Hrabrošću, koja je porasla na temeljima zajedništva i empatije, lakše je prebroditi iskušenja i strah - tome nas uče mnoge stare priče, a jedna od njih, ona o Ivici i Marici, posebno poučna u tom smislu, stiže nam sredinom oktobra u novom ruhu. Bajka “Ivica i Marica” braće Grim inspirisala je glumca Slobodana Ninkovića da napravi istoimenu predstavu u našem pozorištu, koju ćemo premijerno videti 17. oktobra, na Maloj sceni, od 19 sati.
Biće zabavno i likovno raskošno, s trunčicom neizvesnosti i prstohvat straha, ali i duhovito i poučno, jer nas na put vodi fantastični glumački kvartet u kojem su: Slavica Vučetić, Aleksa Ilić, Saša Latinović i Neda Danilović. Autorka teksta je Teodora Marković, a kompletnog dizajna predstave Milica Grbić Komazec. Kompozitor Petar Bursać a dizajner svetla Ratko Jerković.
Predstava se igra za uzrast pet i više godina.
Pišući priču o Ivici i Marici, Jakob i Vilhelm Grim progovorili su o nemaštini i gladi, glavnom problemu mnogih porodica u 19. veku, kada nije bilo neuobičajeno da roditelji napuste svoju decu, jer nisu mogli da ih izdržavaju. Mnogima je baš zato ova bajka bila veoma strašna, često na žanrovskoj granici između bajke i horora. Iako je ona na prvi pogled priča o dvoje izgubljene dece i zloj veštici, zapravo je ona priča o porodici, ljubavi, strahu, iskušenju i hrabrosti.
U svom rediteljskom prvencu, Slobodan Ninković je izoštrio upravo porodične odnose. Roditelji ovde nisu okrutni, ni hladni, već su siromašni ljudi koji svoju decu uče najvažnijim vrednostima: kako da brinu jedni o drugima, kako da ne odustanu ni kada je teško i kako da u sebi pronađu snagu i kad im se čini da je nemaju.
Predstava kao mogućnost razvoja kritičkog mišljenja kod dece
Reditelj predstave, glumac Slobodan Ninković: “Brat i sestra, Ivica i Marica, na početku su kao dan i noć. Ivica je stariji, tvrdoglaviji i pomalo nadmen, misli da zna više nego što zaista zna. Marica je mlađa, oprezna je, emotivna i često umorna od bratove oholosti. Razlika u godinama i karakterima stvara razmirice, a njihovo nerazumevanje često dovodi do sukoba. Međutim, šuma i događaji koji ih u njoj čekaju, učiniće da shvate koliko su jedno drugom važni. Iz te šume neće izaći ista deca koja su u nju zakoračila. Izaći će brat i sestra koji su naučili da njihova snaga dolazi iz povezanosti. U našoj predstavi šuma ima poseban značaj u ovoj predstavi. Ona je simbol tajanstvenog, nesigurnog i ponekad strašnog puta koji svi moramo da pređemo kada odrastamo. S druge strane, tu su deca, koja vole da se plaše u pričama, jer kroz igru i maštu uče kako da se nose sa svojim strahovima. Šuma je upravo poligon za te male, ali važne bitke. U njoj se kriju nepoznati zvukovi, senke koje pomeraju maštu i tišina koja ponekad govori više od reči. Nasuprot šumi, stoji kuća od slatkiša, primamljiva, svetla, mirišljava. Ona simbolizuje sve ono što na prvi pogled izgleda kao savršeno, a u sebi krije opasnu zamku. Veštica koja u njoj živi nije samo “negativac”, već je personifikacija iluzije i obmane, iskušenja pred kojima lako zaboravimo ono što znamo da je ispravno. U predstavi se pojavljuje se i Crni gavran, misteriozan i zlokoban prilikom prvog susreta, ali zapravo saveznik. Gavran će decu naučiti važnoj životnoj lekciji - da pomoć ponekad stiže s najneočekovanijeg izvora... Originalna verzije bajke “Ivica i Marica” nosi mračnu i zastrašujuću atmosferu, koje nisam hteo u potpunosti da se odreknem. Zato sam kao žanr odabrao da to bude mini horor komedija za decu. Ona podrazumeva i mračnu stranu priče: napetost, neizvesnost i strah, ali i svetlu stranu: humor, igru i trenutke nežnosti. Želja mi je da publika oseti kako se strah i smeh mogu dopunjavati, kako jedno pojačava drugo i kako kroz taj kontrast nastaju trenuci koje pamtimo. Zato predstava “Ivica i Marica” neće biti samo putovanje kroz šumu, već i putovanje kroz sopstvene unutrašnje prostore, kroz naše strahove, nade i želje.”.
Važno verovati u svoje snove, jer neki se ipak i ostvare
Glumac Aleksa Ilić: “Ivica je dečkić pred puberetom koga muči ono što muči svu decu u tim godinama: nije više dete, ali nije ni odrastao. Dosađuju mu klinačke igre i muči ga što je mora da bude zaštitnik svoje sestre Marice. Duboko veruje da ona, kao mlađa sestra, nema šta njemu da ponudi ili šta da ga nauči, ali kroz avanturu sa njom shvata da je Marica veoma bistra, odgovorna i kreativna devojčica, požrtvovana sestra i njegov najveći oslonac u životu. Ivica mora da nauči u praksi ono što mu otac stalno govori: da brat i sestra moraju biti najbolji prijatelji i da čuvaju jedno drugo. Jer ako neće oni, ko će? Ivica iz naše predstave uči decu da je u redu plašiti se, ali i gledati strah u oči zarad onih koje volimo!”
Glumica Neda Danilović: “U kontekstu današnjeg trenutka predstava se referiše na razvoj kritičkog mišljenja kod dece. Njihove godine opravdavaju radoznalost, potrebu za proverom granica i učenje na sopstvenom iskustvu. Likovi poput veštice Grizelde treba da ih podsete da opasnosti nemaju uvek ružnu spoljašnost, da su najčešće opasna baš zbog perfidne zavodljivosti. To je u isto vreme i opomena roditeljima, jer proročanstvo kaže da bezuslovno poslušna deca rastu u ljude kojima je nužno da zadovolje potrebe drugih, čak i na sopstvenu štetu. Zdravo opiruća deca naučiće da je prihvatljivo napraviti grešku i naučiti iz nje, jer i takvi ostaju voljeni i shvaćeni.”
Glumac Saša Latinović: “U predstavi igram dve uloge – oca Ivice i Marice i Gavrana, a pomažem i oko elemenata koji oživljavaju šumu i animacije veštice. Vrlo je izazovno igrati ta čudna, izmišljena stvorenja u šumi, ali i oca, brižnog, posvećenog i blagog, koji čini sve što je u njegovoj moći kako bi porodica mogla da preživi i opstane, a da istovremeno sačuva i sve pozitivne vrednosti kakve su ljubav, pažnja i razumevanje. Drugi lik koga tumačin je Gavran. On je - poput Ivice i Marice - dete izgubljeno u šumi, koje veštica nije pojela, ali ga je začarala i pretvorila u gavrana koji je ostao kao neka vrsta opomene veštici, kao kakav tračak nade, prozorče dobrote koje uvek svetli u crnilu zla i na kraju omogući da dobro pobedi. U trenucima kada Ivica i Marica pomisle da više nema nade i da neće uspeti da se spasu, Gavran uleće i razrešava situaciju, odnosno daje mogućnost Ivici i Marici da pobede. Rad na predstavi bio je i zabavan, i zanimljiv, pomalo je bio i čudan osećaj da režira kolega s kojim igram na sceni već dugo, a Slobodan i ja dugogodišnji smo scenski partneri. No, no nijedan proces nije lak, traži trud, zahteva posvećenost i da se da maksimum kako bismo napravili predstavu koja nosi divnu poruku, a to je da, kada se držimo skupa, kada se volimo, kada mislimo i pazimo jedni na druge, onda nam nijedno zlo neće nauditi. Važno je osvestiti još jednu važnu poruku predstave, a to je da ne treba suditi samo po onome kako se nešto ili neko predstavi, ili kako na prvi pogled nešto izgleda. Sam Gavran kaže u jednom trenutku da su Ivica i Marica mislili da on hoće da im naudi, a on je samo hteo da pomogne. Ispostavlja se, reći će Gavran, da se u njegovom crnilu, iako ga se ljudi prvobitno uplaše, krije mnogo više dobrote nego u nekoj šarenoj kućici od čokolade.”
Glumica Slavica Vučetić: “Marica je radoznala i energična devojčica, čija mašta neobuzdano radi, a pitanja o svetu oko sebe neprestano iskrsavaju... Nije joj jasno zašto njen stariji brat više ne pronalazi radost u dečjim igrama. Radoznalost i neopreznost jesu osobine koje će je dovesti u nevolju, ali će je isto tako, udružene sa domišljatošću i vedrinom, i izvući iz nje. Osim poruke o slozi i ljubavi kao važnim činiocima kojima se pobeđuje zlo, predstava u odnosu na originalnu bajku šalje i dodatnu poruku - da je važno verovati u svoje snove, jer neki se ipak i ostvare.”
Prve reprize su 18. i 19. oktobra, od 11 sati
Foto: Darko Milosavljević
