Pozorište mladih će se ovog meseca dva puta predstaviti zagrebačkoj publici. Najpre će to biti na prestižnom, 58. Međunarodnom festivalu kazališta lutaka – PIF. Naš “Zločin i kazna” u režiji Emilije Mrdaković u kojoj igra Aleksandar Milković, pred publiku izlazi 17. septembra. Predstava se igra u takmičarskoj selekciji, od 20 sati, u Zagrebačkom kazalištu lutaka.

U ovogodišnjem žiriju su Mario Drmać (Bosna i Hercegovina), Nina Malikova (Češka) i Olga Vujović (Hrvatska).

Drugo gostovanje biće nekoliko dana kasnije, 22. septembra, u Centru kulture na Peščanici - Knap, gde se u organizaciji Teatra “Poco Loco” održava revijalni festival “Bolje a (ne) razgovaramo o tome”. Cilj ove revije je da predstavi pozorišne stvaraoce koji za decu i mlade prave predstave koje ruše tabue.

Naš teatar otvara festival predstavom “Seks za početnike”, koju je režirala Jana Maričić. Tabue svojom duhovitom igrom ruše: Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović, Vulčen Vuk Pečanac i Đorđe Mitrović. Predstava počinje u 19 sati, a posle nje sledi razgovor o temi kojom se ovaj tekst i bavi. U razgovoru će učestvovati i autorka knjige “Seks za početnike” Jasminka Petrović.

Pozorište mladih, Novi Sad  poziva profesionalna pozorišta i pozorišne trupe da prijave svoje predstave na 5. Novosadske pozorišne igre - međunarodni pozorišni festival za decu i mlade, koji će se održati u Novom Sadu, u drugoj nedelji maja 2026. godine.

Na Novosadske pozorišne igre mogu se prijaviti svi vidovi pozorišnog stvaralaštva za decu i mlade. Festival je takmičarskog karaktera, a o nagradama odlučuje međunarodni stručni žiri.

Organizator festivala - Pozorište mladih, Novi Sad, učesnicima obezbeđuje smeštaj i ishranu, te nadoknadu za troškove puta u ukupnom iznosu do 250.000 RSD.

Rok za prijave je 15. novembar 2025. godine, a finalna selekcija biće objavljena najkasnije do 15. januara 2026. godine.

Ispunjeni prijavni formular i video link predstave treba poslati na e-mail adresu: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Otvoreni poziv >>

Prijavni formular >>

NAPOMENA:

Kratak siže predstave, kao i naziv predstave, treba upisati i na engleskom jeziku.

Ostali materijali, ukoliko ih nema u elektronskom obliku, mogu se poslati poštom, na adresu pozorišta:

Pozorište mladih, Novi Sad
(Prijava za Novosadske pozorišne igre)

Ignjata Pavlasa 4

Srbija

Povodom izuzetnog prijema zadarske publike na 3. Zadarskom festivala lutaka, gde je izveo svoju monodramu “Zločin i kazna”, glumac Aleksandar Milković je govorio za “Arteriju” RTV Vojvodine. Milković govori o važnosti razgovora o temama koje u ovom svom delu pokreće Dostojevski, a koje su važne za čoveka u svim vremenima i svim geografijama. Prilog o ovoj izvrsnoj predstavi, koju je režirala Emilija Mrdaković, ide od 8.33 minuta.

https://media.rtv.rs/sr_ci/art-erija/103068

Nova sezona u našem teatru u znaku je proba lutkarske predstave “Ivica i Marica”, čija će premijera biti u oktobru, a sam septembar kod nas biće u znaku festivala. Najpre monodrama Aleksandra Milkovića - “Zločin i kazna”, koja je ovih dana pobrala aplauze na Zadarskom lutkarskom festivalu, gostuje 17. septembra u Zagrebu, gde će biti izvedena na čuvenom festivalu PIF – Međunarodnom festivalu kazališta lutaka. Predstavu, za koju je glumac Milković do sada pobrao mnogo pohvala, režirala je Emilija Mrdaković.

Samo nekoliko dana kasnije, u Zagreb putuje ekipa predstave “Seks za početnike”, koju je režirala Jana Maričić. Na pozorišnoj reviji “Bolje da o tome (ne) razgovaramo”, 22. septembra, jezikom koji mladi razumeju, progovoriće glumci: Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović, Đorđe Mitrovićem i Vučen Vuk Pećanac.

Ni naša “Crvenkapa” neće mirovati u septembru. Već ionako radoznala, odlučila je da malo odskita s matične Male sceni i to do Subotice, ali ovoga puta ne svojom voljom, već po pozivu selektora Međunarodnog festivala pozorišta za decu. Tamo će biti izvedena 24. septembra. U ovoj predstavi, u režiji Saše Latinovića, igraju: Ksenija Mitrović, Aleksa Ilić i Marija Todorović.

Pri kraju meseca, uslediće odlazak na još jedan važan festival, na prestižni bugarski “Pijero” - Lutkarski festival za odrasle u Staroj Zagori, gde će 26. septembra biti izveden “Zločin i kazna”.

Treći Zadarski festival monodrame otvoriće 28. avgusta naša predstava “Zločin i kazna”, koju je inspirisana Dostojevskom, režirala Emilija Mrdaković. U ovoj, višenagrađivanoj predstavi, glavnu ulogu igra Aleksandar Milković.

 “Zločin i kazna” propituje odgovornost sagledane kroz reči iz naslova predstave. Šta je zločin danas, sledi li posle svakog zločina kazna, biva li kažnjen svaki počinilac zločina ili se pak nečinjenjem kažnjavaju samo žrtve? Zašto se neki zločini relativizuju u zavisnosti od socijalnih i kulturnih okvira u kojima su ljudi situirani? Zašto, ako relativizam nudi najozbiljnije argumente protiv moralne odgovornosti? To su samo neka od pitanja kojima se bavila ekipa predstave ove lutkarske predstave.

Inače, glumac Milković je, poput Raskoljnikova, napustio studije prava, jer se, kaže, bojao da će jednog dana morati da bude profesionalac koji će morati da brani zločinca koji je kriv. Zato danas, dodaje glumac, igra zločinca koji traži iskupljenje svoje duše.

“Pristupam ovoj predstavi s mnogo ljubavi i poštovanja prema piscu i publici, a nekad je toliko sasvim dovoljno. Iako okolnosti govore drugačije, iz dana u dan, po odgovore moramo kretati iz neke svoje, indivudualne oaze.“

Predstava se u Zadru igra od 21 sat, u Velikoj dvorani Kazališta lutaka.

Ovogodišnji zadarski Festival monodrame, koji nastaje u saradnji Drame plus i Kazališta lutaka Zadar, traje 11 dana, tokom kojih će biti izvedeno 20 različitih programa.

Foto: S. Doroški

U našem pozorištu uskoro počinju probe predstave “Ivica i Marica”, čija je premijera planirana za oktobar. Predstavu režira naš glumac Slobodan Ninković, kome je ovo prvi rediteljski projekat. Na prvoj probi 26. avgusta okupiće glumačku ekipu u kojoj su Saša Latinović, Slavica Vučetić, Neda Danilović i Aleksa Ilić.

Autorka teksta je Teodora Marković, kompletan dizajn predstavie uradiće Milica Grbić Komazec, kompozitor je Petar Bursać a dizajner svetla biće Ratko Jerković.

Prvi izlazak pred publiku “Ivica i Marica” imaće 10. oktobra, na Maloj sceni Pozorišta mladih, što će ujedno biti i prva premijera našeg teatra u novoj sezoni.

O tome zašto ga je baš ova čuvena bajka inspirisala da se okuša i kao reditelj lutkarske predstave, Slobodan Ninković kaže:

“Ivica i Marica” Jakoba i Vilhelma Grima popularna je bajka kojom su pisci hteli da progovore o nemaštini i gladi, glavnom problemu mnogih porodica u 19. veku, kada nije bilo neuobičajeno da roditelji napuste svoju decu, jer nisu mogli da ih izdržavaju. Stoga je ova bajka mnogima bila veoma strašna, često na žanrovskoj granici između bajke i horora. Iako je ona na prvi priča o dvoje izgubljene dece i zloj veštici, u njenom srcu krije se mnogo više od toga: to je priča o porodici, ljubavi, strahu, iskušenju i hrabrosti.”, kaže Slobodan.

U verziji koju će Ninković režirati u Pozorištu mladih, namera mu je da izoštri upravo porodične odnose. tu roditelji nisu okrutni, niti hladni, već su siromašni ljudi koji svoju decu uče najvažnijim vrednostima: kako da brinu jedni o drugima, kako da ne odustanu ni kada je teško i kako da u sebi pronađu snagu onda kada im se čini da je nemaju, objašnjava reditelj i dodaje: 

“Brat i sestra, Ivica i Marica, na početku su kao dan i noć. Ivica je stariji, tvrdoglaviji i pomalo nadmen, misli da zna više nego što zaista zna. Marica je mlađa, oprezna je, emotivna i često umorna od bratove oholosti. Razlika u godinama i karakterima stvara razmirice, a njihovo nerazumevanje često dovodi do sukoba. Međutim, šuma i događaji koji ih u njoj čekaju, učiniće da shvate koliko su jedno drugom važni. Iz te šume neće izaći ista deca koja su u nju zakoračila. Izaći će brat i sestra koji su naučili da njihova snaga dolazi iz povezanosti.”, naglašava Slobodan.

Prema njegovim rečima, šuma ima poseban značaj u ovoj predstavi. Ona je simbol tajanstvenog, nesigurnog i ponekad strašnog puta koji svi moramo da pređemo kada odrastamo.

“Deca vole da se plaše u pričama, jer kroz igru i maštu uče kako da se nose sa svojim strahovima. Šuma je upravo poligon za te male, ali važne bitke. U njoj se kriju nepoznati zvukovi, senke koje pomeraju maštu i tišina koja ponekad govori više od reči.

Nasuprot šumi, stoji kuća od slatkiša, primamljiva, svetla, mirišljava. Ona simbolizuje sve ono što na prvi pogled izgleda kao savršeno, a u sebi krije opasnu zamku. Veštica koja u njoj živi nije samo “negativac”, već je personifikacija iluzije i obmane, iskušenja pred kojima lako zaboravimo ono što znamo da je ispravno.”

U priči koja uskoro počinje da se izmaštava u Pozorištu mladih, pojavljuje se i Crni gavran, misteriozan i zlokoban prilikom prvog susreta, ali zapravo saveznik. Gavran će decu naučiti važnoj životnoj lekciji - da pomoć ponekad stiže s najneočekovanijeg izvora...

“Originalna verzije bajke “Ivica i Marica” nosi mračnu i zastrašujuću atmosferu, koje nisam hteo u potpunosti da se odreknem. Zato sam kao žanr odabrao da to bude mini horor komedija za decu. Ona podrazumeva i mračnu stranu priče: napetost, neizvesnost i strah, ali i svetlu stranu: humor, igru i trenutke nežnosti. Želja mi je da publika oseti kako se strah i smeh mogu dopunjavati, kako jedno pojačava drugo i kako kroz taj kontrast nastaju trenuci koje pamtimo. Zato predstava “Ivica i Marica” neće biti samo putovanje kroz šumu, već i putovanje kroz sopstvene unutrašnje prostore, kroz naše strahove, nade i želje.”, kaže  Slobodan Ninković uoči početka rada na predstavi.

Foto: Promo Pozorište mladih

Naša predstava “Seks za početnike” dobila je dve nagrade na upravo završenom Festivalu ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci, koji se pod sloganom “Kućico draga, slobodo moja” 31. put održao u ovom gradu, od 20. do 24. avgusta.

Obe nagrade, kako i njihovo ime govori, nose snažnu poetsku i ljudsku poruku. Prvu - “Dobro drvo” - za predstavu najbližu mladima, našoj predstavi dodelio je žiri mladih. Prema mišljenju ovog žirija, “Seks za početnike” u režiji Jane Maričić, po tekstu Jasminke Petrović, važna je priča jer govori o temama koje se retko spominju u školi, a i kada se spomenu, to se čini više kao upozorenje. nego kao dobronameran savet. Žiri mladih smatra da naša predstava ima duhovit jezik, blizak mladima koji oni dobro razumeju. Ona duhovito i uverljivo prikazuje svet tinejdžera, njihove misli, govor, nesigurnosti i sveukupno ponašanje, dok o seksualnim temama priča s lakoćom, kao o nečemu čemu se treba radovati, govoreći istovremeno i o mračnijoj strani te priče - o seksualnom nasilju.

Našoj predstavi, u kojoj igraju Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović, Đorđe Mitrović i Vučen Vuk Pećanac, pripala je i specijalna nagrada - "Moja kuća-moje telo", koju dodeljuje Stručni žiri. U njemu su ove godine bili: rediteljka i dramaturškinja Julija Dina Hese, dizajner svetla Nikola Marinkov i glumac/lutkar Predrag Grujić.

U njihovom obrazloženju stoji da “Seks za početnike” na vrlo zabavan, prijemčiv način, s lakoćom korespondira s mladom publikom i to o temi koja ni njima, ni njihovim roditeljima često nimalo nije zabavna i prijatna. Time ova predstava, smatra žiri, razbija sve predrasude i tabue koje i dalje imamo u našem društvu. Žiri posebno ističe jedan trenutak u predstavi, kada se “tačna i ritmički dinamična glumačka igra”, koja je - kroz duhovite scenske i verbalne - pasaže uspela da oslobodi i najtvrdokornije da se prepuste temi, prekida da bi se glasno i jasno progovorilo o mračnim stranama seksualnog odnosa, na način kako bi to trebalo da se čini i u javnom životu.

Naša predstava “Seks za početnike” gostuje 23. avgusta u Bačkoj Palanci, na 31. Festivalu ekološkog pozorišta za decu i mlade (FEP). Predstava potrebna - koliko mladima, toliko i njihovim roditeljima - da lakše razumeju jedni druge, inspirisana je knjigom Jasminke Petrović, a govori o mladalačkim nesigurnostima i zbunjenostima starijih u kontekstu najdelikatnijeg perioda života njihovih potomaka – tinejdžerstvu. U režiji Jane Maričić igraju: Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović,  Vučen Vuk Pećanac i Đorđe Mitrović.

O “Seksu za početnike”, pozorišna kritičarka Divna Stojanov, u tekstu za SeeStage, između ostalog kaže:

“Bez srama i straha, s mnogo utehe, predstava Pozorišta mladih teši tinejdžere i kao da im je poslala zagrljaj i šapnula da nisu usamljeni, da su mnogi pre njih prošli kroz isto, s istim dilemama i pitanjima, i da će i oni prebroditi tinejdžerske muke. Bez omalovažavanja, patroniziranja, glumci i autorska ekipa uspeli su da ohrabre, nasmeju i uvere tinejdžere da nisu usamljeni.”

Ovogodišnji FEP, pod sloganom "Kućico draga, slobodo moja", održaće se od 20. do 24. avgusta. Pored predstava iz Srbije, u selekciji su i predstave iz: Poljske, Slovenije, Francuske, Italije, Češke i Irana.  Više detalje o festivalu na: https://www.fep.org.rs/31fep-selekcija.html

Foto: S. Doroški

Na upravo završenom Kotorskom festivalu pozorišta za djecu naša “Crvenkapa” dobila je jdnu od najvažnijih festivalskih nagrada. Naime, nagradu za autorski rad, koju dodeljuje stručni žiri za najbolji dizajn celokupne predstave  - za dizajn lutaka, scenografije i kostima, pripala je Milici Grbić Komazec.

U obrazloženju nagrade stoji: “Osmisliti scenografiju, kostim i kreaciju lutaka, koji - s jedne strane čuvaju autentične pozorišne vrednosti, ali tako da istovremeno korespondiraju sa savremenim trenutkom koji deca žive i uspešno komuniciraju sa njom, je veliki izazov. Vizuelni identitet predstave “Crvenkapa” je u toj misiji potpuno uspeo.”

Neodoljiva priča u režiji Saše Latinovića, u kojoj igraju Aleksa Ilić, Ksenija Mitrović i Marija Todorović, osvojila je srca kotorskih mališana, toliko da je zbog velikog interesovanja imala i jedno dodatno, neplanirano izvođenje. Za taj izlazak Crvenkape na scenu karte su bile rasprodate za rekordnih osam minuta.

“Crvenkapa” se naredne sezone vraća na svoju matičnu - Malu scenu Pozorišta mladih, a već krajem septembra čeka je novi festival – Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici (24. septembar), potom Međunarodni festival “Luftfest” u Istočnom Sarajevu (2. oktobra), posle čega će uslediti odlazak u Rijeku - na Reviju lutkarkskih kazališta (6. i 7. oktobra), dok je u novembru čekaju Susreti lutkara Srbije u Zrenjaninu.

Ona je majušna i radoznala, pametna i mudra. Osvaja jednostavnošću i spontanošću, nadasve hrabrošću. Vole je šumske životinje, boji je se opasni vuk. Svojom je pojavom osvojila i Kotor - na dva izvođenja, na Kotorskom festivalu pozorišta za djecu.

Naša "Crvenkapa" i glumci Marija Todorović, Ksenija Mitrović i Aleksa Ilić, plus reditelj Saša Latinović, koji ih je smestio u ovu divnu priču što nežnošću srca otvara, briljirali su pred kotorskom publikom, toliko da su deca tražila još. Tako će i biti: dodatno izvođenje biće 9. jula.

Naša predstava “Crvenkapa” deo je 33. Kotorskog festivala pozorišta za djecu, koji se ove godine održava od 2 do 10. jula, a Novosađani pred crnogorsku publiku izlaze 8. jula. U režiji Saše Latinovića izvrsni crvenkapični tim čine glumci Aleksa Ilić, Ksenija Mitrović i Marija Todorović.

“Crvenkapa” je inače jedna od 12 predstava u ovogodišnjoj takmičarskoj selekciji Kotorskog festivala pozorišta za djecu. Od svoje premijere u sezoni za nama ovoj je predstavi, s nesmanjenim žarom, bila privržena najmlađa publika, a i kritika je za nju imala samo reči pohvale.

I ove godine, sav prihod od prodaje karata na Kotorskom festivalu pozorišta za dejcu biće preusmeren u humanitarne svrhe.

Potreba pozorišta da bude relevantno, aktuelno, tematski i estetski up-to-date često ume da sklizne u pamfletski sadržaj, dnevno politikanstvo, ponavljanje opštih mesta među istomišljenicima. Kada se to pak ne desi, kada pozorište adresira goruće političke i društvene probleme bez upiranja prstom u oko, kada tačno i precizno secira naše manjakovosti i zablude, ali nas ne patronizuje, kada se sve to desi, onda možemo da govorimo o izuzetnom pozorišnom iskustvu. Reč je o predstavi Drakon rediteljke Ljudmile Fjodorova, nastale po političkoj satiri s elemenetima bajke autora Jevgenija Švarca.

Rediteljka Fjodorova dolazi iz sveta lutkarskog pozorišta (prošle godine na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica imali smo priliku da pogledamo izvrsnu rediteljkinu verziju Crvenkape iz Dječijeg pozorišta Republike Srpske. Vizuelnost bliska lutkarskoj estetici i dobro poznavanje i vladanje lutkarskom režijom bila su, čini se, velika rediteljkina prednost u postavci bajkolike drame za odrasle, priče o narodu u dobra tiranina. Švarcov dramski tekst istražuje autokratiju i korupciju i njihov uticaj na ljudsku dušu. Drakona, napisanog 1944. godine, mnogi teoretičari čitaju kao alegoriju nacizma, jer čudovište-antagonista pokazuje jasne znake nacističke ideologije poput duboke mržnje prema Romima (koji su već „uklonjeni“ iz grada kako ga ne bi ružili i mešali se sa „nama“). Ipak, ne može se zanemariti da je Švarc, koji je imao veze sa grupom avangardnih pisaca i umetnika zatvorenih tokom Staljinovih čistki, aludirao i na njemu mnogo poznatiji i bliskiji oblik represije. Sovjetske vlasti su se očigledno prepoznale u drami i ubrzo zabranile izvođenje i štampanje drame. Autokrate svuda, dakle, rade ono što najbolje znaju – sprovode cenzuru i odmazdu.

Pozorište mladih namerno je ostavilo naslov Drakon kako bi odvratili publiku sa krivog traga da je u pitanju predstava za decu. Pozorište mladih, kao i recimo Pozorište za decu i mlade Kragujevac, sve češće pravi iskorakre ka brisanju striktne granice između mladih i odraslih. Dokaz za to je recimo i selektovanje kragujevačke predstave Amazonke na Festival profesionalnih pozorišta Joakim Vujić. S jedne strane ovo znači da se omladina prepoznaje kao zrela, da se repertoar za njih kroji ozbiljnije i promišljenije, što pripisujem aktualnim protestima u Srbiji čiji su nosioci studenti, građani i srednjoškolci.

Nekada davano (ili upravo sada), u daleko zemlji (ili upravo ovde) ljudi i njihove duše živele su zarobljene u gradu, odnosno kavezu (na sceni je doslovno kavez i čitava radnja dešava se u njemu i njegovoj neposrednoj blizini). U duhovnoj i materijalnoj bedi već oko 400 godina drži ih Drakon, vrhovni vladar i tiranin koji ne poštuje zakone koje on sam donosi, svaku priliku koristi za sopstveno bogaćenje, fabrikuje vesti, manipuliše informacijama, podmićuje i oko sebe okuplja beskičmene i beskrupulozne karijeriste, koji će docnije postati deo političkog ogranka oligarhije. Svemu tome pokušava da se suprotstavi vitez  Lanselot (veoma emotivan i ubedljiv Aleksa Ilić). Iako narod u teoriji želi slobodu, niko se ne priključuje njegovoj hrabrosti, jer je teško biti slobodan. Još veći motiv za borbu hrabrom vitezu je ljubav prema devojci Else (arhetipski krhka i nežna, ali sa dodatkom stava i mišljenja, odlična Ksenija Mitrović) koja je odabrana da se uda za Drakona. Elsa je smeštena u kupolasti kavez koji nalikuje suknji, iznad koje je telo i glava lutke-devojke. Lutku vešto i znalački animiraju glumice Neda Danilović i Slavica Vučetić. Lutkarski elementi pojavljuju se i u otelotvorenju antagoniste Drakona (nepokolebljiva, stamena, autoritativna izvedba Ivana Đurića). Oličenje zla predstavljeno je u tri oblika – kao namćorast, osvetoljubiv, zgureni starac; kao mala mrtvačka glava uz bele rukavice (opčinjavajuća animacija Slobodana Ninkovića i Uroša Lazića), a treći put kroz teatar senki u sceni borbe Lanselota i Drakona. Sva tri izraza vrlo su precizna, maštovita, s jasnom međusobnom distinkcijom. Vizuelno odstupanje od jedne mračne poetike, estetike bajki kakve su bile u svom izvornom obliku, pomalo narušava suvišna video projekcija koja nalikuje AI videima i koja je u funkciji prikazivanja dvoboja. Bitna narativna teza jeste da Lanselot pobeđuje ne samo zbog svoje hrabrosti, nego i zbog pomoći naroda. Jedni su napravili ćilim koji leti, drugi mač itd. Ideja udruživanja i zajedničkog delovanja dovela je do početka slobode.

Kako ovo nije bajka u potpunom smislu, kraj nije kada dobro pobedi zlo, već je čitav treći čin posvećen samooslobođenju naroda. Drakona je na vlasti zamenio dotadašnji Gradonačelnik, koji perpetuira dotadašnje zlo i nastavlja s manipulativnim obrascima vladavine. Saša Latinović u ovoj ulozi načinio je raskošnu pojavu ekscentričnog političara, doslednog samo u činjenju zla. Njegova kamuflaža u nervno rastorjenog čoveka, čija ga dijagnoza abolira odgovornosti, otvara priču o krivici, savesti i nepočinstvu. Bez preterivanja, Latinoviću je ovo (jedna od) uloga decenije. Autenično i s merom je ogolio mehanizme vlasti, bez upadanja u šablone. Bravo! Kroz čitav treći čin i vladavinu Gradonačelnika tematizuje se samooslobođenje jednog društva. „Drakon mora biti ubijen u svakome od nas.”, kaže Lanselot. Ili što kaže Niče: „Da bi nam bilo bolje, mi moramo biti bolji.“.

Drama se završava optimistično, uz reči: „Podli korov ropstva zauvek je iščupan iz tla naše zajednice!”, a predstava budi potrebu da se sloboda svakodnevno praktikuje. Narod (Aleksandar Milković, Marija Radovanov i drugi koji pored svojih uloga tumače narod) skidaju svoje maske, koje su ih do tada činile podanicima i okreću se ka cvrkutu ptica. Zora je na vidiku. (Samo)oslobođenje je moguće. Kao i smisleno, pametno, političko pozorište koje nije banalno. Pozorište mladih, osim što je napravilo izvrstan repertoarski potez, takođe se i u kontekstu studentskih i građanskih protesta u Srbiji pozicionira kao hrabrno (s obzirom da se finansira od strane države, koju nemilosrdno i ispravno kritikuje).

Predstava Drakon vrlo lako i nenametljivo ruši našu pozu, našu umišljenu samovažnost, iluziju da nas savremenost čini iskusnim i mudrim, da su nas istorija i vreme nečemu naučile, da je ono što živimo nešto potpuno drugačije od svega što se desilo, da mi, toliko važni i pametni MI, ne bismo dozvolili da nam se greške ponavljaju. U isto vreme predstava ne stvara osećaj bespomoćnosti, nego nas ohrabruje da se borimo protiv sopstvenog oportunizma – većeg zla od pravog čudovišta.

Divna Stojanov

Kritika je prvobitno objavljena na sajtu Seestage 6. juna 2025. godine
https://seestage.org/reviews/the-dragon-lyudmila-fyodorova/

Naslovna fotografija: Nemanja Baković

Pozorište mladih će i ovog leta gostovati na nekoliko festivala. Startujemo u julu, a put nas prvo vodi ka Crnoj Gori, tačnije u Kotor, gde ćemo 8. jula igrati našu “Crvenkapu”, u režiji Saše Latinovića. Priliku da je vide imaće gledaoci ovogodišnjeg Kotorskog festivala pozorišta za djecu.

Sredinom avgusta smo u Bačkoj Palanci, na Festivalu ekološkog pozorišta, i to sa predstavom “Seks za početnike” u režiji Jane Maričić.

Nakon toga, 28. avgusta predstava “Zločin i kazna”, u režiji Emilije Mrdaković, putuje u Zadar, na tamošnji Zadarski festival monodrame.

Uto, stiže i septembar, ali kraja putovanjima nema, jer, u nizu ih je, naime, još nekoliko...

Monodrama “Zločin i kazna” 17. septembra putuje u Zagreb, na čuveni PIF, a u istom gradu gostovaće i druga predstava našeg teatra i to nekoliko dana kasnije. Na pozorišnoj reviji “Bolje da o tome (ne) razgovaramo” 22. septembra izvodimo “Seks za početnike”.

Dva dana nakon toga, 24. septembra, naša “Crvenkapa” ide u Suboticu, na Međunarodni festival pozorišta za decu, dok će finale letnjih festivala biti zaokruženo svetski značajnim bugarskim festivalom “Piero” u Staroj Zagori, inače Lutarskim pozorišnim festivalom za odrasle, na kojem će 26. septembra biti izvedena predstava “Zločin i kazna”.

Deo programa 68. junskih Zmajevih dečjih igara, koje se održavaju pod sloganom “U širokom svetu, bude čuda svaka”, biće izveden i u našem pozorištu – na Maloj sceni. Biće to prilika da najmlađi Novosađani vide šta rade njihovi vršnjaci iz Smederevske Palanke, Pećinaca, Rume, Pačetina, Sremske Mitrovice... ali i kreativci iz drugih sredina. Ceo program, sa tačnom satnicom, može se videti ovde: 

U četvrtak, 05. juna 2025. godine, u 09.30 časova, u Pozorištu mladih, održano je finale kviz takmičenja „Zdravlje je najveće bogatstvo”. Nakon kvalifikacionog takmičenja koje je održano 15. maja 2025. godine, u osnovnoj školi „Svetozar Marković Toza“, tri prvoplasirane škole su se kvalifikovale u finale.

Ove godine, na navedenoj aktivnosti, učestvovalo je oko 800 učenika trećih i četvrtih razreda iz 6 novosadskih osnovnih škola.

Svi oni su se pripremali iz knjige „Zdravlje je najveće bogatstvo” koja je nastala u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Vojvodine. U knjizi su obrađene sledeće teme: o organizaciji Crvenog krsta, podsetnik za rad sa podmlatkom Crvenog krsta u osnovnoj školi, par reči o zdravlju, najvažniji organi i sistemi čovekovog tela, ishrana, fizička aktivnost, lična higijena, higijena usta i zuba, mentalna higijena, higijena školskog prostora, značaj sna i odmora, prevencija pušenja, zarazne bolesti i mere prevencije, rodna ravnopravnost, bezbedno ponašanje, opšti principi prve pomoći i samopomoći i dr.

Fotografija: Crveni krst Novi Sad

Češko pozorište Spejbla i Hurvinka, koje je čuvar dugogodišnje tradicije profesora Josefa Skupe, ali i nosilac UNESCO-ove oznake, gostovaće u Pozorištu mladih 29. maja. U Novom Sadu zakazuju muzičko-scenski susret s legendarnim Jozefom Spejblom i njegovim nestašnim sinom Hurvinkom. “Muzičko časkanje Spejbla i Hurvinke” namenjeno je svim uzrastima koji bi da vide kako se može zaroniti u carstvo marioneta.

Animatori su: Martin Treha, Jakub Šafranek, Mihal Bartak, Barbora Dobišarova, Jana Mudrakova i Jan Levi, dok su glasove pozajmili: Martin Treha i Jana Mudrakova.

Predstava se izvodi na srpskom jeziku.

Počinje u 18 sati, na Maloj sceni Pozorišta mladih.

Dramatizacija jedne bajke, njeno prepisivanje u teatarsku formu i utapanje u savremeni kontekst težak je, zahtevan i nepredvidiv poduhvat. Opasnost od prenaglašenog simplifikovanja sižea, drobljenja i uopštavanja epizoda, te bojazan od nepoptunog oslikavanja svima dobro poznatih junaka, otežavaju rediteljski zadatak. Adaptacije bajkovitih narativa jedan su od pokazatelja da je, zapravo, najteže zavarati najmlađu publiku – ako samo jedno od pripovednih čvorišta nije dovoljno promišljeno i čvrsto uvezano, pažnja deteta lako puca.

Novosadski lutkarski dom, pozoritše posvećeno i darivano deci i mladima, novu sezonu počelo je premijernom izvedbom predstave „Crvenkapa“. Rediteljska zamisao Saše Latinovića, koja je objedinila glumački triangl (Ksenija Mitrović, Marija Todorović i Aleksa Ilić), pred auditorijumom je prvi put izvedena 18. oktobra 2024. godine. Kako je i sam reditelj kazao, tekst ove pedesetominutne avanture rađen je prema motivima bajki Šarla Peroa i braće Grim, a ova sintagma, još pre prvog podizanja zavese, ukazuje na oneobičen, maštovit i osavremenjen kontekst u koji su junaci davne romantičarske epohe uronjeni.

Već i sam orginalni tekst „Crvenkape“ predstavlja jedan od retkih bajkovitih narativa očišćenih od svake premise fantastike. Izostanak očekivanih magijskih sekvenci, te oglušavanje o Propovu morfologiju bajke, potpomaže njegovom izdvajanju iz matičnog pripovednog vremena i prepisivanju u momnat današnjice. Lik devojčicine majke, koji je u predstavi znatno podrobnije prikazan nego u samoj bajci, reprezentuje sav metež ovovekovne svakodnevice, koja je roditeljsku ulogu zatočila na tromeđi domaćinstva, vasitavanja dece i radnih obaveza. Već u takvoj, inicijalnoj atmosferi, ova inscenacija odaje latentni i, veoma dobro mistifikovan, kritički osvrt na oporu sadašnjicu, lišenu svakog upliva čaroliije i apsolutno zavisnu od snalažljivosti, snaga i volje pojedinca.

Obred inicijacije, kao folklorno-tradicionalniji nukleus žanra bajke, zadržan je i dočaran u Latinovićevom rediteljskom naumu. Htonska prostranstva šume uzeta su kao topos koji čini glavninu junakinjinog puta ka bolesnoj baki, a za kojim se krije simbolično putovanje, odlazak u odrastanje, te potraga za samospoznajom i dosezanjem jedinstvenog, ni od koga ovisnog identiteta. Iskorak ka savremenim idejnim rešenjima najizrazitije je u scenografskim predsstavama starinskih i nesigurnih šumskih puteljaka – prikazani na zasebnoj konsturkciji, duž koje klizi crvena lampica (junakinjina crvena kapica, sinegodški prikaz nje same), najmlađu publiku mogu podsetiti na nivoe video – igrice koju protagonistkinja prelazi.

Već pomenuto izneveravanje Propovih funkcija bajke, karakteristično i za origanli i adaptirani tekst, najuočljiviji je pri izostavljanju likova darivalaca i pomoćnika, koji, najčešće čarobnim pomagalima, sprečavaju ili uklanjaju nedaće sa junakinjinog puta. Iako se „Crevenkapa“ Pozorišta mladih susreće sa tri (personifikovana) šumska stanovnika (slavuj Rale, Zekan Zverkan i jež Jelica), kao i sa dobroćudnim šumarom Đurom, nijedan od njih neće dobiti ulogu magičnog pomoćnika – naprotiv, devojčica će biti ta koja će, naglašavajući ključ naravoučenija priče, razrešiti njihove nevolje. Očovečavanjem imena živaotinja, humanizovanjem njihovih karaktera i personifikovanjem njihovih postupaka (na primer, slavuj se kinđuri paunovim perjem, zec je izgubio vid jer nije jeo dovoljno šargarepe), reditelj sekvencu o Crvenkapinom putu kroz šumu, u originalu šturu, odeljuje u nekoliko epizoda, nijansirajući ih nophodnim humorom. Neverovatne glumačke transformacije (svaki od gluamaca tumači po nekoliko dramskih lica) praćene su transformacijama lutaka (tako će zli vuk, na samom kraju predstave, biti prerušen u bakinu ružičastu kapicu), što dodatno pobuđuje dečju pažnju i imaginaciju, i od svima dobro znanog pripovedanja o jednoj zalutaloj devojčici stvara magičnu pripovest o svim lepotama, ali i opasnostima koje odrastanje sa sobom donosi.

Konture glavnog antagoniste, strašnog, podlog, proždrljivog vuka (životinje koja prema narodnoj tradiciji poseduje ogroman htonski potencijal) takođe bivaju ublažene humorom, glavnom rediteljskom alatkom. Jedan od najuspelijih oneobičavajućih postupaka pri građenju negativca, koji umnogome potpomaže njegovoj pozitivnoj recepciji, jeste ritmičnost njegovog govora. Iako svaki od junaka ima svoj (žanrovski izdiferenciran) song, posredstvom kojeg publika upoznaje njegov karakter, gotovao svaka replika gorostasnog i nemilosrdnog vuka biće izrečena u rimi. Specifična melodičnost sentenci, koje bi trebalo da zvuče zastrašujuće, umanjuje i otklanja dečji strah, a od jednog od najvećih bajkovitih negativaca čini lik dostojan simpatije. Čini se da je upravo ovakav rediteljski eksces, zapravo, osnovni razlog zbog koje se (iako je predtava namenjena veoma ranom uzrastu – trogodišnjacima) u pozorišnij sali ni jednom nije začuo plač.

Celokupn radnja prožeta je muzčkim sekvencama (tekst potpisuje Mirjana Rastović, kompoziciju Danilo Mihnjević) koje osvetljavaju najvažnije karakteristike likova. Žanrovska diferenciranost songova (npr. rep song slavuja, brzi, hiperaktivni song Zekana Zverkana, primese džeza u vukovom pevanju) dodatno markira glavne karakterne crte junaka i stvara jedinstvenu simfoniju, koja dominira nad nerimovanim replikama. Ovakvi nanosi epskog teatra dovoljno su snažni da pred dečjom imaginacijom obore takozvani četvrti zid, scensku iluziju izjendače sa stvarnošću i mališane podstaknu na domaštavanje bajkovitih prostora. Velika važnost koju muzika i scenski pokret imaju tokom čitave radnje dodatno se pojačava u jednoj o raspletnih sekvenci. Kada skupina šumskih životinjica pojuri da pronađe šumara Đuru i ispriča mu o opasnosti u koju Crvenkapica srlja, sve njihove replike u potpunosti su odmenjene mizancenima. Ovakivm, pažljivo promišljenim postupkom dodatno se razgibava dečija pažnja, koja postaje glavno i jedino oruđe za odognetanje prikazanog.

Najizrazitija razlika između bajke i Latinovićeve dramatizacije pojavljuje se na samom kraju. Nasuprot dobro poznatom grimovskom raspletu, u kojem lovac najpre ubije vuka, a potom mu odere kožu, predstava Pozorišta mladih obeležena je nešto drugačijim završetkom. Prestrašeni vuk hita nazad u šumu, odričući se svoga plena, shvativši da je od punog trbuha važnija glava na ramenima. Ovakav rediteljksi presedan spira sa narativa sve ostatke često opskurnih i bizarnih romatničarskih fabula, a sam kraj predtave biva ispunjen toplom porodičnom atmosferom, u kojoj tri generacijska kolena (majka, baka i Crvenkapa) iz devojčicine nevolje izvlače pouke, posvetivši ih publici. „Ne odustaj nikad, niti jednog dana, jer hrabrost se vežba, navežbava baš svakoga dana“ – tako glasi jedna od najvažnijih lekcija koju će deca, po izlasku iz teatra, poput Crvenkape, spakovati u svoje korpice i poneti na staze odrastanja.

Jelena B. OGNjENOVIĆ
Prikaz predstave objavljen je u časopisu o književnosti za decu „DETINjSTVO“ (CHILDHOOD) 2025/02, za izdavača: Međunardni centar književnosti za decu „Zmajeve dečje igre“

Poštovana publiko,

Karte koje ste kupili za majske predstave našeg pozorišta, koje su bile planirane na Velikoj sceni, a koje su, nažalost, morale biti otkazane, možete vratiti na blagajni Pozorišta mladih – najkasnije do 10. juna. Novac će vam biti vraćen. Blagajna radi: radnim danima od  10 do 20 sati, a subotom i nedeljom od 9 do 13 sati. Ponedeljak je neradan dan. Hvala na razumevanju.

Naša predstava “Seks za početnike” gostuje 28. maja u Pančevu, kao deo programa 11. festivala “Budi”, koji se od 15. maja do 15. juna održava u KC Pančevo. Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović, Vučen Vuk Pećanac i Đorđe Mitrović igraju u ovoj duhovitoj i važnoj predstavi, koja pokušava da nađe put u razumevanju mladih generacija i njihovih roditelja. U tome im zdušno pomaže tekst Jasminke Petrović, koji je režirala Jana Maričić.

Predstava govori o dinamici odnosa mladih i starijih i pokušajima da se prebrode sve čudniji međugeneracijski jazovi. Koliko govori o mladalačkim nesigurnostima, “Seks za početnike” govori i o zbunjenostima starijih u kontekstu svojih potomaka.

Povodom premijere, rediteljka Maričić rekla je da ima utisak da “u sve konzervativnijem društvu tinejdžeri imaju sve manje prilika da od odraslih, stručnih, pažljivih i iskusnih ljudi saznaju važne informacije o seksu”.

“Uglavnom su prepušteni sami sebi, vršnjačkom okruženju i nefiltriranim sadržajima sa interneta. Bez obzira na to što je u njihovom uzrastu vršnjačko okruženje najvažnije, potrebno je da se o seksu govori slobodno, ali i stručno, kako bi se oni na najzdraviji mogući način uveli u taj deo odrastanja. Retrogradnost vladajuće ideologije još uvek odlaže uvođenje seksualnog vaspitanja u škole, jer se teško prihvataju već odavno stečena prava i slobode. O tom aspektu naša deca već mnogo znaju i s lakoćom sve prihvataju, ali, paradoksalno, ostaju uskraćeni za osnovne informacije koje se tiču bioloških, fizioloških, emocionalnih komponenti, kao i bezbednosti…”, rekla je Maričić.

“Seks za početnike” se na vrlo duhovit i pažljiv način bavi upravo time, u šta će imati priliku da se uvere i Pančevci - 28. maja, od 19.30, kada predstava i počinje.

Foto: S. Doroški

Uprava Pozorišta mladih, Novi Sad zbog stanja velike sale donela je odluku o njenom privremenom zatvaranju. Odluka je doneta nakon jednomesečne stručno-tehničke kontrole svih prostorija koje koristi Pozorište mladih, Novi Sad, a koju je sproveo licencirani veštak građevinske struke. O svemu je blagovremeno obaveštena i građevinska inspekcija Grada Novog Sada. Zbog toga je doneta odluka da se predstave koje su bile planirane da budu izvedene u velikoj sali Pozorišta mladih otkažu.

Kontrolom je utvrđeno i da su neuslovni za rad i korišćenje i drugi delovi zgrade Sokolskog doma. Po preporuci stručnjaka zatvorene su i prostorije u kojima se čuvaju scenografije, lutke, kostimi, rekvizita, kao i oprema (ozvučenje i rasveta) koje su neophodne za izvođenje predstava.

O stanju u kome se nalaze prostorije koje koristi Pozorište mladih, Novi Sad, obavešten je Gradonačelnik Grada Novog Sada, Gradsko veće za kulturu Grada Novog Sada, kao i ostale nadležne službe. Zajedničkim snagama tražimo najbrže, ali i najbolje rešenje za novonastalo stanje kako bi se Velika scena ponovo radno osposobila.

Mala scena Pozorišta mladih, Novi Sad nastavlja sa radom nakon što su stručnjaci utvrdili da njeno tehničko stanje zadovoljava bezbednosne standarde. Svi planirani programi u maloj sali će nastaviti da se realizuju planiranim tempom, bez problema, a na radost dece i roditelja. Podsećamo da je programe Pozorišta mladih, Novi Sad, godišnje pratilo oko 70.000 ljudi, od čega su više od polovine deca.

Proveru stanja zgrade uprava Pozorišta mladih, Novi Sad je pokrenula na osnovu Zaključka Gradonačelnika Grada Novog Sada od 21.03.2025. Zgrada „Sokolskog doma“ izgrađena je 1936. godine kao Spomen dom kralja Aleksandra ujedinitelja i od izgradnje nije bilo rekonstrukcije. Zgrada predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

U Novom Sadu, 21.05.2025.

Fotografija: Srđan Doroški