U “Revizoru” igraju: Darko Radojević, Strahinja Bojović, Tijana Maksimović Bošnjak, Emilija Milosavljević, Ervin Hadžimurtezić, Jovana Stipić Radošević, Marija Radovanov, Marko Savković, Danilo Milovanović i Aleksandar Milković.
Komedija koju je Gogolj napisao 1836. godine, iako su od tada prohujali razni ratovi, pa i poneki mir, nije izgubila ništa na svojoj aktuelnosti. Jer, revizor kao obrazac ponašanja postao je u međuvremenu maltene opšte mesto naših života. Reditelj Petar Jovanović kaže da svedočimo inflaciji revizora...
Sve se menja, sem čovekove prirode
“S distance od skoro 200 godina prepoznajemo identične paterne ponašanja. I dalje smo ista životinjska vrsta koja smo bili tada. Sve isto funkcioniše, ljudska priroda je nepromenjena, iako su se promenile društvene okolnosti, pa i političke, kao i tehnologija. Svet izgleda mnogo drugačiji, ali ljudska priroda o kojoj je Gogolj pisao - ista je.
U našoj verziji “Revizora” ostavljeno je sve što je iz tog komada univerzalno u bilo kojoj epohi. Naš “Revizor” u tom smislu je van neke određene epohe, čak i u scenografskim i kostimografskim elementima. Gledaocu smo ostavili da učita da li se ta priča već desila, ili će se desiti, ili se upravo dešava.
„Revizor“ je zapravo više od metafore. Junaci našeg “Revizora” su u limbu, vakumu, zaglavljeni u nekom vremenu. To je ono što se i nama dešava. Mi smo zaglavljeni u paralelnom vremenu, paralelnoj dimenziji. Vreme u kojem mi živimo, svet u kojem mi živimo, naša realnost, je šizofrena. To je ono što je Kiš nazvao šizopsihologija. Nama nije jasno u kojem vremenu živimo: zaglavljeni smo u prošlosti, a budućnost nam neminovno dolazi.
Zbog toga „Revizor“ je dijagnoza: tako zaglavljeni, ostajemo u stanju večne privremenosti. Mi ništa ne završavamo, ništa ne rešavamo. Sve ostaje tako kako jeste, jer je tako oduvek i što bismo išta menjali? A onda, ako i menjamo, uvek se podelimo oko toga da li je promena dobra? A promena je neminovna. I to je ono što nas uporno koči.”
Privremenost kao sudbina
Upravo o tom fenomenu privremene ili provizorne egzistencije neodređenog trajanja, reditelj je govorio glumcima još na prvoj probi...
“Psihologija je utvrdila da se čovek navikne upravo na tu privremenost. Ona mu postaje nova normalnost. Čovek počinje da živi od danas do sutra. Živi dan za danom. Zaboravlja uopšte na ideju da nešto može da se promeni, da neke stvari mogu da se reše. Počne da se zadovoljava upravo time da se probudio, i da se nada tome da će uveče leći u krevet.”
Darko Radojević je naš revizor
“Revizor” je zabuna jednog društva: kod Gogolja - u malom srezu, a danas kod nas – možemo komotno govoriti i na svetskom nivou. Jedan probisvet, jedna protuva, zahvaljujući gluposti i plitkosti ljudi, korumpiranosti pre svega – a mislim da je korumpiranost ključna reč ovog komada, zavede sve ljude oko sebe, ali samo zato što su oni spremni na sve da bi sačuvali svoje male korumpirane živote. On razotkriva izrazitu potrebu ljudi da i dan danas budu deo nekog visokog društva, neke klike koja ima neku malu moć, ili nečega čemu suštinski uopšte ne pripadaju, ni po svom znanju, ni po obrazovanju, intelektu, ukratko - ničemu. Taj probisvet ostvario je svoj san bez imalo truda, samo zahvaljujući plitkim ljudima.”, kaže Darko Radojević.
Na pitanje zašto raskrinkavanja protuva danas praktično skoro i da nema, kao što se na kraju desi kod Gogolja, odnosno zašto ljudi, čak i kad se protuve raskrinkaju, dobrovoljno ostaju slepi kod očiju, Radojević kaže:
“Ima ih previše, previše je revizora. Svugde ih je, a najviše tamo gde treba da budu najbolji: u skupštini, u obrazovanju, zdravstvu, medijima, kulturi, onim ključnim elementima jednog društva. Revizori su zaposeli sve, bez nade da se mogu istrebiti. Korupcija je zacementirana kao način dolaska do višeg položaja, naročito do onog koji određenoj osobi po njenom znanju i sposobnostima ne pripada.”
Korupcija je ključna reč
Na propitivanje, kako se snalazi u našoj večnoj poziciji privremenosti, tom stalnom nepodnošljivom održavanju statusa kvo, u kojem – pitanje je - da li je normalno ne poludeti, i kako mu to uopšte kao nestrpljivom mladom čoveku pada, Radojević kaže:
“Teško, kao i svakom normalnom čoveku. I potpuno je tačno pitanje - je li normalno ne poludeti u takvoj atmosferi. Ta zarobljenost i blokada smisla vraća nas na feudalni sistem. Vraćamo mu se u punoj snazi i to je razlog što smo mi mladi posebno zarobljeni da delamo. Ne možemo, ne znamo kako bismo i čime delali. Mladi više ni ne žele da preuzmu odgovornost jer ne vide smisao, kad se sve čega se taknu na kraju preokrene. dođe neka kapitalistička budala i kaže: biće ovako i ovako. To su, u stvari, ti svetski revizori koji vedre i oblače, i bez obzira šta mi mislili ili uradili, biće kako oni kažu. Ti ćeš morati da radiš kako oni kažu jer ćeš inače ostati bez egzistencije. Eto, na taj način si zarobljen. Zato mladi ljudi danas traže alternativne svetove. Internet tu pomaže da se nađe kakva - takva sloboda. I što se tiče poslova, ali i to je uslovljeno marketingom i medijima, i uvek sve ide u korist profita i prodaje. I tu takođe vlada korupcija. Korupcija je definitivno ključna reč ovog vremena. Samo dublje i dublje tonemo u nju. Pitanje je kako će se rešiti ta civilizacijska enigma današnjice. Možda se neće ni završiti, nego će ovo trajati, i trajati, što je strašno: ovi ratovi, pandemija, a tek kad se dođe do ekoloških tema... Sve su to samo različiti oblici manipulacije i korupcije koja se uvek vrti oko para, a sve zajedno vodi nas u veliku propast, jer svi, baš kao u predstavi, žele samo da zadrže svoje položaje, a na njima mogu opstati samo uz korupciju.”
Emilija Milosavljević je gradonačelnikova kćerka
Šta je njoj Gogolj danas, šta znači njenoj generaciji i mogu li se današnje korumpirane mrtve duše nekako izbaviti od ovakvog sveta, govori Emilija Milosavljević koja u predstavi igra gradonačelnikovu kćerku:
Početi od sebe i računati na sebe
“Veliki umetnik Gogolj u amanet nam je ostavio svoja dela koja jasno govore o tome da vreme ide i prolazi, ali se suštinski u društvu ništa ne menja.... Na nama je da se zapitamo – zašto? Što više prigrli korupciju kao svoj moto, današnji uspešan čovek postaje priznatiji u društvu. Mi smo stvorili ovakav svet, što znači da imamo moć da menjamo stvari. To je dug proces, ali nije nemoguć. Moramo da se pokrenemo ako nešto želimo da menjamo - neka svako počne od sebe.”
Govoreći o tome, šta bi jednoj mladoj osobi, kakva je junakinja koju igra u “Revizoru”, rekla danas, mlada glumica kaže:
“Mladi ljudi danas moraju da vode razne bitke. Rekla bih joj da se osamostali i osloni isključivo na sebe, jer će tada moći da sprovede sve što želi.”
U atmosferi privremnosti svega, osim - nažalost - privremenosti korupcije, ekipa “Revizora” zakazuje premijerski susret sa publikom 25. januara, od 19.30.
Prva repriza predstave je 7. februara.
Fotografije: Zoom Media
