Šta smo Titu danas mi?
Slet "Nasuprot vetru" u produkciji našeg teatra, u saradnji sa Fondacijom "Novi Sad - Evropska prestonica kulture" biće premijerno izveden 1. septembra u Kreativnom distriktu Kineske četvrti, kao deo programskog luka - Kaleidoskop kulture. Od 19 sati.
Glumačku osovinu ovog projekta čine glumci Pozorišta mladi: Kristina Savkov, Marija Radovanov, Neda Danilović, Slavica Vučetić, Darko Radojević, Ivan Đurić, Saša Stojković i Dejan Šarković. Slet je podeljen na četiri dela, a u njemu učestvuje više od sto aktera.
Evropski tim sa novosadskim glumcima
Za svaku od četiri celine angažovan je poseban umetnički tim sastavljen od reditelja, koreografa i muzičara. Rediteljski tim čine Sibil Peters (Nemačka), Karolina Spaić (Holandija) i Maja Grgić (Srbija). Koreografi su Silvi Krečmar (Austrija), Naima Baraka (Holandija) i tandem Deneš Debrei i Henrieta Varga (Srbija-Mađarska), dok je specijalna gošća Dobe Gaore, afrička pevačica i plesačica iz Obala Slonovače. Autori kostima, scene i rekvizita su Matijas Anton (Nemačka) i Monali Meher (Holandija).
Reprizna izvođenja sleta, koji inače traje 80 minuta, zakazana su za 2. i 3. septembar, od 19 sati. Na istom mestu.
Slet za 21. vek
Slet “Nasuprot vetru” zapravo kritički preispituje formu sleta, kulturno-političkog događaja koji se u našem sećanju vezuje za vreme SFRJ. Taj je slet bio vrhunac sprege politike, zabave za mase i kulture u formi estrade kojim se proslavljao rođendan Josipa Broza Tita. Slet se održavao na Dan mladosti 25. maja kad je slavljen i Titov rođendan na kojem se vrhovnom komandantu uručivala štafeta kao simbol ljubavi naroda i narodnosti prema njemu, istih onih koji su, po njegovoj smrti, devedesetih, te štafete lako i zdušno pretvorili u bajonete.
Slet kao priredba karakteristična za totalitarne režime bio je kombinacija gimnastike, plesa, muzike i raznih drugih izvođačkih segmenata u kojoj je učestvovalo mnogo mladih. Ovaj slet, 2022. godine, želi da preispita sve te istorijske narative i zato je on zapravo odgovor na slet.
Jesmo li izopšteni, šta bismo menjali?
Pripreme za ovaj projekat trajle su pola godine, a u njegovom finalnom izvođenju učestvovaće 110 mladih ljudi. Upravo su oni, kroz radionice, aktivno učestvovali u kreiranju predstave i naslova “Nasuprot vetru”.
Šta je to zajedništvo danas, kako se gradi, šta bismo i zašto menjali u prošlosti, a kako bismo kreirali zajedničku budućnost, da li smo deo ili smo izopšteni, samo su neka od pitanja koja pokreće ovaj projekat čiji je cilj da se bolje razumeju potreba današnje omladine i njihovo viđenje zajedništa u budućnosti.
Slet “Nasuprot vetru” realizovan je u saradnji sa ZID teatarom iz Amsterdama, Fundus teatrom iz Hamburga, Udruženjem RingRing iz Beograda i “Viva dens akademijom” iz Novog Sada, te novosadskim školama i KUD-ovima. Podržali su ga: SPENS, Fondacija EGZIT, Fakultet za sport i psihologiju ”TIMS”, Gete institut, Austrijski kulturni forum i Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu.
Vrelo leto prošlo je. Možda to temperature još ne pokazuju, ali govori septembarski repertoar naše kuće, na kojem smo zakazali prve susrete sa vama, našom dragom publikom.
U nadi da ste se uželeli nas isto onoliko koliko se mi radujemo vama, pozivamo vas da dođete da se još bolje upoznamo, a sa nekima možda sretnemo prvi put.
Za naše glumce, sezona počinje 1. septembra premijerom sleta “Nasuprot vetru” koja će biti u Kreativnom distriktu Kineske četvrti, od 19 sati. Projekat koji preispituje jednu od najupečatljivijih političko-estradnih manifestacija SFRJ bio je inspiracija za ceo jedan kreativni tim ljudi koji je kroz umetnički čin pokušao da revratuju slet i propita sve njegove tekovine, razmišljajući zapravo o tome šta danas zanima mlade, gde vide mogućnost zajedništva, kako vide svoju budućnost. Slet “Nasuprot vetru” nastao je u produkciji naše kuće, zajedno sa Fondacijom "Novi Sad - Evropska prestonica kulture".
Početak sezone na našoj matičnoj sceni zakazali smo za 15. septembar, kada igramo našu najnoviju predstavu čija je premijera bila početkom leta.
Radi se o još jednom briljantnom radu rediteljke Emilije Mrdaković i naših glumica. Neda Danilović, Marija Todorović, Jelica Gligorin i Sanja Tomić napravile su čudesnom predstavu “Učene mišice”. Deca će je obožavati, jer pokazuje kako kreativnost - u sprezi sa znanjem i talentom - motoru mašte daje gorivo za poletanje visoko, najviše moguće.
U nastavku septembra, na scenama Pozorišta mladih, radujemo se našim provereno odličnim predstavama: “Veseli muzičari, “Ko je rekao mjau”, “39 stepenika”, “Ježić Žožo”, “Anđeoska bajka”, “Kos i lisica” i “Tri musketara”, dok ćemo predstavu “Kad sam bio garav” izvesti u Podgrađu.
Ovog meseca imaćemo i goste, dragog gosta Raleta Milenkovića koji se odomaćio na našoj sceni sa svojom legendarnom monodramom “Naši dani” i ništa manje drage goste iz beogradskog „Teatra na brdu“ koji će igrati predstavu “Pazi šta želiš“.
S E P T E M B A R
O L
Z A
O D
R I
I H
Š
T
E
Na izmaku sezone čiji poslednji dani ističu ovog juna, sezone koja je za sve nas bila veliki izazov, i u umetničkom i civilizacijskom smislu, zahvaljujemo se našoj publici na odanosti i strpljenju jer su upravo te dve osobine bile stubovi na kojima smo gradili ovu - pandemijom oivičenu sezonu, prepunu neizvesnosti, kašnjenja, otkazivanja, pomeranja, čekanja, prilagođavanja, nerviranja, stresa...
Uprkos svemu, susretali smo se s radošću na svim našim predstavama. Ove sezone bogatiji smo za četiri nova naslova: urnebesno očaravajuća “Tri musketara”, upozoravajuću “Decu Paklene pomorandže”, uzbudljiva “Guliverova putovanja” i nadasve ljupke i maštovite “Učene mišice”.
Ove sezone organizovali smo i dva festivala: 52. Susrete profesionalnih pozorišta Srbije, na kojima je briljirala naša “Potraga za plavim zecom” i “Novosadske pozorišne igre”, na kojima nas je bez daha ostavila “Gerdina soba” iz Sankt Peterburga, zasigurno jedna od najboljih predstava koja je ikada gostovala u Srbiji.
Sezonu zatvaramo u dvostrukoj ulozi - kao domaćini i kao gosti. Kao domaćini 25. juna predstavi “Naši dani” u izvedbi izuzetnog Radoslava Milenkovića, a kao gosti završavamo je u Crnoj Gori, gde idemo sa našom “Kosom” (Tivat/Purgatorije, 28. juna) i sa “Guliverovim putovanjima” i “Devojčicom sa šibicama” (Kotor/Festival pozorišta za djecu, 8. i 9. jula).
Na matičnoj sceni u Ignjata Pavlasa čekamo vas već od septembra. Na samom startu sezone imaćemo dva izuzetna projekta kojima ćemo vas obradovati. Do tada ćemo pokušati da se odmorimo i obnovimo sve kreativne snage. U međuvremenu i vama, kao i sebi, želimo neki plavetni Mediteran na kojem se čuju samo cvrčci koji se jedni drugima žale što su more opet okupirali kontinentalci, tj. mi – glumci Pozorišta mladih...
Vidimo se naredne sezone...
Fotografije: Jovana Semiz
Portal Luftika pratio je naše "Musketare" na otvaranju festivala Viminacium. Njihov novinar donosi priču o danu provedenom na ovoj krajnje zadivljujućoj i pomalo distopičnoj arheološkoj lokaciji čije je finale bila predstava pod otvorenim nebom...
Hvala Luftiki i Stanislavu Betiju.
Fotografija: Branka Pavković
Mjuzikl “Tri musketara” našeg teatra otvoriće 21. juna ovogodišnji festival Viminacijum koji se pod sloganom “Mitovi stari novi” održava od 21. do 27. juna, na tri lokacije arheološkog parka Viminacium, nadomak Požarevca.
"Tri musketara" u režiji Darijana Mihajlovića, koja će se na ovom festivalu igrati pod otvorenim nebom, podsetnik su da je pre ovog “Svi za lajk, lajk za sve” sveta, postojalo i vreme u kojem se značajan broj ljudi vodio merilima “Svi za jednog, jedan za sve.” Bilo je to vreme hrabrih i odvažnih ljudi koji su ustajali za pravdu, bili samosvojni, slobodoumni, hrabri - ljudi koji su snagom duha rušili pogrešne svetove i gradili sigurne puteve do novih, boljih, dostojanstvenijih.
U furioznom ritmu, raspevene i razigrane, publika Viminacijuma videće musketare u izvođenju Slobodana Ninkovića, Danila Milovanovića i Alekse Ilića, sa Darkom Radojevićem kao Dartanjanom i Kristinom Savkov kao Konstancom. Slavica Vučetić (Milejdi De Vinter) i Saša Latinović (Rišelje) su onaj ozloglašeni dvojac koji priči daje mirođiju, a tokom cele predstave, u nizu fantastičnih scena, briljantne minijature kreira gotovo ceo ansambl naše kuće.
Imao je Novi Sad dobrih predstava, ali tek pokoju kultnu, onu koju je publika pohodila i po desetak puta, čije su se replike izlile sa scene u stvaran život. Jedna od njih bili su “Momci iz benda” Pozorišta mladih, koju je po tekstu Marta Kroulija režirala tada mlada Olivera Đorđević. Premijerno su izvedeni 1999. godine, a igrani su sve do sredine dvehiljaditih.
U premijerskoj postavi, koja je otvarala vrata u razdragani i razuzdani gej svet, igrali su: Saša Latinović, Zoran Andrejin, Miloš Đorđević, Miloš Stanković, Saša Stojković, Miljan Vojnović, Vladimir Tintor i Slobodan Ninković. Glumci Pozorišta mladih, pojačani akademcima, ovom su predstavom preokrenuli ne samo mišljenje publike o gej populaciji, već su Pozorište mladih sasvim drugačije pozicionirali u glavama Novosađana koji su počeli da ga gledaju kao teatar u kojem nastaju dobre predstave i na večernjoj sceni.
Predstava je bila toliko obožavana da su se replike iz nje koristile i u svakodnevnom životu. Jedna od najupečatljivijih bila je ona koju je izgovarao Saša Latinović: “Koga ovde treba da pojebeš da bi dobila piće?” Kada se sa scene izlila u publiku, zabezeknula je mnoge novosadske konobare i postala šifra prepoznavanja u izlascima, a zahvaljujući njoj mnogi Novosađani su se prvi put konektovali sa Pozorištem mladih.
O tome kako je ovaj tekst stigao u Pozorište mladih i kako je živela sama predstava, te o tome kakvi su bili susreti sa njenom publikom, govori jedan od “Momaka iz benda” Slobodan Ninković. Upitan čega se oko “Momaka” seća, kaže:
“Svega se sećam, priznajem. Bilo je to u doba kada je Robert Kolar bio direktor. Od njega smo čuli da ćemo raditi neku predstavu u saradnji sa Akademijom umetnosti, da će je režirati Olja Đorđević koja, ne samo što je predložila Kroulijev tekst, već ga je i prevela. Ja lično, do tada nisam znao taj tekst. Dopao mi se na prvo čitanje, ali nisam bio siguran šta bi od toga moglo da ispadne. Olja nas je upoznala sa delom ekipe koji nije bio iz Pozorišta, već sa Akademije, sa kojima se ona jako dobro znala jer su tri godine zajedno studirali. Kada je napravila podelu, pojedinačno je zvala glumce na razgovor.
Sećam se da smo sedeli u “Absolutu”. Govorila je šta joj je ideja, kako će sve izgledati, šta joj je cilj. Vidim da sprema teren da mi nešto saopšti... A onda me je u jednom trenutku upitala, da li će mi biti problem što će se dva junaka, od kojih je jedan trebalo da budem ja, poljubiti. Rekao sam, naravno da ne, ja sam glumac, kao glumac igraš razne situacije, karaktere, ljude. Glumački zadatak je glumački zadatak.
Moj partner u predstavi bio je Saša Stojković. Krećemo sa probama, tekst je super, vidimo da se bavimo važnim stvarima, pokrećemo neke stvari i teme o kojima se, bar ne u Novom Sadu, nije javno govorilo: govorimo o gej populaciji, njenim problemima. Likovi tog komada su dragi i simpatični ljudi, vrlo duhoviti, sa sudbinama nalik sudbinama svih drugih ljudi, jer i oni vole, ne vole, histerični su, samozatajni, tužni, zaljubljuju se - srećno i nesrećno... Bavimo se maltene promocijom nečega što je te 1999. godine nezamislivo u Srbiji. Tim pre što naše društvo u tom momentu ima svoje mišljenje o temi, ljudi se bombarduju sasvim drugačijim narativom u tom trenutku. I nama samima u početku je teško, usklađujemo se sa ekipom sa Akademije, ali super je tekst, i probe teku...
Ali to je proleće 1999. godine i smeši nam se bombardovanje. Koje i prekida probe. “Momci iz benda” - pauza. Kada je bombardovanje prestalo, probe su nastavljene i premijera je bila zakazana za 10. avgust! Interesantno, toga se dana najavljuje pomračenje sunca. Mediji ga najavljuju maltene kao smak sveta. Mi u ekipi mislimo: predstava će biti, ili totalni hit, ili svetski fijasko!
Međutim, već po prvim reakcijama publike tokom predstave videli smo da će “Momci” biti predstava koju će publika voleti. Ipak, nismo slutili da će biti takav hit i da će postati jedna od kultnih predstava Novog Sada.
Aplauz je bio - malo je reći – gromoglasan. Publika je vikala “bravo”, ukratko - ovacije su bile neviđene. Ubrzo potom igrali smo predstavu u okviru Vojvođanskih susreta. Vlada Aleksić i Vladimir Tintor dobili su pohvale. Igrali smo je uvek na kartu više i sećam se da smo jedne večeri nakon izlaska sa scene, prolezeći pored blagajne, na njoj videli reč “Rasprodato” - za naredno igranje koje je bilo već sledeće večeri. To se baš nije dešavalo često u pozorištu. Shvatili smo da imamo hit.
Predstavu je publika obožavala, znao sam neke ljude koji su dolazili i po desetak puta da je gledaju. Publika je bukvalno znala sve replike, izgovarala ih je pre nego što bi glumac stigao da ih izgovori. I mi smo je obožavali i odlično se zabavljali dok smo je igrali.
Bilo je desetine anegdota oko nje. Sećam se da je jednom na već punu predstavu došla neka ekskurzija. Kako nije bilo mesta, posedali su ih sa strane. U jednom trenutku, kada se Stojković i ja iza zavese poljubimo, iz publike se začulo jedno glasno: “PI!!!” Salom se tada provalio takav smeh da se zgrada zatresla.
Jednom drugom prilikom smo saznali da jedna gledateljka, koja je bila obožavateljka “Momaka iz benda”, ima rođendan. Usred predstave, kada je Miloš Đorđević kao kauboj ušetao na scenu, usledilo je “Happy birthday” koje je otpevao direktno njoj. Njenoj radosti nije bilo kraja, a uz to dobila je i karte za sledeće izvođenje “Momaka”.
Publika je i van scene obožavala “Momke iz benda”. Ljudi su nas presretali po gradu, zaustavljali, prepoznavali kao “Momke iz benda”, hteli da se fotkaju, tražili autograme, baš smo uživali u svemu tome. Isto tako, predstavu su obožavali i u Beogradu, stalno su nas slali na gostovanja. Igrali smo je u “Kult teatru” i na sceni Beogradskog dramskog pozorišta.
“Momke iz benda” igrali smo do sredine dvehiljaditih, 2004-2005. godine. Tu negde pri kraju, bilo je teško okupiti ekipu jer smo se već malo bili raštrkali. Svako je išao za nekim novim poslom, svojom karijerom. Umesto Vladimira Tintora, u jednom trenutku je u “Momke” uskočio Ivan Đurić. Posle je na čelo pozorišta došao upravnik koji je predstavu skinuo sa repertoara, rekavši da se “neće njemu na repertoaru igrati ta pederska predstava”, priča Slobodan Ninković, a na pitanje, da li je bilo pokušaja da se predstava obnovi, kaže:
“Jeste, skoro sa svakom upravom, ali bezuspešnih. Žao mi je zbog toga zato što je baš ta predstava prekinula repertoarsko lutanje Pozorišta mladih tih godina. Ona je sastavila ansambl i regrutovala dobru energiju u kući. Jako pozitivno je uticala na sve nas. Ulila nam samopouzdanje, elan, radost... Mislim da je uveliko promenila i odnos publike, ne samo prema temi kojom se bavila, nego da je u pozitivnom smislu preispitala odnos publike prema Pozorištu mladih.”, kaže Slobodan Ninković, a u nastavku otkriva:
“Nekada sam razmišljao kako bi bilo dobro da se predstava obnovi, a onda pomislim da je bolje da to ostane jedna velika i lepa pozorišna uspomena, na jednu izuzetnu predstavu. S druge strane, postoji jedna druga dobra ideja na tu temu: Olja Đorđević je imala ideju da napravi nastavak “Momaka”, jer je Krouli napisao još jedan tekst u kojem se nekadašnji “Momci iz benda” okupljaju 20 godina kasnije, na sahrani jednog od njih. Do sada nije bilo sluha za taj predlog koji bi mogao da bude odličan, čini mi se. Predstava o “Momcima iz benda” 20 godina kasnije, taman smo i mi glumci iz nje toliko stariji: gde su oni danas, šta su radili u međuvremenu, šta su postigli... Možda bi to bio novi hit Pozorišta mladih, ponovo jedna dobra komedija na repertoaru naše kuće.”
Snežana Miletić
Saša Latinović retka je glumačka zverka. Ovaj glumac i profesor na Akademiji umetnosti - specijalnost su mu scenski govor i lutkarstvo, autor je predstave "Metamorfoze" povodom koje je govorio za "Dnevnik".
Hvala novinarki Nataši Pejčić.
Fotografija: privatna arihiva
U mesecu junu najmlađu publiku ćemo obradovati još jednom zanimljivom premijerom. U pitanju je edukativna predstava "Učene mišice", namenjena predškolcima i deci nižih razreda osnovnih škola, čija je premijera zakazana za 4.6.2022. u 19.00 časova. Pored "Učenih mišica" možete uživati u "Zmajevim dečjim igrama" i predstavama "Palčica", "Ježić Žožo" i "Naši dani".
Dobro došli!
„Učene mišice“ je edukativna predstava, namenjena predškolcima i deci nižih razreda osnovnih škola. Predstava je zasnovana na unapred određenom obrazovnom sadržaju. Sredstvima igre i pozorišta, kreirana je integrativna obrazovna pozorišna forma, koja na zanimljiv način predočava deci informacije o osnovnim navikama, podučava o higijeni, ishrani i pravilnom ponašanju u školi.
Predstavićemo mladoj publici kako da prepoznaju da je nekome potrebna pomoć i koliko je vredno stvaranje prijateljskih odnosa. Predstava o svemu ovome govori kroz priču o porodici miševa u kojoj su deca - mali miševi, veoma vredni, radoznali i dobri đaci. Ali, jednog dana, jedan od njih se nađe u nevolji. Mali miševi su veoma uzbuđeni i uplašeni, ali spremni da priteknu u pomoć ...
UČENE MIŠICE
Autor i režija: Emilija Mrdaković
Dizajner: Edna Mačković
Kompozitor: Jovan Špira Obradović
Koreograf: Ista Stepanov
Saradnik za scenski govor: Saša Latinović
Igraju:
Neda Danilović
Marija Todorović
Jelica Gligorin
Sanja Tomić
Inspicijent - sufler: Milica Vukmanović
Majstor svetla: Ratko Jerković
Majstor tona: Đorđe Ilić
Dekorateri: Miloš Radaković, Boban Toroman
Garderober: Gordana Karanović
Šminker: Gorislav Vidaković
Izrada scenografije: Milorad Šešum
Izrada lutaka: Edna Mačković
Fotografije i video: Zoom media
Glas iz off-a: Katarina Brbaklić
Saradnik za nabavku: Gordana Ilić
Saradnik za marketing: Radmila Simeunović
Šef tehnike: Olga Živanov
Organizator: Sava Stefanović
Direktor: Mihajlo Nestorović
Prva proba: 14.09.2021.
Premijera: 04.06.2022.
Premijera predstave zakazana je za 4. jun u 19.00 časova na Maloj sceni Pozorišta mladih.
Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja.
Fotografije: Zoom media
Naš Darko Radojević, tokom nedavnog boravka u Zagrebu, pisao je dnevnik za Danas. Govorio je o predstavi koju sprema sa kolegama iz Zagreba i Sarajeva, ali i o tome šta ga sve čeka na daskama Pozorišta mladih i predstojećeg leta sa kolegama iz ansambla. Hvala uredništvu lista "Danas".
Naš Slobodan Ninković govorio je u emisiji "Dokument" RTV-a zašto umetnica mora biti zdrava, koja li je tajna kose Megan Markl, šta kolutovi oko očiju i usana govore o nama kao društvu. U emisiji urednice Eržike Pap Reljin razgovaralo se o tome da li je Eurosong zapravo poligon na kojem su note politička valuta.
VAŽNO OBAVEŠTENJE:
Poštovana publiko, obaveštavamo vas da je zbog bolesti glumice došlo do određenih izmena u repertoaru Pozorišta mladih:
Umesto predstave "Kosa" 21.05.2022. u 19.00 časova, biće izvedena predstava "Kad sam bio garav";
Umesto predstave "Devojčica sa šibicama", 25.05.2022. u 19.00 časova, biće izvedena predstava "Na vukovom tragu";
Otkazuje se izvođenje predstave "Dok te ja hranim i oblacim" zakazano za 27.05.2022. u 19:30 časova.
Karte se mogu vratiti na blagajni Pozorišta mladih.
Za više informacija pozovite blagajnu: 021/521-826
Hvala na razumevanju.
Vaše Pozorište mladih Novi Sad
Znanje je moć dok god učimo i naučeno prenosimo drugima. Ono je i snaga dokle god saosećamo sa drugima, i samo tako – znanjem i empatijom - nabolje možemo menjati sebe i svet oko nas. “Gulierova putovanja” Pozorišta mladih šansa su da ovaj svet, ovog maja, pokušamo da promenimo bar malo nabolje.
Na putovanje, u potrazi za znanjem, vode glumci Pozorišta mladih i reditelj Kokan Mladenović. Ono je prilika da naučimo kako da nahranimo gladnog, da zaštitimo druga, da sprečimo rat i mržnju, da zasadimo drvo, zagrlimo reku, da ponovo naučimo da budemo ljudi. Ovo je ujedno i jedno od retkih putovanja danas za koje nije potreban PCR test, pasoš, ili karta, čak ni kofer, ni stvari. Ništa od toga ne treba. Samo žeđ za znanjem, jer ona je karta za avanturu koje počinje 7. maja - u srcu Novog Sada.
“Guliverova putovanja” počinju u 19.15 na otvorenom, kod Zmaj Jovine 22. Glumci i publika uputiće se potom ka Dunavskoj 1, a onda nastaviti ka Trgu republike, odakle se sele do susednog pasaža. U nastavku ih put vodi ka igralištu iza Pozorišta mladih, da bi finale predstave bilo u dvorištu Arhiva Vojvodine, kod Riblje pijace.
Predstavom “Guliverova putovanja” biće otvorene “Novosadske pozorišne igre”, prvi međunarodni festival pozorišta za decu i mlade koji se održava u okviru programa “Bajke budućnosti” Evropske prestonice kulture.
Za predstavu nisu potrebne karte.
Kokan Mladenović, reditelj “Guliverovih putovanja”
Nema hrabrosti bez srca, ni znanja bez putovanja
“U pet najpoznatijih Guliverovih avantura koje igramo u ovoj predstavi deca mogu da nauče nešto važno o svetu u kojem žive, ali je naša namera da šesta avantura - ta koju će na kraju doživeti u sebi - bude zapravo suština ove predstave. Zajedno sa sjajnim ansamblom Pozorišta mladih pokušali smo da podsetimo klince na besmisao rata i socijalnih razlika, da se prijatelji ne izdaju u nevolji, da je obrazovanje važno, da se podsetimo šta smo uradili planeti i kako možemo ponovo da je ozdravimo, da sve to bude zajednička šesta avantura u kojoj će deca biti, ne samo putnici i saputnici, nego aktivni učesnici, heroji te velike avanture.
Naš Guliver ne dospeva direktno kod nas na Balkan, ali se suočava sa našim problemima - nekog rata koji nam je relativno blizu, sa svetom koji se raspada, odsustvom svih pravih vrednosti... U tom smislu, naš “Guliver” je jako aktuelan, današnji. U njemu se kaže da nema hrabrosti bez srca, ni znanja bez putovanja, ta nas predstava uči koliko je svet veliki i raznolik i koliko je važno da ga deca upoznaju celog.”
Aleksa Ilić je naš Guliver
Hakovanje pažnje Danas više nego ikad verujem da je znanje moć, više svakako nego što sam u to verovao dok sam bio mlađi, a trebalo je i tada da verujem, treba da verujemo svi dok smo još mali. Jer, što više znamo, to je jače naše oružje kojim se borimo protiv svega lošeg po nas. Danas je to potrebno i zbog informacija kojima nas bombarduju, kojima se osvaja naša pažnja, i ako nismo obrazovani i edukovani u svakom smislu, ako ne zapažamo, gledamo, slušamo, ako nismo socijalno inteligenti, ako nemamo znanje u rukama, ne možemo da se borimo, da se izborimo, niti da dobijemo bitku. Ako ne znamo šta je tačno, gde je istina, šta sve postoji u ovom svetu, onda ni naš život ne može da ide u željenom pravcu.
Dečja mašta može svašta Ne čini mi se da je dečja mašta nestala. Ona je vrlo živa i verujem da će deca, na svoj način, dodatno domaštavati našeg “Gulivera” koga smo mi pozorišnim sredstvima uistinu raskošno osmislili. Svetovi kroz koje prolazi Guliver jesu čudesna prostranstva, koja, kao da je neki veliki slikar naslikao. Ti začudni prostori mogu dobiti nove boje, tonove i nijanse kojima se, u skladu sa maštom, može putovati.
Ima, ima Gulivera i u Srbiji Mislim da postoje ti svetli, radoznali svetionici znanja. Verujem da je to svako dete koje je žedno da nešto sazna, otkrije, da prouči, iskusi lično, a ne samo skrolujući po telefonu. Guliver je svako onaj ko se odvaži da nešto pročita, ko u daljini čuje neku violinu, pa pritrči da vidi koji je to instrument, dodirne ga, proba da svira. Guliver je svako dete koje čuje ime nekog čudnog grada, pa poželi da vidi kako izgleda, sazna šta u njemu ima, zaželi da ode jednom tamo... Ta želja za avanturom, za zadovoljavanjem radoznalosti, to je taj Guliver u svakom od nas. To je ono kad ne sediš samo kod kuće i piljiš u telefon, gledaš iz daljine, sa distance, već kad zaroniš svim srcem u nešto što te zanima.
Buđenje radoznalosti To zavisi od svih nas pomalo, ili podosta. Zavisi od roditelja, škole, društva, medija, kulture, umetnosti, ali na kraju to zavisi samo od toga na koji ćemo način prikazati taj svet znanja: ako detetu taj svet prikažemo kao nešto neuhvatljivo, daleko, nedodirljivo, onda ni ono neće hteti da se bavi time, neće poželeti da poleti, ali ako mu svet znanja prikažemo kao neku igru, avanturu, nešto blisko, važno, veliko, zanimljivo, onda u njemu gajimo jednog malog Gulivera, radoznalo biće spremno da postane dobar, vredan, otvoren, radoznao, odgovoran čovek, koji sutra neće dvojiti oko toga da li treba da istražuje, da li treba da iskorači iz kolotečine, dosade, neznanja, sveta poznatog i sigurnog. Rizik da se načini korak-dva u nepoznato uvek je šansa da se prošire vidici, da se osvoje nove slobode, da se bolje razumeju svet i drugi čovek, ukratko da se bude bolji čovek.
Znanje je moć
“Ova deca i ovi ljudi dolaze iz mog sveta. To je svet bića koja su ni iz čega, sama od sebe odlučila da stvaraju, da slikaju i pišu, da leče bolesne i spasavaju slabe, da gase požare i obučavaju decu, da otkrivaju zvezde, da kuvaju, da plešu.
Ja znam da to nije savršen svet, ali to je svet koji može da se popravlja. Ja sam sa ovom divnom decom i njihovim prijateljima i roditeljima prošao neverovatne pustolovine, na kojima smo nešto naučili.
Naučili smo da je rat glupost zbog koje se gube životi. Da čovek nije lutka koju svako može da cima i njome manipuliše. Da svako ima pravo da se igra i da jede. Da je prijateljstvo važno i da se ne prodaje zbog bombonica i loptica. Da sve možemo spasiti time što brinemo o zemlji, vodi, vazduhu i jedni o drugima.
Znanje je moć dokle god učimo i vaspitanjem prenosimo znanje drugima, dokle god saosećamo sa drugima, možemo menjati i sebe i svet nabolje.
Znanjem i ljubavlju se spasava ovaj svet. I čovek”
(Guliverove reči iz predstave “Guliverova putovanja”)
Nina Plavanjac, dramaturškinja predstave “Guliverova putovanja”
“Guliverova putovanja su putovanja svih nas. Njegove čarobne ekspedicije u egzotične predele jesu naše suočavanje sa stranim kulturama, na prvi pogled zastrašujućim i različitim, ali pri dubljem upoznavanju i - otvorenom umu - razoružavajuće sličnim našim sopstvenim iskustvima.
Opasnosti i izazovi na Guliverovnim putovanjima su iskušenja i etičke dileme, sa kojima se borimo u svakodnevnom životu. Lična transformacija koju putovanje budi i zahteva je naše odrastanje i sazrevanje. Čudesni predeli i likovi, sa kojima nas upoznaje Guliver, su istraživanje sveta u kojem realno živimo: onog nepoštenog, surovog i besmislenog u njemu - poput rata, siromaštva, izdaje, i onog najboljeg u njemu - ljubavi, prijateljstva, empatije, znanja.
Pet avantura ne pripada samo Guliveru. To je iskustvo zajedništva i samospoznaje. Na kraju, Guliver nam poklanja još jednu avanturu, na koju moramo da se otisnemo bez njega. Šesta avantura je sve što smo kroz proces putovanja zajedno stekli, učinili i naučili, ali i sve što našu budućnosti tek čeka da sami istražimo i spoznamo.”
Fotografije: Zoom media/ Promo Pozorište mladih
Kako izgleda najbolji deo pozorišne Evrope, bar onaj koji se odnosi na decu i mlade, videćemo u Novom Sadu ovog maja, na festivalu "Novosadske pozorišne igre". Festival se održava u sklopu projekta Novi Sad - evropska prestonica kulture, kao deo programa "Bajke budućnosti".
