Predstava "Pinokio" zakazana za 12.10. otkazuje se zbog bolesti glumca.
Karte se mogu vratiti na blagajni Pozorišta mladih od sledeće nedelje.
Oko nas je ovih dana pljuštala kiša, ali kod nas u Pozorištu mladih pljuštale su, bogme, samo nagrade! Posle Mostara i Skoplja, stigla je nagrada i iz Beograda za našu predstavu “Ksenija i Lovac”. Na “Zvezdarištu” je, naime, za tekst ove predstave nagrađena Teodora Marković.
“Ksenija i Lovac” nastali su po motivima istoimene priče Aleksandre Vrebalov i u režiji Emilije Mrdaković. To je priča o devojčici, drugačijoj od svih njenih vršnjaka, koja je zbog toga patila, sve do trenutka kada je otkrila da je njena posebnost njena snaga. Kada se oslonila na ono u čemu je najbolja, pred njom su se otvorila prostranstva i život koji se diše punim plućima.
Ova snažna priča govori o tome da vredi boriti se za svoje snove, da vredi biti uporan, da i u ovom surovom svetu uspevaju uporni i hrabri, oni koji svet čine drugačijim, boljim mestom za život. Bez takvih nema ni lepote, ni umetnosti.
Zahvaljujući posvećenoj glumačkoj igri Ksenije Mitrović i Slobodana Ninkovića ova divna priča ne ostavlja mesta ranodošnosti.
Beogradski festival “Pozorište - Zvezdarište” svake je godine stecište dobrih predstava. Ove godine među njima, u izboru selektora Željka Hubača, od 5. do 10. oktobra, biće i naše pozorište. Na sceni Pozorišta “Vuk” 8. oktobra igramo predstavu “Ksenija i Lovac” - od 11 sati.
Predstava, u režiji Emilije Mrdaković nastala je prema motivima istoimene priče Aleksandre Vrebalov, koja je napisala i muziku za predstavu, a u njoj igraju Ksenija Mitrović i Slobodan Ninković. Dramaturg je bila Teodora Marković, a idejno rešenje lutaka, kostima i scenografije napravila je Adrijana Dobreva. Predstava je namenjena deci od sedam i više godina.
“Ksenija i Lovac” je priča o devojčici koja je bila drugačija od svojih vršnjaka i koja je patila zbog toga dok nije shvatila da je njena posebnost njena snaga. Kada se oslonila na ono u čemu je najbolja, pred njom su se otvorila prostranstva i život koji se diše punim plućima, Ovo je snažna priča o tome da se vredi boriti za svoje snove, da vredi biti uporan, da i u ovom surovom svetu uspevaju uporni i hrabri, oni koji svet čine drugačijim, boljim mestom za život. Bez takvih nema ni lepote, ni umetnosti.
U selekciji ovogodišnjeg “Zvezdarišta” su ove predstave:
1. Tajni dnevnik Adrijana Mola, Sju Tauzenda, u dramatizaciji Milene Depolo, režija i adaptacija Tatjana Mandić Rigonat – Pozorišta „Boško Buha“, Beograd
2. Podvodni koncert, Andreja Rozmana Roze, u režiji Natalije Manojlović Varga – Plesni teatar Ljubljana
3. Pradevojčica, prema motivima romana Desanke Maksimović, u dramatizaciji Mine Petrić, rediteljka Sonja Petrović – Narodno pozorište „Toša Jovanović“, Lutkarska scena, Zrenjanin
4. Ne idi daleko, po tekstu i u režiji Tamare Kučinović - Dečje pozorište Subotica/ Szabadkai Gyermekszínház/Dječje kazalište Subotica
5. Ksenija i lovac, Aleksandre Verbalov i Teodore Marković, u režiji Emilije Mrdaković – Pozorište mladih Novi Sad
6. Ptica od pijeska, Benjamina Bajramovića, u režiji Ajle Bešić – JU Bosansko narodno pozorište Zenica
7. Bajka sva od šećera, po tekstu i u režiji Sare Lustig – koprodukcija Kazališta Virovitica i Gradskog kazališta „Joza Ivakić“ Vinkovci
8. Devet života mace Lukasa, po tekstu i u režiji Vanje Jovanovića – Dječije pozorište Republike Srpske, Banjaluka
9. Magični grad, Đorđa Kosića, u režiji Anđelka Beroša – Pozorište lutaka „Pinokio“, Beograd
10. Beskrajna priča, po romanu Mihaela Endea, u adaptaciji i režiji Ane Tomović – Malo pozorište „Duško Radović“, Beograd
11. Pepeljuga, Šarla Peroa, u adaptaciji i režiji Olivere Viktorović – Narodno pozorište Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ Zaječar
12. Hrabra krojačica, Jelene Paligorić Sinkević, u režiji Marka Torlakovića – Kruševačko pozorište, Kruševac
Predstava Pozorišta mladih “Na vukovom tragu” vratila se iz Skoplja sa četiri nagrade.
Na 3. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu i mlade ”Igor Madžirov” reditelj predstave Jakub Maksimov proglašen je najboljim, za kostime je nagrađena Karolina Arandia, glumci su – kolektivno - dobili nagradu za animaciju, dok je žiri dece upravo “Na vukovom tragu” proglasio najboljom predstavom festivala.
Maestralnu glumačku ekipu ove predstave, u kojoj su Neda Danilović, Slavica Vučetić, Jelica Gligorin, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Dejan Šarković i Saša Latinović, publika je u skopskom Teatru komedija ispratila stojećim ovacijama i povicima “bravo”.
U konkurenciji sa Novosađanima bili su umetnici iz Slovenije, Hrvatske, Italije, Francuske, Srbije, Turske i Makedonije.
Priča o slobodi, o kojoj govori predstava “Na vukovom tragu”, inspirisana je knjigom "Zov divljine" Džeka Londona i do sada je nagrađena na svakom festivalu na kojem je igrana.
Kritika u njoj ističe glumačku posvećenost, preciznost i predanost kojom akteri maštovito animiraju lutke, stvarajući atmosferu koja publiku snažno uvlači u priču o psu Baku.
Njegova želja za slobodom i upornost da se izbavi iz ropstva moraju biti inspirativni za svakog od nas.
Volšebno, posle predstave smo na ulicama Skoplja sreli jednog pravog, pravcatog Baka...
Naš " Seks za početnike" najbolja je predstava za decu i mlade, jednoglasno je odlučio žiri 73. Festivala profesiinalnih pozorišta Vojvodine, koji je upravo završen u Subotici.
Ali to nije sve!
Najbolji među glumcima u predstavama za decu je naš Aleksandar Milković, koji je nagrađen za ulogu teče Cvetka u istoj predstavi.
"Seks za početnike" režirala je Jana Maričić.
Višenagrađivana predstava našeg pozorišta “Na vukovom tragu” putuje početkom oktobra u Skoplje, gde će biti izvedena na 3. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu i mlade “Igor Madžirov”.
U predstavi, u režiji Jakuba Maksimova, inspirisanog “Belim očnjakom” Džeka Londona, igraju: Saša Latinović, Slavica Vučetić, Neda Danilović, Dejan Šarković, Jelica Gligorin, Aleksa Ilić i Slobodan Ninković.
Prema mišljenju kritike, žirija nekoliko festivala, s kojih se ekipa predstave vratila s nagradama, ali prevashodno - publike, naš “Vuk” diže standarde pozorišta za decu na lestvicu do koje se ozbiljno treba potruditi doći.
Glumci ove predstave igraju kao jedna duša, besprekorno, odano, odgovorno, stvarajući atmosferu koja opčini gledaoca, uvlačeći ga u sve meandre maštovite igre.
A tu pozorišnu igru čini šest glumaca, jedan glumac/bubnjar, četiri psa i jedan jelen, koji pričaju o slobodi, onoj istoj koje su nam puna usta, ali smo na nju retko ili su samo retki – retko - spremni.
Jedan pas jeste, zvao se Bak i ovo je priča njemu koji biva ukraden i prodat za teški rad u kanadskoj provinciji, u doba Zlatne groznice. Njegova žudnja za slobodom i – konačno - pobeda nad ropstvom, inspirativna su priča i za naše vreme...
Festival “Igor Madžirov”, koji nosi ime tragično preminulog skopskog glumca, održava se ove godine od 1. do 5. oktobra, u organizaciji Pozorišta za decu i mlade Skoplje. Organizatori kažu da mu je cilj da promoviše kvalitet, različitost i inovativnost u pozorištu za decu.
Šta će na tu temu, uključujući i naše Pozorište mladih, reći još i teatri iz Makedonije, Slovenije, Turske, Srbije, Fracuske i Italije, videćemo početkom oktobra u Skoplju.
“Na vukovom tragu” igramo 4. oktobra u podne, u Teatru komedija.
Vratili smo se nedavno iz Mostara, s nagradom za kolektivnu igru. ispraćeni stablima nara duž puta na izlazu iz ovog grada. E baš kao taj nar, biće pun oktobar u Pozorištu mladih.
Mesec će biti u znaku premijere “Crvenkape”, zakazane za 18. oktobar. Igraćemo je potom još tri puta, da proverimo kako ona danas pulsira među najmlađima, onima sa tri i godinicama posle toga.
Ovog oktobra rešeni smo da odigramo skoro sve predstave koje imamo na repertoaru, a među njima, posle dužeg vremenea, ponovo i “Evgenija Onjegina”.
Počinjemo sa “Tri musketara”, igramo “Koralinu”, “Kseniju i Lovca”, “Palo inje, pao sneg”, ”Dok te ja hranim i oblačim”, “Pinokija”, “Ko je rekao mjao?”...
I to nije sve, u drugoj polovini oktobra počinjemo probe za novu predstavu. Biće to ”Hajduci” u režiji Olje Đorđević.
Dodatno: u oktobru smo na četiri festivala, brusimo se za nagrade s četiri naše predstave: u Skoplju igramo nadasve maštovitu “Na vukovom tragu”, u Beogradu vrlo poučnu ”Ksenija i Lovac”, u Vršcu vrcavo duhovitu “Bogojavljensku noć”, a u Bečeju upečatljivu “Zločin i kazna”...
Oktobar, pozor sad...
Naša predstava “Seks za početnike” danas gostuje u Subotici, na 73. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine.
Predstava potrebna - koliko mladima, toliko i njihovim roditeljima - da lakše razumeju jedni druge, inspirisana je knjigom Jasminke Petrović.
U režiji Jane Maričić igraju: Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović, Vučen Vuk Pećanac i Đorđe Mitrović.
Predstava se igra u NP Subotica, od 17 sati.
Ovogodišnji FPPV održava se od 28. septembra do 4. oktobra, a na programu je deset predstava u izboru selektorke Aleksandre Glovacki. U žiriju su dr Zoran Maksimović, Tatjana Nježić i Molina Fotez Udovički.
Ansambl predstave “Na vukovom tragu” Pozorišta mladih osvojio je nagradu za kolektivnu igru na 4. Međunarodnom festivalu lutkarske umetnosti – FLUM, koji se od 21. do 15. septembra održao u Mostaru/Bosna i Hercegovina. Žiri, koji su činili: David Zuazola, Jelena Stojanović Patrnogić i Ronald Panza, u obrazoloženju nagrade su naveli da je “Usaglašenost igre u kojoj glumci i glumice donose zvuk divljine, vrlo precizno i posvećeno uvode publiku u poznatu priču klasičnog romana na inspirativan način”, razlog za dodelu ove nagrade Novosađanima.
Ista predstava uskoro putuje na još jedan festival. U Skoplju će je Slavica Vučetić, Neda Danilović, Jelica Gligorin, Dejan Šarković, Aleksa Ilić i Saša Latinović igrati 5. oktobra, na festivalu “Igor Madžirov”.
Naša predstava "Na vukovom tragu" večeras je oduševila publiku mostarskog FLUM-a, Festivala lutkarske umjetnosti Mostar.
Aplauz večine Veleža i dubok kao zelenooka Neretva odzvanjao je scenom NP Mostar.
Saša, Neda, Slavica, Jelica, Sloba, Šare i Aleksa, svojom posvećenošću i preciznošću igre, uistinu pomeraju granice lutkarske umetnosti i izmeštaju publiku u sasvim drugu dimenziju, koja je od nekog drugog, čudesnog sveta.
Glumci, naravno, zahvaljuju tehnici, koja je uvek pouzdana stena svakoj predstavi. Poseban aplauz zaslužuje ton majstor Branko Andrej Živković, koji je prvi put samostalno brinuo o tonu traga našeg “Vuka”.
U prepunom gledalištu bila je i svetska lutkarska elita, a među njima i vodeći ljudi međunarodnog Udruženja lutkara sveta UNIMA...
U publici su viđeni Goran Zelić iz Hrvatske, Karen Smit iz Australije, Irina Nikulesku iz Rumunije, Dimitri Jageneu iz Belgije, Nik Njuland iz Britanije i Žan Mari Kivins iz SAD-a, Jafar Satari iz Irana...
Komplimenti za predstavu samo su se ređali... Glumcima, muzici koju proizvode i sviraju na sceni, svakom - najmanjem detalju, koji je majstorskom preciznošću izvođen, bili su neki od komenatara...
Nije ni čudo, jer su glumci i tehnika bili dodatno inspirisani očaravajućim Mostarom.
Igranju je prethodilo uživanje u ovom gradu, okupanom mediteranskom bistrinom.
Mostarki merak bio je sačinjen od šetnje mitsko lepim Starim mostom, sa sve zgođušnim Mostarcima koji su demonstrirali i čuvene mostarske skokove u ledenu Neretvu.
Bila je tu i kafa iz fildžana, s pogledom na nestvarno lepu prirodu oko Neretve, sočna baklava, hladovina u zagrljaju borovine i košćela.
Neodoljiv je bio i veličanstven pogled s brda Fortica na prostranu mostarsku kotlinu i vetrenjače u zaleđu grada.
A tek rustična dvorišta džamija, smokve na pijačnim tezgama i maslinovo ulje, i liker od smokve i nara, niz šarenih radnji sa suvenirima koji se moraju kupiti...
Na koncu - smiraj dana na obali reke...
I nadasve - ljubaznost i duhovitost Mostaraca na svakom koraku.
Hvala Mostaru i domaćinima za zagrljaj u koji smo uleteli.
Inače, zbog velikog interesovanja, predstavu “Na vukovom tragu” izveli smo u Mostaru dva puta.
Pozorišna jesen kuca na vrata Pozorišta mladih temperaturom nekoliko festivala, zbog čega ćemo biti spremni - između ostalog i - na poetične mostarske kiše, ali i skopsku mikro klimu...
Najpre 22. i 23. septembra putujemo u Mostar, gde ćemo na tamošnjem FLUM-u - Četvrtom međunarodnom festivalu lutkarske umjetnosti, dva puta igrati našu, višestruko nagrađivanu predstavu “Na vukovom tragu”.
U režiji Jakuba Maksimova, inspirisanog pričom “Zov divljine” Džeka Londona, igraju: Jelica Gligorin/Kristina Savkov, Slavica Vučetić, Neda Danilović, Saša Latinović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić i Dejan Šarković. Publiku čekamo u mostarskom Pozorištu lutaka.
Nekoliko dana kasnije, 29. septembra, bićemo u Subotici, u tamošnjem NP, ali s drugom predstavom. Na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine igraćemo “Seks za početnike”, predstavu, koju je prema knjizi Jasminke Petrović, režirala Jana Maričić. U predstavi igraju: Marija Radovanov, Ksenija Mitrović, Aleksandar Milković, Đorđe Mitrović i Vučen Vuk Pećanac.
Taman što septembar izbroji svoje dane, moramo u Skoplje i to s velikim zadovoljstvom jer smo deo programa ovogodišnjeg Internacionalnog festivala pozorišta za decu “Igor Madžirov”. U skopskom Pozorištu za decu i mlade 5. oktobra igramo “Na vukovom tragu”.
Tri dana kasnije, 8. oktobra smo u Beogradu, na Dečjem pozorišnom festivalu “Pozorište-Zvezdarište”, gde igramo “Kseniju i Lovca”, u režiji Emilije Mrdaković, koja je bila inspirisana pričom kompozitorke Aleksandre Vrebalov. Glumci Slobodan Ninković i Ksenija Mitrović publiku čekaju u Teatru “Vuk”.
U oktobru smo na još dva festivala. Prvi je tu, u komšiluku – u Bečeju. Naša predstava “Zločin i kazna” uvrštena je u selekciju 12. Be:femon-a, Bečejskog festivala monodrame. U režiji Emilije Mrdaković igra Aleksandar Milković. Predstava je na programu 19. oktobra, u Gradskom pozorištu Bečej.
I na koncu, festivalsku putanju završavamo u Vršcu 29. oktobra, gde ćemo na Festivalu klasike “Vršačka pozorišna jesen” igrati Šekspirovu “Bogojavljensku noć” u adaptaciji Divne Stojanov. Predstavu je režirao Ivan Vanja Alač kao koprodukcijsko čedo našeg teatra i novosadske Akademije umetnosti. U njoj igra plejada mladih glumaca, pojačana iskusnim kolegama: Andrijana Đorđevi,, Miloš Lazić, Jelena Lončar, Miloš Macura, Aleksandar Milković, Đorđe Mitrović, Aleksa Jovčić, Anica Petrović, Saša Latinović i Ervin Hadžimurtezić.
Divne novosadske Kragujevčanke Mara i Ksenija, naše glumice, govorile su za portal "Moj Novi Sad" kako su postale glumice.
Čini se da ih ne spajaju samo poreklo i gluma, već prevashodno etika i humor. Talenat im je neosporan, a divimo mu se u predstavama našeg teatra...
„Crvenkapa“, divna bajka Braće Grim - ali i Šarla Peroa, bila je jedan od stubova svakog detinjstva. Očigledno i detinjstva glumca i – u ovom slučaju i - reditelja Saše Latinovića koji je juče u našem teatru počeo probe istoimene predstave.
Ta naša buduća “Crvenkapa”, koja će imati premijeru 18. oktobra, biće lutkarska predstava. Namenjena je deci uzrasta iznad tri godine, ali i njihovim roditeljima. Ona će kroz pozorišnu umetnost - igru i pozorišne forme, edukovati najmlađu publiku, a istovremeno će inspirisati roditelje kako da se više druže sa svojom decom, stvaraju novu, zabavnu i kreativnu realnost i tako doprinesu boljem, kvalitetnijem odnosu između njih.
O hrabrosti, dužnosti, ljubavi i prijateljstvu. deci će pričati glumci: Ksenija Mitrović, Marija Todorović i Aleksa Ilić.
Reditelj Saša Latinović podseća da je “Crvenkapa” jedna od najpoznatijih bajki svih vremena koja je često adaptirana u raznim formatima, ili je sam motiv Crvenkape bio inspiracija za stvaranje mnogih likova.
“Naša “Crvenkapa” će govoriti o devojčici koja pomaže mami, susreće se s nepoznatom osobom, ume da prati put kroz šumu, ali se ne obazire na upozorenja starijih, dok istovremeno učestvuje u bajkovitim situacijama.”, otkriva Latinović niti priče koju će pripovedati...
Tamburaški mjuzikl “Palo inje, pao sneg”, naš adut od prošle sezone, u koji se publika naprečac zaljubila, gostuje u Bačkom Petrovcu, na 29. Petrovačkim pozorišnim danima. Igramo ga 5. septembra u tamošnjem Domu kulture, od 20 sati.
Predstavu je režirao Darijan Mihajlović, a u njoj maestralno igraju: Vanja Jovanović, Darko Radojević, Kristina Savkov, Aleksa Ilić, Ivan Đurić i Saša Stojković.
Ljubavna priča između tenora i soprana, u koju se umeša jedan bariton, inspirisana je tekstom Vanje Čobanova. Adaptirao ga je neprikosnoveni majstor melodrame Stevan Koprivica, a muziku, koju je komponovao Jovan Adamov, uživo na sceni svira tamburaška banda „Velos”. Kostimografkinja je Milica Grbić Komazec, scenografkinja Vesna Popović, dok je plesne scene, koje izvode balerine Anja Laćarac, Nađa Malinić, Lana Curaković, Dunja Antić, Miona Veljović, Luna Đorđević, Iva Đorđević, Manja Veljović, Jelena Dragaš, Teodora Davidović i Anja Basarić, koreografisala Ista Stepanov.
Petrovački pozorišni festival organizuje Slovačko vojvođansko pozorište. Ove godine održava se od 29. avgusta do 13. septembra.
Ponekad se septembar čini kao svi ponedeljci, pogotovo ako utisak “ponedeljka” pojačava vrelo leto koje još traje i nikako da posustane, bar za koji stepen niže...
Ali, kad se mora početi, ne sme biti teško. Širimo krila, podmazujemo ih maštom i vrednoćom i zakazujemo nove susrete naših glumaca s publikom...
U prvoj polovini septembra, mnogo gostovanja pod našim krovom, a našu prvu predstavu “Ježića Žožoa” igramo 26. septembra. Dva dana kasnije i drugu - “Kos i Lisicu”.
Čekaju nas i festivali – tri: jedan regionalni i dva domaća. Na samom početku meseca, 5. septembra, gostujemo na Petrovačkim danima u Bačkom Petrovcu, gde ćemo igrati naš tamburaški mjuzikl “Palo inje, pao sneg”. U drugoj polovini meseca, tačnije 22. i 23. smo u Mostaru, na festivalu FLUM, gde ćemo dva puta izvesti našu predstavu “Na vukovom tragu”. Krajem meseca idemo u Suboticu na Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, na kojem 29. septembra igramo “Seks sa početnike”.
Uz Pozorište mladih, septembar se pozorišno diše...
Sezonu 2023/2024. zaokružili smo ovih dana sa dva letnja festivala. Na 32. Kotorskom festivalu pozorišta za djecu igrali smo naše “Kseniju i Lovca”, a samo koji dan ranije na čortanovačkom Šekspir festu bili smo sa našom “Bogojavljenskom noći”.
I to nisu jedini festivali na kojima smo ove sezone bili: kragujevačka “Zlatna iskra” ("Ksenija i Lovac"), 54. Susreti pozorišta lutaka Srbije u Nišu ("Ksenija i Lovac"", Zvezdarište ("Devojčica sa šibicama"), Međunarodni festival pozorišta za djecu u Banjaluci ("Koralina"), te zagrebački PIF ("Metamorfoze") i bugarski “Piero” u Staroj Zagori ("Metamorfoze"), važne su pozorišne destinacije na kojima smo se predstavili publici i stručnoj pozorišnoj zajednici. Na poslednje pomenutom festivalu - u Staroj Zagori, naša Marija Radovanov proglašena je za najbolju glumicu festivala, što je veliki kompliment i našem pozorištu jer je ta nagrada dobijena u zemlji koja je alfa i omega lutkarstva.
Tokom proleća organizovali smo još jedne Novosadske pozorišne igre. Gledali smo umetnike iz cele Evrope, a pobedili su Zagrepčani sa “Malom Fridom”.
Imali smo i nekoliko premijera: tamburaški mjuzikl “Palo inje, pao sneg”, u režiji Darijana Mihajlovića, bio je spektakularan događaj za Novi Sad, a “Zločin i kazna” u režiji Emilije Mrdaković, namenjen tinejdžerima i poštovaocaima dela F. M. Dostojevskog, izuzetan kulturni događaj. Još dve premijere na Sceni za decu i mlade privukle su pažnju publike: “Seks za početnike” u režiji Jane Maričić i “Ksenija i Lovac” u režiji Emilije Mrdaković, sa izuzetnom muzikom Aleksandre Vrebalov.
Između svega toga proslavili smo 92. rođendan, a na njemu su zablistale žene koje rade u našem teatru: Ivana, Lola, Cici, Sneža, Ruža...
Proslavili smo i stoto izvođenje “Uspavane lepotice”, a pri samom kraju sezone počeli smo probe predstave: "Vreme sporta i razonode" u režiji Žanka Tomića.
Iznad i ispred svega toga, najvažnija činjenica je naša publika - deca i mladi koji su pohodili naše pozorište. Dičimo se da je naše predstave samo u prvoj polovini decembra gledalo 10.000 dece.
Sada je došlo vreme da malo uživamo u letu, hladu, nekom moru ili Štrandu...
Naša letnja pozorišna priča, ona festivalska, počinje prvih dana jula, kada put Kotora kreću “Ksenija i Lovac”, jedna od najnovijih predstava Pozorišta mladih i vrlo omiljenih među decom. Ksenija Mitrović i Slobodan Ninković izvešće je na 32. Kotorskom festivalu pozorišta za djecu čak dva puta - 6. jula u Kulturnom centru “Nikola Šurković”.
Predstavu je režirala Emilija Mrdaković po motivim istoimene priče kompozitorke Aleksandre Vrebalov, koja je ujedno komponovala moćnu muziku za nju.
Rediteljka Mrdaković ističe da su ovom predstavom hteli da podsete koliko je važno da deca budu posvećena onome što rade, da u svakom trenutku razvijaju svoje ideje i svoj unutrašnji svet, jer će onda uslediti i rezultati.
Glumica Ksenija Mitrović dodaje da je bitno da verujemo u sebe i svoje talente, i da se okružimo ljudima koji će nas prihvatiti, dok njen partner u predstavi Slobodan Ninković podseća na važnost osluškivanja drugih i drugačijih, pa time i sve neobične i neukalupljene dece koja imaju da nam ispričaju neke svoje važne priče.
Sav prihod od ulaznica za predstave na ovogodišnjem festivalu ide u humane svrhe – za Dnevni boravak za decu s teškoćama u razvoju pri JU Resursni centar za sluh i govor „Dr Peruta Ivanović“.
Foto: Srđan Doroški
"Dnevnik" iz pera Olge Vujović donosi kritiku naše predstave "Zločin i kazna".
Foto: Srđan Doroški
U Pozorištu mladih 20. juna počele su probe predstave “Vreme sporta i razonode”. Po tekstu i u režiji Žanka Tomića, koji će biti i scenograf predstave, igraće: Dejan Šarković, Marina Cinkocki, Darko Radojević, Slavica Vučetić i Saša Stojković. Muziku za predstavu komponovaće Zoran Bulatović Bale, a koreograf će biti Ista Stepanov. Premijera predstave planirana je za sredinu oktobra.
Prema rečima reditelja Tomića, ekipa će kroz niz scena, posvećenih jednom sportu ili ikoničnom momentu olimpizma, podsetiti kako čovečanstvo sve brže, više i jače srlja u propast. Tematizovaće i našu ekološku propast, koju pokreću nezajažljivi konzumerizam masa i ista takva pohlepa kapitala, a biće govora i o tome kako su internet i veštačka inteligencija, umesto najavljivane demokratičnosti i dostupnosti znanja, donele konfuziju i relativizaciju, što u konačnici vodi ka suštinskom onemogućavanju bilo kakve definicije istine.
Predstava "Bogojavljenska noć", nastala zajedničkom saradnjom naše kuće i Akademije umetnosti Novi Sad, 4. jula otvara Šekspir festivalu u Čortanovcima, rečeno je danas na konferenciji za novinare ovog festivala. U režiji Ivana Vanje Alača, na sceni tamošnje Vile “Stanković”, ovu predstavu - vrcavu doskočicama, zapletima i zavrzlamama, nadasve dobrim humorom – izvešće plejada mladih glumaca u društvu nekoliko veterana Pozorišta mladih: Andrijana Đorđević (Viola), Miloš Lazić (Ludalo), Miloš Macura (Grof Orsino), Jelena Lončar (Grofica Olivija), Aleksandar Milković (Malvolio), Đorđe Mitrović (Vitez Tobi Štucalo), Aleksa Jovčić (Sebastijan), Anica Petrović (Sluškinja Marija), Saša Latinović (Antonio) i Ervin Hadžimurtezić (Vitez Endrju Jezoliki).
Muziku u predstavi uživo izvodi kvartet koji čine: Dimitrije Beljanski (klavir), Katarina Badnjar (violina), Stefan Milović (klarinet) i Nina Henig (violončelo). Tekst je adaptirala Divna Stojanov. Scenografkinja je Jovana Stefanović, kostimografkinja - Margareta Marinković, kompozitor - Dimitrije Beljanski, a saradnik za scenski pokret - Igor Greksa.
“Bogojavljenska noć” imala je premijeru prošle godine upravo na Šekspir festivalu, a scenski život tokom prethodne sezone na sceni Pozorišta mladih, U Čortanovcima se igra u okviru programa moj prvi Šekspir.
Uvek je bilo tako da, ono što je bilo - i biće
Reditelj Ivan Vanja Alač: “Pozivom mog profesora, umetničkog direktora Itaka Šekspir festivala i vrsnog šekspirologa Nikite Milivojevića, da se pre zrelog rediteljskog doba uhvatim ukoštac s promišljanjem i režiranjem Šekspirovog dela, pa još i komedije, zapitao sam se, baš kao jedan od junaka „Bogojavljenske noći “zar je čitav svet ovde lud?” Kada sam pristao, shvatio sam da jeste. Međutim, da mi isti taj profesor kroz moje studiranje iz strahopoštovanja prema Šekspirovom opusu nije izvukao strah, a ostavio poštovanje, moj odgovor bi sigurno bio drugačiji, jer bi strah nadvladao. Poveravanjem ovakvog zadatka mladoj autorskoj i glumačkoj ekipi projekta "Moj prvi Šekspir" osetio sam veliku zahvalnost i odgovornost da svojom mladošću, energijom i brzinom pokažemo pre svega koliko je Šekspir i dan danas „mlad“! „Bogojavljenska noć“ se nametnula kao logičan izbor jer joj nije bila potrebna aktuelizacija ili osavremenjavanje. Njena, u suštini jednostavna ideja da, dok se pretvaramo, maskiramo i sakrivamo stvarne želje i namere, sve dublje tonemo u probleme i zapetljavamo se - svevremena je. Tek onda kada junaci odluče da budu ono što jesu, da se prikažu u svojoj iskrenosti, tek tada mogu doći do srećnog kraja. Vodvilj kao žanr u kojem smo postavili Šekspirovu komediju, zajedno sa elementima komedije del arte, slepstika i paralelnim scenskim radnjama, omogućio nam je da se igramo i da s ironijskim otklonom oživimo mudru ludu, viteze kukavice, pohotnu groficu u crnini, sujevernog puritanca, muškarca koji je žena i čitav svet Šekspirove Ilirije.”
Dramaturškinja Divna Stojanov: ”Šekspirova komedija zabune „Bogojavljenska noć“ (Twelfth Night) proslava je dvanaeste noći nakon Božića kojom se najburnije i najraskošnije obeležava završetak burnih i raskošnih veselja. „Bogojavljenska noć“, Šekspirova poslednja praznična komedija, izvire iz karnevalskog impulsa imanentnog za evropsku narodnu tradiciju gde se na kratko, za vreme slavlja, ukidaju sva pravila. Opijeni slobodom i ljubavlju, junaci ne primećuju niti žele da primete očigledno. Koristeći principe vodviljske dramaturgije, ukrštajući originalni tekst sa sonetima i delovima iz Šekspirovih drugih komedija, „Bogojavljenska noć“ preispituje kako spoljašnjost zavodi i zavarava i kako naša ljubav otkriva više o nama samima, nego o drugima. Ili rečima velikog nemačkog pesnika i prevodioca Šekspirovih dela, Augusta Vilhelma Šlegela, „ova komedija posmatra ljubav kao pitanje mašte, a ne srca“. Šekspir „Bogojavljensku noć“ završava mračnom pesmom koja prekida radost i vraća u ozbiljnu realnost, te odmah po završetku pisanja komedije započinje „Hamleta“. Naša „Bogojavljenska noć“ tek je početak radosti.”
Glumac Aleksandar Milković: “Meni je ovo zapravo drugi Šekspir. Prvi je bio “San letnje noći” u Pozorištu “Boško Buha” s našim, sada pokojnim kolegom Nebojšom Glogovcem kao Oberonom. Imao sam tada divnu malu ulogu, pa zato ovu “Bogojavljensku” doživljavam kao “prvog većeg Šekspira”. Mnogo stvari se ovde poklopilo: Šekspir festival pre 10 godina pokrenuo je moj profesor, dobar deo ove naše ekipe su baš njegovi studenti i vidim njegov veliki pečat u svemu tome. Imali smo oko mesec i po dana za stvaranje ove predstave i, naravno, veliko poštovanje za autora teksta, ali i svest o tome da, kako nam je reditelj Alač rekao na početku, ovo mora da bude zaista naš prvi Šekspir, a ne samo da se tako zove. Nema pravila kako se Šekspir igra, sećam se da se pre nekoliko godina na Šekspir festivalu “Romeo i Julija” igrao u dve picerije. Materijal je takav da se s njim treba igrati. U “Bogojavljenskoj” imamo zamenu uloga na koju svi pristaju i niko se ne preispituje. Kada posmatramo tu situaciju, ona nam daje mogućnost da se igra na razne načine, od komedije, slepstika, teatra apsurda, šta god... Sve to Šekspir nudi, samo treba biti dovoljno lud i hrabar da se sve to i pronađe. Ovde imamo mogućnost da se nasmejemo, ali i da vidimo da iza tog smeha postoji još nešto dublje i važnije, samo treba otvoriti oči i dušu, i videti. Pitanje zamene identiteta živimo i mi danas, a sve se to i kod Šekspira može naći”
Glumac Ervin Hadžimurtezić: “Nije previše značajno radim li prvog, drugog ili trećeg Šekspira, a radio sam do sada “Romea i Juliju”, te sa Nikitom Milivojevićem “Perikla” u Šapcu. “Perikle”, i “Bogojavljenska noć” su Šekspirove komedije koje su specifične po tome što je sve dozvoljeno. Šekspir tu otvara mogućnost beskrajne igre, a ovde - u ovoj našoj “Bogojavljenskoj” imamo mlade s Akademije ljude koji su došli da rade baš to – da se igraju. Oni su izašli iz kraljevstva igre koje akademija pruža. Njima je to sve sveže, a nama, malo starijima, to dođe kao neki podsetnik - da se podsetimo kako je lepo smišljati razne gluposti i igrati se. Šekspir uvek otkriva mnogo toga što je u srži naše civilizacije. Ima toga, kako u njegovim tragedijama, tako i u njegovima komedijama - isto koliko. Kroz svoje priče, on uvek provlači jako bitne i vanremenske teme. S te je strane dobro raditi Šekspira, jer radeći na njegovim delima čovek može postati pametnijim - moguće je presabrati neke svoje životne stavove, videti aktuelne momente, civilizacijski se uporediti s vremenom kada je Šekspir pisao... I onda možemo da vidimo da se sve zapravo vrti ukrug: da je uvek tako da, ono što je bilo - i biće, i malo toga se zapravo promenilo u ljudskoj prirodi i društvu. Šekspir se bavi i politikom, i nekim društvenim uređenjem, zna da bude jako sarkastičan prema vlastodršcima i mi to možemo da shvatimo kao esenciju i našeg poziva - glumačkog i pozorišnog. Svega ima kod Šekspira i zato je Šekspir veliki, jer je sveobuhvatan, jer se kroz igru, krozu šalu, provlači mnogo toga što može biti i kritika i - na neki način - upozorenje. Jednostavno, Šekspir tera na razmišljanje i preispitivanje - gde smo u ovom trenutku kao društvo i kao pojedinci, kako dalje... Ukratko, daje nam mnogo prostora za razmišljanje.”
