Jakub Maksimov za "SEEcult"

Teatar nudi unikatno iskustvo, nema ga nigde drugde, kaže u intervjuu za SEEcult češki reditelj Jakub Maksimov koji u našem teatru sprema "Koralinu".

Link

Glumci naše predstave "Revizor" u emisiji "Dokument"

Glumci našeg "Revizora" gostovali su u emisiji "Dokument", baš na Gogoljev rođendan - 1. aprila. Govorili su o fenomenu revizorštine. Hvala urednici emisije Eržiki Pap Reljin i njenim saradnicima: snimatelju Goranu Velemiru, majstoru svetla Nemanji Ojkiću, montažerima Urošu Jandriću i Bojanu Hrašćanecu, reditelju Neši Budaku i kamermanu Milanu Mijalčiću.

Link 

Poruka za Svetski dan pozorišta 2023. godine

Samiha Ajub, Egipat

SVIM MOJIM PRIJATELJIMA, POZORIŠNIM UMETNICIMA SVETA

Pišem vam ovu poruku za Svetski dan pozorišta i, ma koliko bila ispunjena srećom što vam se obraćam, svaki deo moga tela drhti pod težinom onoga zbog čega svi mi – umetnici u pozorištu i van njega – patimo, odnosno zbog ogromnog pritiska i pomešanih osećanja povodom stanja u kojem se svet danas nalazi. Nestabilnost je direktan proizvod onoga kroz šta naš svet prolazi na planu konflikta, ratova i prirodnih katastrofa koje su imale razarajuće efekte, ne samo na naš materijalni svet, već i na naš duhovni svet i naš unutrašnji mir.

 

Obraćam vam se danas sa osećanjem da je ceo svet postao grupa izolovanih ostrva, ili kao brodovi koji plove po horizontu punom magle, dok svaki od njih diže jedra i plovi bez navođenja, ne videvši ništa na horizontu što bi moglo da ga navodi, ali, uprkos tome, nastavlja da plovi, nadajući se da će pronaći sigurnu luku u kojoj će se moći skrasiti nakon dugog lutanja usred zaglušujućeg mora.

 

Mi nikada nismo bili bolje povezani no što smo danas, ali, u isto vreme, nikada nismo bili nesložniji i udaljeniji no što smo danas. Tu leži dramski paradoks koji nam nameće savremeni svet. Uprkos tome, čemu svi svedočimo, na polju pripajanja u protoku informacija i modernoj komunikaciji koja je srušile sve barijere geografskih granica, konflikti i tenzije kojima svet svedoči, prelaze granicu logičke percepcije i stvaraju, unutar tog prividnog pripajanja, fundamentalno odstupanje koje nas udaljava da istinske suštine ljudskosti u svom najjednostavnijem obliku.

 

U svojoj prvobitnoj suštini, pozorište je čisto ljudski čin koji se zasniva na istinskoj suštini ljudskosti, a to je sam život. Kao što je rekao Konstantin Stanislavski, veliki pionir pozorišta, „nikada nemoj dolaziti u pozorište u prljavim cipelama. Skinite prašinu i blato napolju. Ostavite sve svoje male brige, razmirice, sitne teškoće – sve stvari koje uništavaju vaš život i odvlače vam pažnju od umetnosti – zajedno sa svojom odećom, na ulazu u pozorište“. Kada se popnemo na binu, penjemo se živeći samo jedan život, život jednog živog bića, ali taj život može da se podeli i umnoži u mnogo drugih života koje iznosimo u svet tako da i on oživi, napreduje i širi svoj miris drugima.

 

To što radimo u svetu pozorišta kao dramaturzi, reditelji, glumci, scenografi, pevači, muzičari, koreografi i tehnička podrška, odnosno to što svi mi radimo bez izuzetka, čin je stvaranja života koji nije postojao pre no što smo mi stupili na scenu. Taj život zaslužuje da ga vodi brižna ruka, da ga zagrle grudi pune ljubavi, da ga razume toplo srce, i da mu zdrav razum da razloge zbog kojih treba da nastavi napred i da preživi.

 

Ne preterujem kada kažem da je to što mi radimo na bini čin samog života i stvaranja života ni iz čega, kao sjaj u tami koji obasjava mrak noći i daje mu toplinu. Mi smo ti koji dajemo životu raskoš. Mi smo ti koji ga oličavamo. Mi smo ti koji ga činimo životnim i smislenim. I mi smo ti koji mu dajemo razloge da ga razumemo. Mi smo ti koji koristimo svetlost umetnosti da bismo se suprotstavili tami neznanja i ekstremizma. Mi smo ti koji prihvatamo doktrinu života kako bi se taj život širio po svetu. Zbog toga, mi ulažemo trud, vreme, znoj, suze, krv i lepotu, iskreno verujući da je život vredan življenja.

 

Obraćam vam se danas ne samo da bih govorila ili slavila oca svih umetnosti, „pozorište“, na ovaj Svetski dan pozorišta. Umesto toga, pozivam vam da se ujedinimo, svi mi, držeći se za ruke, rame uz rame, i da viknemo iz sveg glasa, kao što smo navikli na scenama svojih pozorišnih kuća, da naše reči probude savest celog svega i da potraže izgubljenu suštinu čoveka unutar nas samih. Čoveka koji je slobodan, tolerantan, ljubazan, saosećajan, nežan i otvoren. I da naše reči odbace gnusnu sliku brutalnosti, rasizma, krvavih sukoba, jednoumlja i ekstremizma. Čovek hoda zemljom i živi pod nebom hiljadama godina i nastaviće to da radi i u budućnosti. Izvadite ga iz mulja ratova i krvavih sukoba i zamolite ga da ih ostavi pred vratima pozorišta. Možda će naša ljudskost, koja se zamaglila u sumnji, jednom opet postati kategorička sigurnost koja nas sve čini uistinu sposobnima da budemo ponosni na to što smo ljudi i što smo svi zajedno u prostoru ljudskosti.

 

Misija nas dramaturga, čuvara vatre prosvetiteljstva, još od pojavljivanja prvog glumca na prvoj bini, jeste da budemo u prvim redovima suprotstavljanja svemu što je ružno, krvavo i neljudsko. Mi se borimo protiv toga sa svime što je lepo, čisto i ljudsko. Mi, i niko drugi, imamo mogućnost da širimo život.

 

Hajde da ga širimo zajedno zarad jednog sveta i jednog čovečanstva.

“Najstariji zanat” stiže iz Bijeljine 4. aprila

Gradsko pozorište “Semberija “iz Bijeljine gostovaće na sceni Pozorišta mladih 4. aprila, kada će izvesti predstavu “Najstariji zanat”. Tekst Pole Vogel, koji se prvi put izvodi na srpskom jeziku, režirao je slovenački reditelj Peter Srpčič, inače direktor Mestnog gledališča Ptuj.

U predstavi igraju: Vanja Кrtolina, Dušan Ranković, Mirna Jovanović, Mihailo Maksimović i Nenad Blagojević.

Sintagma „najstariji zanat“ jasno asocira na prostituciju, ali u delu Pole Vogel pet starih dama, od 72 do 83 godine, pripadnica „stare škole“, svoj poziv obavljaju sa stilom kakav se danas u “modernoj prostituciji” ne može naći, jer one, iako dame s društvene margine, imaju svoj etički kodeks. U međuvremenu, društvo se toliko izvitoperilo da se ono što je nekada bilo sablažnjivo danas čini čak ružičastim i bezazleno arhaičnim, te ove stare prijateljice deluju dobroćudno i posve nevino.

 

Reditelj Peter Srpčič o predstavi:

 

“Svi mi se prodajemo, na sve moguće načine. Sada, u vreme liberalnog kapitalizma, baš sve je na prodaju. Prodajemo svoje vreme, svoje uverenje, svoju slobodu, a i svoje telo, možda ne baš za seksualni akt, ali je tada barem situacija jasna. Kod nas, koji često mislimo da nismo na prodaju, granice su izbrisane, ali transakcije i prodaja su sve vreme prisutne. U vremenu socijalnih medija oni koje slušamo su postali najveće budale koje postoje. Baš ti, koji prodaju svoju dušu i telo da bi bili slavni, oni su najjadniji i najveće prostitutke, a mi ih uzimamo za uzor i sledimo. Koji idiotizam. U tu grupu se već dugo svrstaju i političari – i oni su na prodaju. Ali, njima bar ne verujemo, mada ih na kraju biramo, da odlučuju o svemu. Ko je sad tu onaj koji daje, ko je taj koji dobija i koji oblik sado-mazo relacije se uspostavio između naroda i politike. Naših pet dama su radnička klasa, pošteni soj kurvi koje daju svoje telo za pare, ali zadržavaju svoja uverenja i poglede na život. Njihovo mišljenje nikog ne interesuje, jer se kod njih kupuje samo meso za seksualnu razonodu. Ali, mi ćemo da ih i gledamo i slušamo, i na kraju probamo da nađemo odgovor na pitanje – ko je tu u stvari kurva, ko se prodaje i na kakav način. 

 

Predstava se igra na Maloj sceni, od 20 sati.
Cena karte je 800 dinara.


Jakub Maksimov režira “Koralinu”

U našem pozorištu ovih dana počele su probe predstave “Koralina”, koju, inspirisan istoimenom novelom Nila Gejmena, režira Jakub Maksimov. Ovaj reditelj kod nas je već radio, zapravo, pod našim krovom napravio je jednu od naših najuspešnijih predstava - “Na vukovom tragu”, koja je obišla mnoge festivale i donela pozorištu niz nagrada.

 

Najveličanstvenije putovanje nakon Alisinog

 

Naslovnu ulogu u predstavi igraće Kristina Savkov, a celokupnu ekipu predstave čine: Neda Danilović, Slavica Vučetić, Jelica Gligorin, Saša Latinović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Darko Radojević i Aleksandra Lazin. Muziku će uživo izvoditi: Aleksa Ilić, Darko Radojević i Aleksandra Lazin, dok će hor biti kompletna glumačka ekipa.

 

Tekst je dramatizovao sam reditelj, scenografkinja predstave, autorka dizajna lutaka i kostimografkinja je Olga Žebinska, dok su za kreaciju i tehnologiju lutaka zaduženi Vjačeslav Zubkov i Marek Šterbak. Kompozitor je Lazar Novkov, dizajn svetla osmišljava Ratko Jerković, dok je ton majstor Filip Gotovac. Saradnik za scenski govor je Saša Latinović.

 

Premijera predstave “Koralina” planirana je za 8. maj, kada će biti otvaranje ovogodišnjih Novosadskih pozorišnih igara.

 

O čemu govori “Koralina”

 

Za knjigu Nila Gejmana “USA Today” svojevremeno je je napisao da “još od vremena kada se Alisa stropoštala kroz zečiju rupu nije bilo putovanja tako veličanstveno neobičnog i zastrašujućeg” kao u ovoj knjizi, dok sam pisac o svom delu kaže:

 

“Iskonski strahovi su oni koje nosimo iz detinjstva, a pojedini su u potpunosti iracionalni. “Koralina” se u meni začela u vreme kad sam imao devet godina i kad sam sedeo u školskoj učionici razmišljajući šta bi se desilo ako bih se vratio kući, a moji roditelji nisu tamo? Šta bi se desilo da je druga porodica zauzela mesto moje? I šta ako bi ta porodica ličila na moju? Dopustio sam tom strahu da se proširi na knjigu...”

 

Danas je Dan pozorišta za decu i mlade

Povodom svetskog Dana pozorišta za decu i mlade prenosimo poruku Su Đajls, predsednice međunarodnog ASSITEŽ-a i poruku srpskog ogranka ove asocijacije:

Odvedite dete u pozorište ILI dovedite pozorište do deteta

Na današnji dan, 20. mart 2023, spoznajemo koliki je značaj umetnika u pozorištu i izvođačkim umetnostima za mladu publiku: koristeći temeljno strukovno poznavanje svoje publike, oni mogu da donesu velike promene u živote dece. Pristup publici u pozorištu i performansu za mladu publiku je specifičan – deca i mladi se uvažavaju kao mudra i pronicljiva publika koja učestvuje i doprinosi kulturi, i koja ima pravo da iskusi umetnost uz svu slobodu izražavanja. Kada damo prostor i i kada uvažavamo maštu mladih ljudi, dajemo im temelje na kojima mogu da izgrade čvrstinu i samopouzdanje. Jedan od primarnih ciljeva ASSITEJ-a je da ujedini stvaraoce širom sveta i pruži mladoj publici mogućnost da iskusi ono što pozorište i performans nude – da kroz umetnost izraze emocije, prikažu neopipljivo, tumače kompleksnost sveta. Da bismo to uradili, moramo da budemo otvoreni za svu raznolikost umetničkog stvaralaštva koje naša globalna mreža nudi i da pozdravimo inovacije koje dolaze iz ograničenja, izazova i specifičnih okolnosti. Nekada nismo u mogućnosti da odvedemo decu u pozorišne zgrade. Ponekad takvo mesto ne postoji. Ponekad to onemogućavaju fizičke, ekonomske, geografske ili društvene barijere. Ipak, svaki put kada se naša svetska zajednica okupi radi razgovora i razmene, bilo onlajn ili lično, postajemo svesniji različitih načina na koje umetnici i kreativci, svako u svom kontekstu, omogućavaju doživljaj pozorišta i performansa mladoj publici. Kako je divno čuti i videti toliko primera širom sveta kada pozorišta i performansi odlaze tamo gde su deca i mladi: u njihove škole i vrtiće, na ulice, opštinske prostorije, bolnice, na sportske terene, u zatvore, u njihove kuće, u javne prostore, na ekrane njihovih kompjutera, telefona ili im se obraća kroz radio aparate. Zahvaljujući povezanosti naše svestke zajednice na mreži i susretima na našim skupovima, videli smo i čuli izvanredne priče o borbi, hrabrosti i odlučnosti, i pozdravljamo različite načine na koje naša kreativna zajednica pokušava da se razvija, da bi otvorila veći pristup publici i zadovoljila njene potrebe. Pozorište i performans menjaju život: omogućavaju ljudski kontakt, širenje ideja, deljenje nade, donose eksploziju radosti. Bez obzira da li u zgradi pozorišta ili na neki drugi način, stvaranje čuda, zajednički trenutak ili intrigantan ritual je nešto što može da promeni dan ili život, čak i trenutno. Kroz pozorište i scensku umetnost prepoznajemo ono što nam je svima zajedničko i naši vidici postaju širi. Na ovaj Svetski dan pozorišta i performansa za decu i mlade pozivam sve nas koji radimo u ovom sektoru da potražimo put do nove mlade publike koju ne poznajemo i sa kojom se još nismo susreli. Pristup pozorištu i predstavama nije uvek moguć, pa je na nama, stručnjacima u ovoj oblasti, da to omogućimo, gde god i kako god možemo. Neophodno je, u kakvim god da se okolnostima nalazimo, da našim različitim praksama premostimo jaz između stvarnosti i mašte i otvorimo mogućnosti za svu decu i mlade, svuda na svetu.

Su Džajls, predsednica ASSITEJ-a

Poruka povodom Svetskog dana pozorišta da decu i mlade 20. mart 2023.godine

Kada razmišljamo o pozorištu i izvođačkim umetnostima za decu i mlade, neizbežno razmišljamo o tome u kakvim se vremenima, u kakvim društvenim okolnostima njime bavimo. I onda razmišljamo o ratovima, podelama, epidemijama, ekološkim krizama. Da – na žalost je tako. A onda se okrećemo i spasonosnoj misli da sve to ne može zauvek da traje. A istini za volju, još uvek se ne vidi ni svetlo na kraju tunela. Nalazimo se, dakle, u liminalnom prostoru – tranzicionom, bezgraničnom prostoru koji se nalazi negde na granici prelaska iz jednog stanja u drugo. To je prostor neznanja, konfuzije i nesigurnosti, gde su napuštene neke stare istine, a nove se još uvek nisu pojavile. Ova tranzicija često počinje osećanjem gubitka, krize, straha, besmisla, ali sa svešću da više nema povratka u staro. U tom procesu napuštamo stara uverenja i ulazimo u granični prostor gde još uvek nismo našli nova.

Zato smo danas svi zajedno na PREKRETNICI.

I zato želimo da sve vas, naše kolege i saborce iz zemlje, regiona i sveta, pozovemo da zajedno promislimo kako ta PREKRETNICA može da se dogodi u prostoru mašte, umetnosti i kreativnosti. Dakle, na pozorišnoj sceni. Ili učionici. Ili zelenoj livadi. Ili na bilo kom mestu gde se susreću izvođači i publika, i doživljavaju dragoceno iskustvo razmene i zajedništva. Pozivamo vas da zajedno krenemo ka novim idejama. Mogli bismo naše zajedničko putovanje da
nazovemo pohodom, maršem ili jurišem. Ali ono bi moglo da bude i vožnja bicikla ili lagana šetnja. Važno je da krenemo zajedno. Ka nečemu novom i uzbudljivom. Novim pričama, idejama, formama. Predvođeni novim generacijama. Zborno mesto za početak puta je Svetska konferencija pozorišta za decu i mlade, koja se održava u novembru 2023. u Beogradu i Novom Sadu, pod sloganom PREKRETNICA.

Ponosni smo što se ovogodišnja Konferencija dešava u Srbiji, jer ovo je posebna godina za ASSITEJ Srbije. Ove godine naš savez obeležava jubilej – 20 godina od osnivanja, i ne postoji bolji način da se ovaj važan datum obeleži nego najavom ovako velikog događaja.

U ime jubileja našeg saveza i u ime zajedništva koje kontinuirano promovišemo, ovo pismo potpisuju zajednočlanice IO ASSITEJ-a Srbije

Diana Kržanić Tepavac
Jovana Rakić Kiselčić
Milena Depolo
Sonja Petrović
Tatjana Nikolić
Zorica Filipović

U Beogradu, 20. marta 2023.g.

Putuj, Zoka, sa Če Gevarom...

Povodom iznenadne smrti našeg kolege glumca Zorana Andrejina, glumac Saša Stojković prisetio se zajedničkih trenutaka sa scene Pozorišta mladih i oko nje...

 

“Upoznali smo se, Zoki i ja 1988 godine, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kada sam počeo da studiram, a on taman načeo drugu godinu istih studija. Nismo se tada družili, nije bilo vremena, jer je svaka glumačka klasa kao mala porodica  - zatvorena u sebe, svoje lepote i probleme.

 

Počeli smo da se družimo tek kad sam se, nakon završenih studija, i ja, kao i on, zaposlio u Pozorištu mladih, opet godinu i nešto kasnije. Pozorište mladih je tada postalo naša zajednička, nova, druga porodica. I tu je krenulo prijateljstvo koje je trajalo od leta 1994. do 8. marta ove godine. Sa usponima i padovima, u srećnim i tužnim trenucima, u neimaštini, bombardovanjima, štrajkovima...

 

Radovali smo se zajedno svakom novom životu u toj porodici Pozorišta mladih, svakoj ulozi, svakoj premijeri, odigranoj predstavi... Lutke smo grlili i voleli kao sopstvenu decu. A tek što smo pevali!! U kafani uglavnom. Na sceni - mene su retko puštali - njega nikako!

 

Zoran je uvek bio s osmehom na licu. Bio je borac, fajter! Optimista. Takvog ću da ga pamtim. Uvek spreman svakom da pomogne, nekad i da odmogne, al' nema veze, jer svako od nas ima loše i "minus" faze, ali to nije suština! Suština je da je Zoran bio dobar čovek. I takvog ću da ga pamtim! Sve ono drugo, što je bilo iz: "lako ćemo", ili neke boemske budalaštine - "puštam niz vodu", jer nije vredno pažnje.

 

I nema sad smisla da nabrajam predstave u kojima je igrao, krivo mi je samo što toga nije bilo više, jer je Zorana pre nekoliko godina telo počelo da izdaje... Znam samo da će mnoge knjige od sada imati jednog čitaoca manje, filmovi - gledaoca manje, “Arsenal” navijača manje, a Pozorište mladih jednog blentavog - a dragog - glumca manje.

 

Putuj Zoka, sa Če Gevarom i drugim revolucionarima, u neke druge, nove, snove i pobede!

Foto: Arhiva Pozorišta mladih

 

Preminuo Zoran Andrejin

Naš glumac Zoran Andrejin preminuo je danas u Novom Sadu. Ansambl i uprava Pozorišta mladih s velikom tugom su primili ovu vest. Sahrana našeg kolege biće 10. marta na Novom groblju, od 14.15 sati, a komemoracija povodom smrti glumca biće dan kasnije, 11. marta, na Maloj sceni Pozorišta mladih, od 13 sati.

Zoran Andrejin rođen je 1966. godine u Novom Sadu. Glumu je studirao na novosadskoj Akademiji umetnosti, u klasi profesora Petra Banićevića. Igrao je u nizu predstava Pozorišta mladih, između ostalih u “Veselim muzičarima”, “Momcima iz benda”, “Rozenkranc i Gilderstern su mrtvi”, “Bombardovali smo Nju Hejven”, “Smrtonosna motoristika”, “Sile u vazduhu”... a obožavaoci predstave “Momci iz benda” pamtiće da je u njoj odigrao jednu os svojih najboljih rola.  Andrejin je igrao i u KPGT-u, NP Sombor, Užičkom pozorištu, SNP-u, NP Beograd.

Svi članovi Pozorišta mladih pamtiće ga s osmehom na licu.

Guliverova putovanja ponovo 19. februara

Naš Guliver kreće ponovo na put 19. februara. Ispoloviće dva puta, od 11 i od 18 sati. Putnici mogu već sada da se preporuče: karte za ukrcavanje prodaju se na blagajni našeg pozorišta. Nećete zažaliti, jer put na kakav vas vodi - do sada sigurno niste doživeli. Sigurna posada biće vam glumci Pozorišta mladih, u kapetanskoj podeli Kokana Mladenovića.

Proslavili smo naš 91. rođendan

U ritmu dirljivo divno intoniranog aplauza nekadašnje prvakinje Pozorišta mladih, Olje Vojnović, i uz predstavu "Veseli muzičari", juče, 12. februara, proslavili smo naš 91.rođendan.

 

 

Proslavi su svojim duhovitim dečjim primedbama iz publike dobrineli i najmlađi, a povodom rođendana, najzapaženijim članovima kuće u prethodnoj godini dodeljene su nagrade. Dobili su ih: šef scene Nemanja Zorić, dizajner tona Filip Gotovac, kostimografkinja Milica Grbić Komazec, te glumci Neda Danilović, Aleksa Ilić i Aleksandar Milković, koji je bio šarmantni voditelj večeri.

 

 

Po uručenju nagrada, direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović zahvalio se svima koji su svojim radom doprineli da Pozorište mladih opstane više od 90 godina kao mesto u kojem se ispredaju važne priče za decu i odrasle.

 

 

Torta se sekla u društvu sadašnjih i nekadašnjih glumaca Pozorišta mladih, a među njima bila su draga lica naših glumaca penzionera Vide Jovanović, Drage Jergić Bubulj, Tereze Čambor.

 

 
Foto: Zoom Media

Još devet do stote

Kažu da su, bez obzira da li ste ženskog, muškog, ili pak srednjeg roda - kao što je to naše Pozorište mladih, uvek teške okrugle rođendanske cifre, bar one koje kreću od 30. One, iz raznih razloga, uvek dođu nekako prelomne: četrdesete su već pomalo uznemirujući pregled sezone življenja, pedesete su pola veka, šezdesete su ozbiljno razmišljanje o svemu, sedamdesete su... A osamdesete ... Ali devedesete, tu već kao da ste opet mladi. Osećate se pomalo bendžaminsko-batonovski. Poletni ste... Ništa vam nije teško... Evo mi – Pozorište mladih - smo dokaz za to!

Prošle godine pregrmeli smo 90. rođendan i sada je sve lakše... Ovaj - 91. proslavljamo obnavljanjem jedne od najdugovečnijih predstava Pozorišta mladih - “Veselih muzičara” koji se izvode već 30 godina i koji 12. februara imaju svoje 400. izvođenje. Bravo za kolege koji su ih igrali prethodnih 30 leta i aplauz ohrabrenja onima koji će nastaviti da je igraju bar narednih 30...

Pohvale za "Revizora"

Pohvale, pohvale, pohvale - za "Revizora", iz pera Igora Burića, u "Dnevniku". Susret sa publikom ponovo 22. februara od 19.30 sati.

Link

Fotografija: Vladimir Veličković

"Dok te ja hranim i oblačim" u Madlenijanumu

Urnebesno fantastična osmica predstave "Dok te ja hranim i oblačim" užarila je večeras dlanove publike u Madlenijanumu. Gromoglasne ovacije za Sašu, Slobu, Nedu, Slavicu, Danila, Jelicu, Kristinu i Ivana.

Ista ekipa i urnebesno seciranje srpske stvarnosti u Novom Sadu 14. februara, od 19.30.

RTV Vojvodine povodom našeg "Revizora"

Pozorišna kritičarka RTV Vojvodine Ivana Petrović kaže povodom našeg "Revizora" da je on dokaz da najbolje pozorište nastaje onda kada odgovara na goruća pitanja i vida najbolnije rane. Za predstavu kaže da je nastala u pronicljivoj i tačnoj režiji Petra Jovanovića, a podseća i na to da nam je u ovim revizorskim vremenima potreban jedan pravi revizor...

LINK: https://media.rtv.rs/sr_ci/art-erija/80346

Novi magazin: Razgovor sa Darkom Radojevićem

Glavna uloga u "Revizoru", reprizno ga gledamo ponovo 7. februara, inspirisala je Novi magazin da zaustavi našeg Darka Radojevića na pet minita. Evo šta je sve stigao da ispriča u razgovoru sa Gordanom Nonin.

Druge “Novosadske pozorišne igre”: raskošno razotkrivanje sveta kakvog (ne) poznajemo

Drugi međunarodni pozorišni festival profesionalnih pozorišta za decu i mlade „Novosadske pozorišne igre“ održaće se u Novom Sadu, od 8. do 15. maja - u Pozorištu mladih.

 

Nakon što je odgledao 67 predstava, selektor festivala Mihajlo Nestorović izbor je sveo na 12 predstava koje će se naći u zvaničnoj konkurenciji, dok će dve predstave biti izvedene u revijalnom delu Festivala (one će naknadno biti najavljene).

 

Takmičarska selekcija izgledaće ovako:

 

  1. Centralnoevropski plesni teatar Budimpešta (Republika Mađarska)

„SAN LETNJE NOĆI“

Viljem Šekspir

Koreograf i reditelj: Kristijan Đerđe

Traje: 1:38:32

Uzrast: plus 12

 

(Teatar iz Budimpešte jedan je od najznačajnijih samostalnih plesnih teatara u Mađarskoj i pravi rasadnik talenata. Skoro sve njihove predstave nastale su iz istraživačkog rada, kroz različite žanrove, tekstove, pravce i stilove igre. Ovo izvođenje Šekspirove komedije odlična je pokazna vežba za mladu publiku o tome kako i na koje sve načine Šekspir može inscenirati.)

 

  1. Gradsko kazalište lutaka Rijeka (Republika Hrvatska)

„ZAMRZNUTE PJESME“

Tamara Kučinović

Režija: Tamara Kučinović

Traje: 50 min.

Uzrast: plus 6

 

(Svojim smelim produkcijama i kvalitetom tih predstava Riječko lutkarsko kazalište dominira lutkarskom scenom Hrvatske, ali i šire. Ovo je svakako jedna od najboljih predstava Tamare Kučinović koja je perjanica hrvatskog lutkarstva. Njena topla priča o ljubavi i prijateljstvu već je izvedena na nizu evropskih festivala, a ovo je prilika da je vidi i naša, na “Novosadskim pozorišnim igrama”.

 

  1. Slovensko gledališče Celje (Slovenija)

„KOZA PRED SUDOM U VIŠNJOJ GORI“

Josip Jurčić

Režija: Luka Marcen

Traje: 1:14:55

Uzrast: plus 10

 

(Staru slovenačku legendu, kao razigranu komediju, krajem 19. veka raspisao je Josip Jurčić. U njoj se sudi jednoj kozi/jarcu, koja/i je u komšijskom dvorištu pojeo/la malo salate… Sjajnu komediju namenjenu mladoj publici režirao je mladi Luka Marcen, na vrlo moderan način, uspešno izbegavši stereotipe i arhaizme koji prate ovakve, kultne narodne komade. Ova ansambl predstava, smeštena u savremenu scenografiju, obučena u moderne kostime, s mnogo dobre muzike, mislim da će se veoma dopasti našoj mladoj publici.)

 

  1. Dječje pozorište Republike Srpske (Republika Srpska)

„BIO JEDNOM JEDAN LAV“

Po motivima i tekstovima Duška Radovića

Režija: Nikola Bundalo

Traje: 45

Uzrast: plus 4

 

(Četiri glumca koje vešto vodi mladi reditelj Bundalo, kroz radioničarski proces, uz niz štapa i kanapa, čine pravo čudo na sceni na kojoj živu muziku izvodi jedan od aktera. Kroz prepoznatljive stihove i misli genijalnog Duška Radovića, glumci vešto uvlače publiku u bajkoviti svet ovog pisca. Spoj mladosti i iskustva pomogao je banjalučkom kvartetu da oživi lutke, stvori muziku i kreira uzbudljiv ambijent u ovoj predstavi.

 

  1. Teatar za decu i mlade Skoplje (Severna Makedonija)

„RONJA, KĆERKA RAZBOJNIKA“

Po motivima romana Astrid Lindgren

Režija i dramatizacija: Jakub Maksimov

Traje: 1:01:48

Uzrast: plus 6

 

(Kao što smo nekada jurili da gledamo „Pipi Dugu Čarapu“ i njene dogodovštine, velika je šansa da se i Ronja, poput starije Pipi, proslavi i da deca zbog nje pohrle u pozorište i bioskop, da bi gledali dogodovštine dveju bandi koje mogu da zažive samo u knjigama, filmu i pozorištu, te u dečjoj mašti, ali najbolje u lutkarskom pozorištu, rekao bih. Jer, lutka sve može. Ronja je kćerka razbojnika, divlja, svojeglava, neustrašiva. Jakub Maksimov nam je dobro poznat kao reditelj (u Novom Sadu je režirao “Na vukovom tragu”). Drago mi je što ćemo uživati u igri izuzetnog ansambla skopskog pozorišta.

 

 

  1. Pozorište “Ključ” /Tel Aviv (Izrael)

„KADA JE SVE BILO ZELENO“

Inspirisano pričom Šela Silverstejna

Režija, kreacija i total dizajn: Dikla Kac i Avi Zliha

Traje: 45

Uzrast: plus 5

 

(Ova višestruko nagrađivana predstava bez reči govori o čovečanstvu, prirodi i ljudima. Možemo je nazvati i ekološkom bajkom, jer je to priča o borbi i opstanku, nadi da će bar delić prirode biti sačuvan od betona koji nas sve više zatrpava.)

 

  1. Bitef teatar (Republika Srbija)

„MOGUĆNOST ZABAVLJANJA KOD PTICA“

Tijana Grumić

Režija: Nikola Isaković

Traje: 1:01:30

Uzrast: plus 12

 

(Ova predstava nas podseća da su ljudi samo deo univerzuma u kojem živimo, da nisu apsolutni vladari svega. Postoje tu i neka druga bića i stvari, neki drugi stanari planete Zemlje. Predstava je rađena u maniru lutkarske predstave predmata, odnosno objekta i za mene predstavlja pravo osveženje na lutkarskoj sceni, pogotovo za mlade. Tri su glumca na sceni, vrhunski su lutkari: daj im gomilu otpada i napraviće - čudo. Takva je ova predstava.)

 

  1. Teatar Plus (Španija)

„GEOMETRIJA DUŠE“

Prema ideji Aleka Ćurčića

Režija: Olga Zečeva

Traje: 38:14

Uzrast: plus 9

 

(U bukvalnom prevodu, predstava bi se zvala „Merenje zemlje, sveta...“. Ona je spoj izraza tela, savremenog plesa i manipulacije objektima. Predstavu je osmislio i scenski uobličio umetnik srpskog porekla, Alek Ćurčić, koji se dugi niz godina bavi eksperimentalnim teatrom.)

 

  1. Pozorište „Boško Buha“/ Beograd (Republika Srbija)

„HAJDI“

Milena Depolo

Po motivima romana Johane Špiri

Režija: Đurđa Tešić

Traje: 70 min

Uzrast: 5-12 godina

 

(Delo koje je nastalo krajem 19. veka, generacijama unazad, jedno je od najpopularnijih i kod nas. Način na koji glumci igraju ovaj pozorišni klasik i kako publika reaguje, predstavljaju pravi dašak dobrog starog pozorišta, ali onog koje pripada 21. veku. Pravi je užitak gledati sjajne, talentovane glumce, kao ulaze iz uloge u ulogu i vešto pričaju priču o Hajdi.)

 

  1. Gradsko pozorište Podgorica (Republika Crna Gora)

„20.000 MILJA POD MOREM“

Jasmina Fulurija po motivima romana Žila Verna

Režija: Marko Čeh

Traje:

Uzrast: plus 5

 

(Još jedan klasik i još jedna praizvedba. Nekada osnovno štivo školaraca, ovde je veoma maštovito inscenirano, pre svega zabavno, ali i poučno. Ono što je nekada predstavljalo naučnu fantastiku, danas je realnost, ali odnos prema morskom svetu i životnoj sredini, nikada se neće promeniti. Ansambl, koji čine četiri glumca, dočarava nam fantazmagoriju Žila Verna.)

 

  1. Državno lutkarsko pozorište Varna (Republika Bugarska)

„ALISA U SVETU OGLEDALA“

Mjuzikl po romanu Luisa Kerola i Krisa Blekvuda

Režija: Biserka Kolevska

Traje: 2:10.22

Uzrast: plus 5

 

(Ovakvu predstavu može da napravi samo majstorica kakva je Biserka Kolevska. Brodvejski spektakl, poslastica za pozorišne sladokusce, ali i za one koji retko ulaze u teatar. Ova "Alisa”  u pozorišnim krugovima slovi za najbolju evropsku produkciju u prošloj godini, a zvanični je pobednik najvećeg lutkarskog festivala u Varni. Čak i dužina trajanja predstave ne ruši njenu pozorišnu magiju, već samo stereotipe.  Decu i mlade "Alisa" tretira kao ozbiljnu i formiranu publiku, sa stavom i izraženim ukusom. Ukratko - spektakl! )

 

 

12.Pozorište "Merlin", Berlin, Nemačka

"KLOVNOVSKE KUĆE"

Ideja i režija: Dimitris Stanu

Traje: 65 minuta

Uzrast: plus 15

 

(Predstava "Klovnovske kuće" je neka vrsta "lutkarske teorije o ljudskoj ništavnosti". To je  prva je lutkarska predstava "Merlin" teatra za odrasle. Govori o načinu života savremenog čoveka koji je ophrvan i okovan strahovima iz kojih se boji da izađe. Na sceni zatičemo zgradu sa pet stanova u kojoj živi šest likova uhvaćenih u mrežu svojih navika i nepodnošljive kolotečine. Oni se boje da izgube te svoje male bedne života više nego da izađu iz kolopleta straha i jadnoće, i najzad prestanu da budu otuđeni od svojih snova. Glumci ovog teatra sa dve adrese, atinskom i berlinskom, maestralno manipulišu lutkama. Lutke su izrađene od različitih materijala, od drveta do papira. Akteri demonstriraju različite tehnike lutkarstva, kombinovane sa video projekcijom i svetlosnim efektima.)

“Revizor”, 25. januara premijerno

Gogoljev „Revizor“ u režiji Petra Jovanovića, koprodukcijska predstava našeg teatra i Srpskog narodnog pozorišta, premijerno će biti izvedena 25. januara na sceni Pozorišta mladih, gde će se u prvom periodu i igrati, a potom se seli na scenu SNP-a.

 

U “Revizoru” igraju: Darko Radojević, Strahinja Bojović, Tijana Maksimović Bošnjak, Emilija Milosavljević, Ervin Hadžimurtezić, Jovana Stipić Radošević, Marija Radovanov, Marko Savković, Danilo Milovanović i Aleksandar Milković.

  

 

Komedija koju je Gogolj napisao 1836. godine, iako su od tada prohujali razni ratovi, pa i poneki mir, nije izgubila ništa na svojoj aktuelnosti. Jer, revizor kao obrazac ponašanja postao je u međuvremenu maltene opšte mesto naših života. Reditelj Petar Jovanović kaže da svedočimo inflaciji revizora...

 

Sve se menja, sem čovekove prirode

 

“S distance od skoro 200 godina prepoznajemo identične paterne ponašanja. I dalje smo ista životinjska vrsta koja smo bili tada. Sve isto funkcioniše, ljudska priroda je nepromenjena, iako su se promenile društvene okolnosti, pa i političke, kao i tehnologija. Svet izgleda mnogo drugačiji, ali ljudska priroda o kojoj je Gogolj pisao - ista je.

 

U našoj verziji “Revizora” ostavljeno je sve što je iz tog komada univerzalno u bilo kojoj epohi. Naš “Revizor” u tom smislu je van neke određene epohe, čak i u scenografskim i kostimografskim elementima. Gledaocu smo ostavili da učita da li se ta priča već desila, ili će se desiti, ili se upravo dešava.

  

 

„Revizor“ je zapravo više od metafore. Junaci našeg “Revizora” su u limbu, vakumu, zaglavljeni u nekom vremenu. To je ono što se i nama dešava. Mi smo zaglavljeni u paralelnom vremenu, paralelnoj dimenziji. Vreme u kojem mi živimo, svet u kojem mi živimo, naša realnost, je šizofrena. To je ono što je Kiš nazvao šizopsihologija. Nama nije jasno u kojem vremenu živimo: zaglavljeni smo u prošlosti, a budućnost nam neminovno dolazi.

 

Zbog toga „Revizor“ je dijagnoza: tako zaglavljeni, ostajemo u stanju večne privremenosti. Mi ništa ne završavamo, ništa ne rešavamo. Sve ostaje tako kako jeste, jer je tako oduvek i što bismo išta menjali? A onda, ako i menjamo, uvek se podelimo oko toga da li je promena dobra? A promena je neminovna. I to je ono što nas uporno koči.”

 

Privremenost kao sudbina

 

Upravo o tom fenomenu privremene ili provizorne egzistencije neodređenog trajanja, reditelj je govorio glumcima još na prvoj probi...

  

 

“Psihologija je utvrdila da se čovek navikne upravo na tu privremenost. Ona mu postaje nova normalnost. Čovek počinje da živi od danas do sutra. Živi dan za danom. Zaboravlja uopšte na ideju da nešto može da se promeni, da neke stvari mogu da se reše. Počne da se zadovoljava upravo time da se probudio, i da se nada tome da će uveče leći u krevet.”

  

Darko Radojević je naš revizor

 

“Revizor” je zabuna jednog društva: kod Gogolja - u malom srezu, a danas kod nas – možemo komotno govoriti i na svetskom nivou. Jedan probisvet, jedna protuva, zahvaljujući gluposti i plitkosti ljudi, korumpiranosti pre svega – a mislim da je korumpiranost ključna reč ovog komada, zavede sve ljude oko sebe, ali samo zato što su oni spremni na sve da bi sačuvali svoje male korumpirane živote. On razotkriva izrazitu potrebu ljudi da i dan danas budu deo nekog visokog društva, neke klike koja ima neku malu moć, ili nečega čemu suštinski uopšte ne pripadaju, ni po svom znanju, ni po obrazovanju, intelektu, ukratko - ničemu. Taj probisvet ostvario je svoj san bez imalo truda, samo zahvaljujući plitkim ljudima.”, kaže Darko Radojević.

 

Na pitanje zašto raskrinkavanja protuva danas praktično skoro i da nema, kao što se na kraju desi kod Gogolja, odnosno zašto ljudi, čak i kad se protuve raskrinkaju, dobrovoljno ostaju slepi kod očiju, Radojević kaže:

 

“Ima ih previše, previše je revizora. Svugde ih je, a najviše tamo gde treba da budu najbolji: u skupštini, u obrazovanju, zdravstvu, medijima, kulturi, onim ključnim elementima jednog društva. Revizori su zaposeli sve, bez nade da se mogu istrebiti. Korupcija je zacementirana kao način dolaska do višeg položaja, naročito do onog koji određenoj osobi po njenom znanju i sposobnostima ne pripada.”  

   

  

Korupcija je ključna reč

 

Na propitivanje, kako se snalazi u našoj večnoj poziciji privremenosti, tom stalnom nepodnošljivom održavanju statusa kvo, u kojem – pitanje je - da li je  normalno ne poludeti, i kako mu to uopšte kao nestrpljivom mladom čoveku pada, Radojević kaže:

 

“Teško, kao i svakom normalnom čoveku. I potpuno je tačno pitanje - je li normalno ne poludeti u takvoj atmosferi. Ta zarobljenost i blokada smisla vraća nas na feudalni sistem. Vraćamo mu se u punoj snazi i to je razlog što smo mi mladi posebno zarobljeni da delamo. Ne možemo, ne znamo kako bismo i čime delali. Mladi više ni ne žele da preuzmu odgovornost jer ne vide smisao, kad se sve čega se taknu na kraju preokrene. dođe neka kapitalistička budala i kaže: biće ovako i ovako. To su, u stvari, ti svetski revizori koji vedre i oblače, i bez obzira šta mi mislili ili uradili, biće kako oni kažu. Ti ćeš morati da radiš kako oni kažu jer ćeš inače ostati bez egzistencije.  Eto, na taj način si zarobljen. Zato mladi ljudi danas traže alternativne svetove. Internet tu pomaže da se nađe kakva - takva sloboda. I što se tiče poslova, ali i  to je uslovljeno marketingom i medijima, i uvek sve ide u korist profita i prodaje. I tu takođe vlada korupcija. Korupcija je definitivno ključna reč ovog vremena. Samo dublje i dublje tonemo u nju. Pitanje je kako će se rešiti ta civilizacijska enigma današnjice. Možda se neće ni završiti, nego će ovo trajati, i trajati, što je strašno: ovi ratovi, pandemija, a tek kad se dođe do ekoloških tema... Sve su to samo različiti oblici manipulacije i korupcije koja se uvek vrti oko para, a sve zajedno vodi nas u veliku propast, jer svi, baš kao u predstavi, žele samo da zadrže svoje položaje, a na njima mogu opstati samo uz korupciju.”  

  

Emilija Milosavljević je gradonačelnikova kćerka

 

Šta je njoj Gogolj danas, šta znači njenoj generaciji i mogu li se današnje korumpirane mrtve duše nekako izbaviti od ovakvog sveta, govori Emilija Milosavljević koja u predstavi igra gradonačelnikovu kćerku:

 

Početi od sebe i računati na sebe

 

“Veliki umetnik Gogolj u amanet nam je ostavio svoja dela koja jasno govore o tome da vreme ide i prolazi, ali se suštinski u društvu ništa ne menja.... Na nama je da se zapitamo – zašto? Što više prigrli korupciju kao svoj moto, današnji uspešan čovek postaje priznatiji u društvu. Mi smo stvorili ovakav svet, što znači da imamo moć da menjamo stvari. To je dug proces, ali nije nemoguć. Moramo da se pokrenemo ako nešto želimo da menjamo - neka svako počne od sebe.”

 

  

Govoreći o tome, šta bi jednoj mladoj osobi, kakva je junakinja koju igra u “Revizoru”, rekla danas, mlada glumica kaže:

 

“Mladi ljudi danas moraju da vode razne bitke. Rekla bih joj da se osamostali i osloni isključivo na sebe, jer će tada moći da sprovede sve što želi.”

  

U atmosferi privremnosti svega, osim - nažalost - privremenosti korupcije, ekipa “Revizora” zakazuje premijerski susret sa publikom 25. januara, od 19.30.

 

Prva repriza predstave je 7. februara.

  

 

Fotografije: Zoom Media

Sećanje na Ratka Radivojevića

Godine za nama, proslavili smo 90. rođendan. Sećali smo se važnih trenutaka iz istorije našeg teatra, a povodom tog značajnog jubileja objavili smo i monografiju koja ilustruje svih devet decenija Pozorišta mladih. U njoj su zabeleženi svi važni datumi, predstave, događaji, prekretnice, a pre svega ljudi koji su utkani u istoriju naše kuće. Među njima je i ime dragog kolege Ratka Radivojevića koji je rođen upravo na današnji dan, 15. januara. Radivojević je bio jedna od najsjajnijih glumačkih zvezda, ne samo Pozoriša mladih i novosadskog glumišta uopšte, već istinska urbana legenda Novog Sada.

 

Bio jednom jedan Ratko

 

Bio jednom jedan Ratko. Bio glumac. Odličan. Glumčina. I čovek. Ljudina. Roker pankerske duše, gradski šmeker pravi, u svemu što je govorio, onom što je radio. Uvek u crnom. Nasmejan i šeret. Bilo ti uvek sresti ga drago.


Od Radivojevića nije bilo boljeg glumca u Pozorištu mladih, bio je njegova najblistavija zvezda. I kad je igrao i kad nije, Ratko je bio Pozorište mladih. I više od toga, simbol grada, obeležje jednog drugačijeg duha, onog koji kad ode, nestaje trajno.

 

Umeo je Ratko sa ljudima: sa genijalcima i kretenima, sa političarima isto, malom i odraslom decom, gospodom i onima poderanih gaća. Te je naročito voleo, kipteli su od sokova, a njih je glumac vazda žedan.

 

Kao retko ko umeo je Ratko i sa novinarima. Možda su mu neki i išli na živce, nikad to pokazao nije, znao je da su na istom poslu, da novinar, kao i glumac, uvek za nečim žudi, traga. Umeo je istinski da sluša i razume, da i sam ispreda bajne priče, da spretno navede na trag, bude intrigantno jasan i kao smrt ozbiljan, a duhovit baš. Hodajući PR. Majstor svog, ljudskog zanata.

 

Jednom tako, u Ulici Pap Pavla, nabasa Ratko na sedmu silu. Pala sa bicikla, sedi na trotoaru i plače. Sa oderanih kolena krv joj reljefne linije duž listova piše. Dezinfekcija hitna, kaže Ratko, leti do kioska, po neku krdžu. Sedma sila čvrsto žmuri, cvokoću prestrašeni zubi, rakija će peći, kaže, ali rakija se, kaže Ratko, zapravo na grlo priviti mora!!! I bi tako. Ništa više ne boli, samo golem osmeh trese maločas bolno lice.

 

Takav je Ratko bio.

 

Kad bi u Novom Sadu zavladao neki muk, Ratko je umeo da istrči iz njega. Odličnom predstavom, od štapa i kanapa. "Kad bogalji marširaju" i "Krevet" bili su takvi. Oko njega gomila mladog sveta, birao ih na audiciji, otvorenoj, kakva se do tada u Novom Sadu videla nije. Bio im je i reditelj i roditelj, i otac i drug, i vojnički strog i majčinski blag. Svi su ga obožavali. I išli za njim.

 

Jedne letnje noći za njim je, u potrazi za napuštenom halom, išla cela novinarska bulumenta. Bio bi to novi prostor za igru, ne samo za njega, već sve umetnike Novog Sada. Mračne podbarske ulice, ponajpre Šumadijska sa svojim spomenicima upokojene jugoslovenske industrije, činila mu se tada kao raj sami.

 

Jedne godine, opet u nekoj sveopštoj suši smisla, izmašta Ratko teatar na brodu. Tapšali ga po ramenu neki, mislili ovamo - lud je! On baš mario nije. Oko tog Broda teatra okupio trupu, brod porinuo u mutni Dunav, plovio bujnom Tisom i plitkim Kanalom. Neki prvi put tada za prevodnicu čuli, prošli strepeći njome. Učili o reci i tišini, širom zatvorenih očiju dirali nebo, raširenim rukama mirisali snopove ispod njega, noću brojali zvezde padalice, pleli čovečnost i maštu pod njima.

 

Jezdio je Ratko na brodu tako danju, u večeri igrao predstave, pred meštanima mnogih sela, oni donosili hoklice, sedeli na travi i pesku, čekali strpljivo početak, gledali u kostime namodirane glumce kako zamršene kablove nose i razvezuju, razbežavali se hitro kad bi počela kiša, palili baterijske lampe kad bi ponestalo struje... Celog leta tako mamio je Ratko osmehe na lica... Bilo ti baš drago što si i ti tu, što si, neki, od palube mali...

 

A onda se jednog majskog dana, godinama kasnije, prekinuo taj – u sećanju - slika niz: zapisničar odozgo povukao je ručnu, podvukao crtu i životne didaskalije Ratku namenjene preselio na neke druge, nebeske scene. Njima danas Ratko hodi, na njima ucrtava neke nove reke, u njih neke nove brodove uranja, na tim novim scenama, sa nekim drugim rediteljima meri reči i karaktere... Nasmejan i dobro raspoložen, takvim ga pamtimo.

 

Snežana Miletić

Naslovna fotografija: Branko Lučić 

Makedonsko “Razvedi me” gostuje 15. januara

Treba li partneru bezrezervno verovati? Mora li nevera biti kažnjena razvodom? Da li opraštanje spašava brak? Da li je dobro nastavljati ga zbog dece? Ove škakljive teme i publiku dovode u poziciju preispitivanje društveno – moralnih vrednosti i sagledavanja nijansi crvene boje u ljubavi… O svemu tome govori predstava “Razvedi me” koja u naš teatar dolazi iz Makedonije. U režiji Roberta Ristova igra on sam i Marijana Ristov. Tekst je nastao prema motivima serijala “Razvod”, “Zajedništvo” i “Marriage story”, a sama predstava, koja je gostovala diljem bivše Jugoslavije, od Sarajeva i Banjaluke do Varaždina i Beograda, dobila je Grand Prix na Festivalu duodrame u Topoli.

Na sceni našeg teatra gostuje 15. januara.

Počinje u 19.30 sati.

Časopis "Niti" o Pozorištu mladih

Veliki jubilej našeg teatra, 90 godina postojanja, bio je povod da Pozorišni muzej Vojvodine posveti gotovo ceo broj svog časopisa "Niti" upravo tome. Presek 90 godina rada, razgovori sa Sašom Latinovićem, Emilijom Mrdaković, Alisom Olejnik, osvrt na Novosadske pozorišne igre, te na rad rediteljki u Pozorištu mladih i još mnogo toga o radu najboljeg lutkarskog teatra u zemlju, može se naći u najnovijem broju "Niti". Hvala Pozorišnom muzeju Vojvodine i urednicima Ljiljani Dinić i Zoranu Đeriću.