„Može li pozorište da odgovori na poziv upomoć koji naše doba šalje u svetu osiromašenih građana, zaključanih u ćelijama virtuelne stvarnosti, ukopanih u privatnost koja ih guši? U svetu robotizovanih života unutar totalitarnog sistema kontrole i represije koji obuhvata svaki aspekt naše stvarnosti“, pita se u svojoj poruci povodom Svetskog dana pozorišta reditelj Teodoros Terzopulos. Povodom ovog 27. marta, ovaj grčki stvaralac napisao je:

„Potrebni su nam novi narativni putevi, usmereni ka negovanju sećanja i oblikovanju nove moralne i političke odgovornosti kako bismo izašli iz višestruke diktature savremenog srednjeg veka.“, kaže između ostalog Teodoros Terzopulos, grčki pozorišni reditelj, u svojom obraćanju svetu povodom Svetskog dana pozorišta, 27. marta. Evo cele poruke:

„Može li pozorište da odgovori na poziv upomoć koji naše doba šalje u svetu osiromašenih građana, zaključanih u ćelijama virtuelne stvarnosti, ukopanih u privatnost koja ih guši? U svetu robotizovanih života unutar totalitarnog sistema kontrole i represije koji obuhvata svaki aspekt naše stvarnosti?

Da li je pozorištu stalo do ekološkog uništenja, globalnog zagrevanja, masovnog gubitka biodiverziteta, zagađenja okeana, topljenja glečera, šumskih požara i ekstremnih vremenskih nepogoda? Može li pozorište da postane aktivan deo ekosistema? Pozorište već godinama svedoči uticaju čoveka na planetu, ali ne nalazi način da se suoči sa ovim problemom.

Da li je pozorište zabrinuto zbog stanja svesti koju oblikuje XXI vek u kom se ljudima manipuliše zbog političkih i ekonomskih interesa, uz pomoć medija i kompanija koje oblikuju mišljenje? Društvene mreže, koliko god da olakšavaju komunikaciju, postale su alibi za interakciju, jer omogućavaju sigurnu udaljenost od Drugog. Sveprisutan osećaj straha od Drugog, drugačijeg, stranog, dominira našim mislima i delima.

Može li pozorište da postane radionica u kojoj nastaje suživot različitog, bez ignorisanja traume koja krvari?

Ova trauma nas poziva da rekonstruišemo Mit. A rečima Hajnera Milera: „Mit je gomila, mašina kojoj uvek može da uključi nove i drugačije mašine. On prenosi energiju sve dok rastuća brzina ne rasprši kulturno polje.“ A ja bih dodao i polje varvarstva.

Mogu li reflektori pozorišta da osvetle društvenu traumu, umesto što obmanjujuće osvetljavaju samo sebe?

Ovo su pitanja na koja ne postoje odgovori, jer pozorište postoji i traje zahvaljujući pitanjima bez odgovora.

Ova pitanja pokreće Dionis koji prolazi kroz svoje rodno mesto, orkestar antičkog pozorišta, i nastavlja tiho izbegličko putovanje kroz pejzaže rata i danas, na Svetski dan pozorišta.

Pogledajmo u oči Dionisu, ekstatičnom bogu pozorišta i mita, koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost, detetu dvoje roditelja – Zevsa i Semele – izrazu fluidnih identiteta, ženskog i muškog, gneva i blagosti, božanskog i životinjskog, na međi ludila i razuma, reda i haosa, akrobati na granici života i smrti. Dionis postavlja suštinsko ontološko pitanje – „O čemu se ovde zapravo radi?“ – koje podstiče stvaraoce na sve dublje istraživanje korena mita i mnogostrukih dimenzija ljudske zagonetke.

Potrebni su nam novi narativni putevi, usmereni ka negovanju sećanja i oblikovanju nove moralne i političke odgovornosti, kako bismo izašli iz višestruke diktature savremenog srednjeg veka.“

(Teodoros Terzopulos, Grčka)

Višenagrađivana predstava Pozorišta mladih - “Na vukovom tragu” - sutra, 27. marta, na Svetski dan pozorišta, biće izvedena pedeseti put.

Ovo malo umetničko remek delo, koje je u režiji Jakuba Maksimova, inspirisanog “Zovom divljine” Džeka Londona, bilo premijerno izvedeno 2018. godine, nastalo je u posvećenom i predanom radu izuzetnih glumaca našeg pozorišta.

Za raskošno, precizno i uverljivo izvođenje ove maštovito kontruisane priče zaslužni su glumci: Saša Latinović, Aleksa Ilić, Slobodan Ninković, Slavica Vučetić, Neda Danilović, Jelica Gligorin i Dejan Šarković. Oni na sceni stvaraju čudesnu atmosferu, koja potpuno opčinjava gledaoca.

Prema mišljenju kritike i žirija niza festivala, s kojih se ekipa predstave vratila s nagradama, ali prevashodno publike, “Na vukovom tragu” diže pozorišne standarde nekoliko lestvica iznad onih najboljih.

Pozorišnu igru nosi šest glumaca, jedan glumac/bubnjar, četiri psa i jedan jelen. Oni pričaju o slobodi, onoj istoj koju priželjkujemo i o kojoj mnogo pričamo, a samo su retki spremni da se izbore za nju.

Jedan pas, koji se zvao Bak, bio je spreman za tu borbu i baš o tome govori predstava “Na vukovom tragu”. Bak biva ukraden i prodat za teški rad u kanadskoj provinciji, u doba Zlatne groznice. Njegova žudnja za slobodom i – konačno - pobeda nad ropstvom, inspirativna su priča i za naše vreme...

Rediteljka Ljudmila Fedorova, koja u našem teatru režira predstavu “Drakon”, govorila je za “Dnevnik”. U razgovoru sa novinarkom Natašom Pejčić, Fedorova je o ovom tekstu Jevgenija Ljvovića Švarca govorila kao o “antiutopiji izvan vremena”. Kakva će biti predstava, čija je premijera zakazana za 25. april, može se naslutiti iz intervjua koji stoji na linku: 

https://www.dnevnik.rs/kultura/scena/antiutopija-izvan-vremena-intervju-ljudmila-fedorova-rediteljka-lutkarske-predstave-drakon-pozoristu-mladih-2025-03-20

Jedno takvo, u kojem caruju glumci i lutke, a najmlađa publika ima poslednju reč, prostire se pod krovom naše pozorišne kuće. U tom je carstvu moguće mnogo toga: da progovore princeze od drveta i plavi zečevi od pliša, da jedan Lovac, Ksenija, Crvenkapa i Puk čudesan svet od mašte naprave, da jedan vuk ostavi upečatljivo slobodarske tragove na duši, ali i da veseli muzičari zasviraju bolje od “Stonsa” i “Bitlsa” zajedno.
O svemu tome cela knjiga bi se mogla ispisati...

Mi je ispisujemo već 90 leta, slaveći lutkarsku umetnost - jedini u gradu, kao najstarije lutkarsko pozorište u regionu. Danas, 21. marta, slavimo Svetski dan lutkarskog pozorišta. Čestitamo ga svima onima koji, čuvajući lutkarsku umetnost od “zuba vremena”, čuvaju sećanja na mnoga detinjstva, ali i na mnoge budućnosti.

Svetski dan pozorišta za decu i mlade, koji obeležavamo danas 20. marta, u našem pozorištu biće u znaku predstave “Ksenija i Lovac”. Na ovaj važan dan za sve umetnike koji stvaraju za decu i za svu našu mladu publiku, igramo “Kseniju i Lovca” - poučnu životnu priču o predrasudama, kreativnosti i upornosti.

Predstava je nastala prema motivima istoimene priče Aleksandre Vrebalov, koja je napisala i muziku. U režiji Emilije Mrdaković igraju Ksenija Mitrović i Slobodan Ninković

“Ksenija i Lovac” je priča o devojčici koja je bila drugačija od svojih vršnjaka i koja je patila zbog toga dok nije shvatila da je njena posebnost njena snaga. Kada se oslonila na ono u čemu je najbolja, pred njom su se otvorila prostranstva i život koji se diše punim plućima. Glumci nas u ovoj predstavi uče da se vredi boriti za svoje snove, biti uporan, da u ovom surovom svetu uspevaju uporni i hrabri, oni koji svet čine drugačijim, boljim mestom za život. Bez takvih nema ni lepote, ni umetnosti.

Sutra, 21. marta, Pozorište mladih obeležava i Svetski dan lutkarskog pozorišta. Zato smo na repertoar toga dana stavili izuzetnu lutkarsku predstavu za srednjoškolce - “Zločin i kazna”, koju je takođe režirala Emilija Mrdaković, inspirisana delom F. M. Dostojevskog. U predstavi igra - višestruko za nju nagrađivani - Aleksandar Milković.

Zbog havarije, koja se dogodila na svetlosnom sistemu Male scene, otkazujemo predstave zakazane za 15. i 16. mart na toj sceni. Hvala na razmevanju.

U okviru Dramskog studija za decu Pozorišta mladih trenutno se priprema predstava “Reputacija", koja se, između ostalog, dotiče predrasuda i verbalnog nasilja prema deci koja žive sa nekim oboljenjem, u slučaju ove predstave – dijabetesom.

“Tekst Staše Petrović “Reputacija” jedan je od tekstova iz zbirke "Priče sa malog odmora", koja je nastala kao rezultat radionica mladih dramskih pisaca sa decom iz viših razreda osnovnih škola, u okviru istoimenog projekta Assitej Srbije.”, kaže glumica Slavica Vučetić, koja kao dramski pedagog priprema ovu predstavu sa polaznicima Studija.

Povodom rada na “Reputaciji”, ekipa predstave protekle subote je ugostila decu, mlade i odrasle iz  "Diaverzuma", Udruženja osoba sa dijabetesom, koje vodi Stevan Stejić.

Gosti su sa decom iz Studija podelili svoja iskustva i na interaktivan način edukovali ih o ishrani, ograničenjima, ali i postignućima mnoge dece i ljudi koji žive sa dijabetesom.

Premijera predstave #Reputacija”, u kojoj učestvuje devetoro dece Dramskog studija, uzrasta od 12 do14 godina, odnosno od šestog do osmog razreda, biće sredinom aprila.

Glumci se uvek nadaju da će predstave koje igraju biti dugovečne, istom se nadaju i ekipe koje se okupljaju oko njih, kao i sama pozorišta, ali to često ne zavisi samo od dobrih ideja, truda i talenta, nego i od publike.

Kada je izašla premijera predstave „Ko je rekao mjau?“, 3. aprila 2015. godine, niko nije slutio da će potrajati celu deceniju i dočekati svoje stoto igranje, a  ono će biti upravo danas - 8. marta.

Autorka i rediteljka predstave, koja je nastala po motivima priče Vladimira Sutejva, je Bianka Benkovska, a u njoj igraju: Sanja Tomić, Marija Radovanov, Emil Kurcinak i Marija Todorović.

“Ko je rekao mjau” upoznaje decu sa osnovnim bojama, te kako se mešanjem osnovnih boja stvaraju nove. Upoznaje ih i sa raznim životinjama i njihovim karakteristikama, sa glasovima kojima se oglašavaju.

Predstava na edukativan način daje nove ideje roditeljima kako da se igraju sa svojom decom. stimulišući ih pri tome da eksperimentišu bojama.

Lako pevljive pesme, koje glumci izvode, deca brzo nauče i već ih u toku same predstave i sama počnu pevati.

Izvođenje ove predstave je uvek drugačije, jer pruža mogućnost da deca sama biraju ko će biti glavni lik i kako će se on zvati, pa čak i da odrede njegov karakter.

Nakon predstave, dobijaju i domaći zadatak, da oboje bojanku koju dobiju.

Za naše glumce ovo je, s druge strane, takođe veoma zahtevan zadatak, prevashodno zato jer se susreću s najosetljivijom publikom. Za većinu dece, ova predstava je prvi susret s pozorištem.

S radošću danas ponovo igramo “Ko je rekao mjau”, ponosni na naše malo čedo koje traje već deset godina i na sve nijanse radosti, ljubavi i razumevanja, koje je naša najmlađa publika razvila tokom gledanja prvih sto izvođenja predstave.

Jevgenij Ljvovič Švarc je pisac, Ljudmila Fedorova je rediteljka, dok će scenografija, kostimi i dizajn lutaka biti delo Andreja Zaporoškija. Svi oni će udružiti snage sa glumcima Pozorišta mladih da bi napravili predstavu “Drakon”, čije su probe počele 4. marta.  

U predstavi će igrati: Ivan Đurić, Aleksa Ilić, Saša Latinović, Ervin Hadžimurtezić, Neda Danilović, Slobodan Ninković, Marija Radovanov, Slavica Vučetić, Ksenija Mitrović, Aleksandar Milković i Uroš Lazović.

Kompozitor muzike koja će se čuti u predstavi je Aljbert Halmurzajev, koreografkinja je Ista Stepanov, a dizajn svetla osmisliće Ratko Jerković.

Rediteljka Fedorova posle prve probe kaže: “Mi ljudi odgovore i krivicu uvek tražimo oko sebe, u nekom drugom oko nas, smatrajući da su neki drugi, neki protivnici, krivi za okolnosti u kojima živimo. Mi ćemo pak u ovoj predstavi pokušati da taj prst sa znakom pitanja okrenemo ka sebi, da vidimo da li se odgovori na pitanja koja nas muče kriju u nama.”

Na pitanje da li je današnji čovek sposoban za to, da prizna da je odgovoran za ono što živi i u čemu pliva, rediteljka misli da jeste, ali da je za to potreban ozbiljan trud. Dodaje da i sama, i taj trud, i odgovore, neprekidno traži u samoj sebi.

“Naravno, čovek se ne može posmatrati izvan nekih spoljnih prepreka i sistema u kojem živi. Mi smo deo sistema u kojem živimo, ali i nekog globalnog, opšteg sistema stanja stvari. Pitanje je samo - gde je granica, gde je taj rub na kojem moramo biti potpuni iskreni prema sebi da se ne bismo izgubili, da ne bismo izgubili sebe, jer ukoliko na vreme ne primetimo tu granicu, ona može da nam isklizne.”

Premijera predstave “Drakon” planirana je za 25. april. 

Važni su ljudi koji nas okružuju, s kojima delimo vreme i misli, oni su naša nada, lek i radost, siguran oslonac – kako u miru i dobru, tako i u teškim vremenima. Oni nas mogu podići kada klonemo i pozajmiti nam svoja krila kada su naša polomljena... Zato je važno da biramo prave ljude i da pravi ljudi biraju nas.

O tome govori predstava “Beskonačni”, nežna priča o odrastanju, prijateljstvu i prihvatanju sebe, koja će biti premijerno izvedena 2. marta na Maloj sceni Pozorišta mladih. Režirao ju je naš glumac Aleksa Ilić, inspirisan filmom “Čarlijev svet” (“The Perks of Being a Wallflower”) Stivena Šboskog.

Glavni junak je petnaestogodišnji Čarli, koji se bori s osećanjem nepripadanja i anksioznosti. U predstavi pratimo njegovo odrastanje, od prvog poljupca i porodičnih trauma do sticanja prijatelja koji mu menjaju život.

“Uvek postoji svetlo na kraju tunela, ali prepoznavanje svetla u tom tunelu zavisi od osobe sa kojom kroz taj tunel putujemo.”, kaže reditelj Aleksa Ilić i dodaje da je u intimnom prostoru scene  sa glumcima pokušao da nađe odgovore na pitanja koliko su veze koje gradimo sa drugim ljudima ključne za pronalaženje nade i smisla, te koliko su važne za sticanje samopouzdanja i zdravo sazrevanje uopšte.

U predstavi igraju mladi glumci: Luka Potparić, Aleksandra Pavlović, Vladimir Beljić, Doroteja Vuković i Aleksandar Tobdžić.

Scenografkinja na predstavi bila je Jelena Radić a dizajneri svetla Ratko Jerković i Svetislav Dragojlov. Za dizajn zvuka bila je zadužena Katarina Užarević a za scenski pokret Aleksandra Pejić, dok je kompozitor muzike bio Savo Kostić.

Premijerno izvođenje počinje u 20 sati.

Prva repriza je 2. aprila, u isto vreme.

Sudeći po repertoaru koji se posložio u prolećnom martu, celog ovog meseca otkrivaćemo kako da poletimo...

Činićemo to pričajući priče, poput “Bajke o vitezu bez konja”, raspitujući se – po stoti put - “Ko je rekao mjau”, bivajući – i to pedeseti put - “Na vukovom tragu”, ali i tragajući za “Mačkom u čizmama”...

Predaha nema ni tu, jer spremni smo da - po stoti put - pokušamo da saznamo “Kako je otkriveno letenje”, a za sve to biće nam potrebno zajedništvo – pomoć svih priča koje se pod krovom naše kuće predu: kako “Ksenije i Lovca”, “Kosa i Lisice” i “Revizora”, tako i “Crvenkape”, “Uspavane lepotice” i “Čarobnice iz Ulice Božur.”.

U sadejstvu svih njih, nikakva upozorenja u stilu “Dok te ja hranim i oblačim”, ne mogu da probude strah, već naprotiv, samo hajdučku hrabrost, koja će na koncu rezultirati – nekome “Zločinom i kaznom, a nama “Bogojevljenskom noći”....

A posle nje – te noći bogojavljenske - nastupa “Vreme sporta i razonode” ali i “Seksa za početnike”.

No pre svega toga, moramo biti “Beskonačni” u hrabrosti...

Sve to, dan za danom, u martovskom repertoaru našeg teatra.

PREUZMITE REPERTOAR

Sa velikom tugom smo primili vest o smrti čuvenog teatrologa, kulturnog delatnika i nekadašnjeg upravnika Pozorišta mladih, magistra Miroslava Radonjića (1936-2025). Na čelu Pozorišta mladih je bio od 1973. do 1981. godine, a ovaj period je okarakterisao dominantnim izvođenjem domaćih dramskih dela i „žive scene“, pored do tada ustaljenih lutkarskih predstava. Uključivanjem vrhunskih stranih i domaćih dramskih stvaralaca u rad Pozorišta mladih, trasirao je put brojnim nagradama koje je naš teatar dobio.

Miroslav Radonjić se rodio u Užicu 15. avgusta 1936. godine. Školovao se u Sokobanji, Aranđelovcu, Kragujevcu i Beogradu, stekavši titulu magistra nauka na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom bogate profesionalne karijere radio je u Sterijinom pozorju, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine, Pozorištu mladih i Pozorišnom muzeju Vojvodine. Radonjić je bio istaknuti pozorišni kritičar, učesnik i organizator brojnih naučnih i stručnih skupova, organizator izložbi i festivala, pisac feljtona, publicistike, književnih dela i naučnih članaka.

Kolektiv Pozorišta mladih izražava najdublje saučešće porodici.

Predstava “Jerma”, nastala po motivima istoimene drame Federika Garsije Lorke, u produkciji Savez dramskih umetnika Vojvodine i saradnji Akademije umetnosti i Pozorišta mladih, premijerno će biti izvedena 23. februara, na Maloj sceni našeg teatra - od 20 sati.

Foto: Dejan Krstić

Složeni odnos supružnika, zaglavljenih u andaluzijskoj ruralnoj sredini i zaostalim patrijarhalnim načelima, isprepletan je koreodramskim momentima, koji su inspirisani flamenko plesom, pevanjem, gitarom i ritmovima. Sama flamenko kultura ima ogroman dramski potencijal u svoj svojoj sirovosti, dubokoj osećajnosti i muzikalnosti, a u kombinaciji sa Lorkinom poetikom daje glumcu beskrajne mogućnosti za kreiranje, kaže autorski dvojac.

Foto: Dejan Krstić

Ova “Jerma nastala je, inače, kao praktični deo umetničkog doktorskog projekta Aleksandre Pejić, pod mentorstvom Marijane Prpa Fink sa Akademije umetnosti Novi Sad.

Dramatizaciju i režiju potpisuju Aleksandra Pejić i Danilo Milovanović Vukmanović, koji i igraju Jermu i Huana. Njima se na sceni pridružuje i gitarista Dušan Popović Lipovac, dok je koreograf bila sama Pejić.

Foto: Dejan Krstić

Poštujući odluku zaposlenih u Pozorištu mladih u Novom Sadu, da stupe u sedmodnevni štrajkt, izvođenje predstave “Privatna proslava”, zakazano za 13. februar, odlaže se. Novi termin igranja je 19. februar, od 19.30, stoji u saopštenju ekipe predstave.

Kupljene karte važiće i za novi termin igranja. U slučaju da ponuđeni termin nekome ne odgovara, karte se mogu refundirati. Sve informacije o refundaciji karata mogu se dobiti na sajtu GIGSTIX.com. Hvala na razumevanju.

Predstava “Na vukovom tragu”, koja je danas – 6. februara, trebalo da bude izvedena, otkazuje se zbog bolesti učesnika predstave. Takođe zbog bolesti, 8. januara otkazujemo igranje predstave “Suncokreti”, umesto koje će biti izveden “Mačak u čizmama”. Hvala publici na razumevanju.