke potencijale dve pozorišne kuće i označi početak rađanja - za glumce i publiku - uzbudljivog umetničkog dela – predstave koja će imati premijeru 25. januara na sceni Pozorišta mladih. Zamišljeno je da se u prvom periodu “Revizor” igra na sceni u Ignjata Pavlasa, a potom će se preseliti na Pozorišni trg, u zgradu Srpskog narodnog pozorišta, što je takođe nešto što se, kao praksa, isprobava prvi put, bar u Novom Sadu.
Ceo svet kao da igra Gogolja
Živimo u vremenu provizornosti i privremenosti, u vremenu konstantnog v.d. stanja u kojem nam je život determinisan iščekivanjem da ta privremenost prođe, dok se istovremeno navikavamo na nju. Mi smo se toliko navikli na to čekanje, da smo se u strahu od promene, u maniru Štokholmskog sindroma, srodili sa stanjem te privremenosti i zapravo priželjkujemo da se ništa ne promeni, jer ako bi ikada i došlo do neke promene, pitanje je da li bismo umeli da živimo u tome.
To je premisa je od koje je krenuo reditelj Petar Jovanović govoreći glumcima kakvog “Revizora” bi u narednim nedeljama da napravi sa njima... Ta privremena egzistencija neodređenog trajanja (privremeno povremeni poslovi na koje smo prinuđeni da pristajemo, privremeno zatvaranje ulica, privremena popravka kolovoza, privremeno grejanje, privremeno uvođenje sankcija, privremene tablice, privremena vlada, privremeno zatvoren ili otvoren bulevar, privremna gradilišta rasuta po celom gradu koja stvaraju ne baš privremeni osećaj prljavštine, smeća i neurednosti...) u čoveku stvara osećaj privremenosti kao nečeg normalnog, što uveliko podseća na psihologiju logoraša iz Drugog svetskog rata.
Mi smo na vrlo sličan način, smatra reditelj, svedeni na tu logorašku psihologiju opstanka, čekanja da nešto prođe, a prolazi samo život...To međuvreme, taj život od danas do sutra, koji je suštinski bez neke ideje o sadašnjosti i budućnosti, okvir je u kojem se mora pronaći neki humor da bi se opstalo, da bi život imao smisla, kaže Petar Jovanović.
Reditelj podseća da je okvir te privremenosti za Gogoljeve junake kreirao njihov imperator - Nikolaj I koji je obožavao oružje. Silne pare je na njega davao, ali suštinski pojma nije imao o ratovanju. Njegova je vojska bila paradna, izgledala je, ali je gubila ratove. Nikolaj I bio je čovek koji je izgradio ogroman državni aparat, tajne službe uveo je na najšira moguća vrata, otvaranje svačije pošte bilo je kao dobar dan, doušništvo je postalo osnovno zanimanje ljudi, a mreža žbirova i cinkaroša bila je nesaglediva: od dvoje koji sede za stolom - troje je “radilo za službu”...
Ako sve ovo na nešto podseća, to je privremeno, sačekajmo da nas taj osećaj prođe...
Jer, ekipa predstave neće se baviti politikom, niti dnevno-političkim događajima, iako je sve oko nas politika, iako sve izgleda upravo kao da je ceo svet pozornica na kojoj upravo politika igra dance macabre sa Gogoljem u rukama...
Šta ako izgubim i ovo malo nedostojanstva koje imam?
Strah jeste osnovna emocija koja nosi junake “Revizora”, jer, šta ako izgubim i ovo malo nedostojanstva koje imam, ali će se oni obradovati dolasku onog koji bi mogao da označi kraj njihovim mukama i privremenosti kakvu su do tada poznavali...
U raskoraku između te poznate i nove privremenosti koja se možda otvara, jedan od junaka uzviknuće rečenicu koja je svakodnevni plač građana svih naših gradova: “ Vidi na šta liči ovaj grad!”
A grad ko grad... Gradilišta na sve strane, pesak, mašine, rupe, skele, kamioni, bageri, pregrade, žica, cevi – kanalizacione i one druge, prašina, smeće, prljavština...
A da li je i sve to privremeno? I šta ako posle svega grad bude čistiji, ako ga urede, posade neko cveće, operu ulice, urede i neki park pride, zakrpe sve rupe, šta ako “Gradska čistoća”, npr, jednom ipak više smeća ubaci u svoj kamion nego što srče iz kanti prospe po ulici? Šta ako... Šta će biti sa nama? Hoćemo li umeti tako da živimo?
Ako se to pitamo, možda nam zapravo onda ni ne treba bolje...
Ili...
U ekipi koju je povodom Gogolja okupio reditelj Petar Jovanović su: dramaturškinja Nikolina Đukanović, kostimografkinja Milica Grbić Komazec, scenografkinja Marija Kalabić i kompozitor Bojan Milinković.
Glumačku ekipu čine: Darko Radojević, Strahinja Bojović, Jovana Balašević, Emilija Milosavljević, Ervin Hadžimurtezić, Tanja Pjevac, Marija Radovanov, Marko Savković, Danilo Milovanović i Ivan Đurić.
