Iako nije lako ići stopama čuvenog američkog glumca i komičara Robina Vilijamsa (1951-2014), Aleksi Iliću (26) iz Pančeva bio je dovoljan motiv da kao mali zasmejava ljude oko sebe, a onda i da upiše Akademiju umetnosti u Novom Sadu dobije zvanje profesionalnog glumca.

Skromnog je stava da je još uvek daleko od Vilijamsa, ali ceo razgovor sa njim za ovaj intervju bio je poprilično komičan i veseo, te je na trenutak oživeo lik i delo čuvenog holivudskog „komedijaša” koji nas je naveo da i ozbiljnije razmišljamo i govorimo o umetnosti. Makar onoj koju danas živimo…

– Sećam se da sam, kad sam bio mali, voleo da imitiram mamu, tatu, babu, dedu,…

Meni je bilo zanimljivo da vidim radsot u očima onih koji me gledaju i koje zabavljam – priseća se Aleksa, priznajući da ga je to poprilično ispunjavalo. – Imao sam možda 12 godina, kada sam gledao film „Dobri Vil Hanting” u kom Robin Vilijams igra psihijatra, i sećam se da sam mami rekao da želim da radim to što Robin radi. Ona me je pitala: „Želiš da budeš psihijatar?” Rekao sam: „Ne, ne, ne,… Hoću da radim to što ROBIN VILIJAMS radi.” Video sam koliko se on dobro zabavlja dok sve to radi. I dan-danas volim da ga gledam. Bio je to dobar glumac koji je uživao u poslu, i pritom je bio veoma uspešan. Hteo sam da radim nešto što ću raditi s uživanjem.

Koliko sad imaš postora da se baviš komedijom? Koliko i danas drugima donosiš radost?

– Verovala ili ne, češće nego što bi ljudi pomislili. Stvari koje sam profesionalno radio u poslednje vreme vuku na komičnu notu, tako da sam imao prostora da se igram, ali i da zabavljam ljude oko sebe. A ako to ne radim na sceni, onda radim i u privatnom životu, tako da, uvek ima prostora za smeh i zabavu.

Koliko profesionalni glumac glumi, a koliko je on stvarno on i na sceni i mimo nje?

– Mimo nje najmanje glumi, glumi mnogo manje od običnih ljudi. Mene često pitaju da li lažem i glumim, a ja im kažem da je meni dosta svega toga na sceni. Kad sam u privatnom životu, volim da budem ono što jesam, nekako je lakše, ali i teže. Ne vidim poentu zašto bih glumio u privatnom životu. Na sceni mislim da nema glume kao „’ajde sad glumi”, nego imaš zadatu situaciju i lik, i to treba da odradiš kako piše.

Kakav je Aleksa mimo scene kad ne glumi?

– Ma, budala! Poprilično je opušten, otvoren, blesav,…

Baviš li se nečim mimo glume?

– Trenutno sam u tri benda i radim neki svoj solo projekat. Svugde sviram bubnjeve i pevam prateće vokale.

Znači, praktično, konstantno si u umetnosti…

– Čak i za svoj superego pišem tekstove za pesme, a bavim se montažom spotova, grafičkim dizajnom,… Osim plesa i slikarstva, koji mi ne idu, generalno sve ostalo volim da radim.

Budući da radiš svašta, može li se preživeti?

– Paaaaa… Ne znam. Ja, nekako, živim s tim. Siguran sam da ću u nekom trenutku reći u sebi: “E, više, ne mogu ovo da radim”. Meni je ceo dan, svaki dan, ispunjen. Evo, poslednja četiri dana sam rekao sebi da neću ništa da radim, samo ću da odmaram i baš mi prija!

Izvini što te ja sad uznemiravam…

– Nikakav problem. Ali uvek sam negde i nešto radim. Sad mi to prija, ali jednog dana će to početi da me zamara ili će prestati da me ispunjava. Onda ću odustati od nečega, šta god to bilo. Za sad me ispunjava i emotivno i finansijski.

Možeš li, onda, da kažeš da si trenutno jedna srećna mlada osoba?

– Apsolutno!

Čestitam ti… Kad već spominjem da si mlaaad, kakav odnos prema umetnosti mladi danas imaju? Ti si vrlo specifičan primer jer živiš za umetnost, u njoj, kroz nju,… Ali, kakva je inače situacija s mladima?

– Ne mogu baš da budem objektivan… Ljudi s kojima se ja družim i krugovi u kojima se krećem, uglavnom su kao i ja. Znam da postoji ta druga strana, drugi deo omladine koji ne zna ni šta znači „pozorište”, i to mi je žao. Mislim da umetnost oplemenjuje i menja čoveka, hteo ti to ili ne.

Koliko si se ti promenio i razvio?

– Mislim da sam se mnogo promenio. Čak sam išao iz krajnosti u krajnost. Bio sam i tip koji je kao neshvaćen umetnik, a bio sam i u fazonu „ma, umetnost je bezveze”. Nekako, našao sam sredinu gde znam šta meni prija. Možda je to umetnost, možda nije. Ako me nešto što gledam i slušam menja, onda je to umetnost. Ako me menja na bolje ili na gore…

Da li umetnost češće menja na bolje ili na gore?

– Mislim na bolje… Ali postoji i mračnija strana. Neki ljudi dopuštaju da ih umetnost odvede u taj neki mrak. Ali i on je dobar, deo je ljudskosti.

Koliko mi kao ljudi menjamo umetnost na bolje ili na gore?

– U poslednje vreme mislim da je izbacujemo iz sistema. Umetnost je uvek u nekom periodu imala svoje zlatne momente, a sada u ovom periodu u kom živimo, mislim da ide u mračno doba. To samo znači da će opet morati da doživi svoj vrhunac, samo je pitanje da li će to biti za naša života ili ne. Umetnost će uvek opstati.

Imaš li neke aktivnosti u skorije vreme?

Igram predstave u Pozorištu mladih, a treba da počnemo da radimo novu 25. marta, „Građanin plemić” po Molijerovom tekstu, to će biti komedija i biće spektakl. Radujem se tom projektu. S muzičke strane polako kreću koncerti, raducka se, treba da izbacimo nove pesme i spotove. Sledeće nedelje izlazi „Produktivan dan” benda „Superego”, odlučili smo da bude 20. marta jer je to međunarodni dan sreće, a pesma govori o tome.

Izvor: „Dnevnik„

Pozorište mladih iz Novog Sada poziva sve zainteresovane glumce između 22 – 40 godina na audiciju za predstavu Građanin plemić (Molijer) u režiji En Berelovič (Pariz/ Francuska) i to za uloge:

Učenik učitelja muzike/ Pevač 1/ Učitelj filozofije/ Turčin 2 (sve uloge igrao bi jedan glumac)

Audicija će biti održana u Pozorištu mladih 25.03.2019 god sa početkom u 15:30

Za potrebe audicije potrebno je pripremiti sledeće:

Jednu muzičku numeru po sopstvenom izboru. Od kandidata će se tražiti da istu numeru otpevaju na nekoliko različitih načina i žanrova (opera, pop, narodna…)
Pripremiti scenu izmeću učitelja filozofije i Žardena (scena sa samoglasnicima) koja će se čitati sa glumcem koji igra Žardena. (nije obavezno naučiti scenu napamet)
Pripremiti jedan pasus iz neke pozorišne kritike (iz novina) i pripremiti kao komediju sa elementima iz „Commedia dell’arte“

Poželjno je poznavanje francuskog jezika ali nije uslov.
Tekst za audicuju (scena iz komada) možete dobiti putem e- maila Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli. ili preuzeti u Pozorištu mladih kod organizatorke dramske scene Ivane Cvejanov.

Takođe i prijave za učešče na audiciju možete obaviti na isti način.
Molimo vas da najkasnije do 20.03.2019 god. putem e- maila potvrdite vaš dolazak na audiciju ili potvrditi lično kod organizatorke dramske scene Ivane Cvejanov.

Uprava Pozorišta mladih

Održana je i četvrta dramska radionica (11. 03. 2019) koja referiše na teme i pitanja koja otvara predstava Pozorišta mladih „Na vukovom tragu“! U gostima su nam bili učenici osmog razreda OŠ „Nikola Tesla“ u organizaciji Udruženja „Jasenak“. Zajedno sa učenicima radile su i nastavnica nemačkog jezika (razredna) Sanja Karanović i mama jednog od naših učesnika Marina Maleš. Voditelj radionice je bio dramski i pozorišni pedagog Ibro Sakić.

Kroz igru, vežbe i zadatke pokušali smo da odgovorimo na pitanja šta je to sloboda, šta je to lična sloboda, šta znači empatija… Kako merimo sreću našeg kućnog ljubimca, a kako svoju… Da li je „bolje“ biti „pripitomljen“ ili „divlji“? Šta to uopšte znači? Da li je bolje biti u „čoporu“ ili biti „svoj“? Šta dobijamo a šta gubimo i u jednom i u drugom slučaju? Da li uvek imamo izbor? Koja je „cena“ tog izbora? I mnoga druga.

Ova radionica bila je svojevrsna priprema naših učesnika za gledanje predstave. Uopšte, na inovativan i zabavan način deca su upoznala „pozorište“, a kroz pozorište smo promišljali, i preispitivali vrednosne sudove ili dolazili do njih bez nametanja. Ono što je, možda, i najvažnije, svi učesnici su izrazili želju da opet dođu na radionicu koja referiše na neku drugu predstavu čime smo ostvarili jedan od ciljeva – da se ova ciljna grupa rado odaziva odlasku u pozorište.

Pozorište mladih se zahvaljuje svim učesnicima na saradnji i raduje se budućem radu jer svi smo na istom zadatku: negujemo pozorišno obrazovanu publiku!

Na našoj trećoj dramskoj radionici održanoj takođe, u ponedeljak (18. 02. 2019) bavili smo se temama i pitanjima koja otvara predstava Pozorišta mladih „Na vukovom tragu„.

U gostima su nam bili učenici četvrtog razreda OŠ „Đorđe Natošević“ i njihova učiteljica Dijana Malidža. Voditelj radionice je bio dramski i pozorišni pedagog Ibro Sakić. Kroz igru, vežbe i zadatke pokušali smo da odgovorimo na pitanja šta je to sloboda, šta je to lična sloboda, šta znači empatija. Kako merimo sreću našeg kućnog ljubimca, a kako svoju… Da li je „bolje“ biti „pripitomljen“ ili „divlji“? Šta to uopšte znači? Da li je bolje biti u „čoporu“ ili biti „svoj“? Šta dobijamo a šta gubimo i u jednom i u drugom slučaju? Da li uvek imamo izbor? Koja je „cena“ tog izbora? I mnoga druga.

Ova radionica bila je svojevrsna priprema naših učesnika za gledanje predstave. Uopšte, na inovativan i zabavan način deca su upoznala „pozorište“. Ono što je, možda, i najvažnije, svi učesnici su izrazili želju da opet dođu na radionicu koja referiše na neku drugu predstavu čime smo ostvarili jedan od ciljeva – da se ova ciljna grupa rado odaziva odlasku u pozorište.

Negujmo publiku!

NOVO

tematske, dramske radionice
za osnovce, srednjioškolce i studente

Kontakt telefoni:
063 464 206, 064 22 02 756

Na našoj drugoj dramskoj radionici (održanoj 18. 02. 2019) bavili smo se temama i pitanjima koja otvara predstava Pozorišta mladih „Na vukovom tragu“. U gostima su nam bili učenici šestog razreda OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Sremske Kamenice i njihove nastavnice srpskog jezika Nera Rikić i Zorana Lovrić-Juhas. Voditelj radionice je bio dramski i pozorišni pedagog Ibro Sakić.

Kroz igru, vežbe i zadatke pokušali smo da odgovorimo na pitanja šta je to sloboda, šta je to lična sloboda, šta znači empatija. Kako merimo sreću našeg kućnog ljubimca, a kako svoju… Da li je „bolje“ biti „pripitomljen“ ili „divlji“? Šta to uopšte znači? Da li je bolje biti u „čoporu“ ili biti „svoj“? Šta dobijamo a šta gubimo i u jednom i u drugom slučaju? Da li uvek imamo izbor? Koja je „cena“ tog izbora? I mnoga druga.

Ova radionica bila je svojevrsna priprema naših učesnika za gledanje predstave. Uopšte, na inovativan i zabavan način deca su upoznala „pozorište“. Ono što je, možda, i najvažnije, svi učesnici su izrazili želju da opet dođu na radionicu koja referiše na neku drugu predstavu čime smo ostvarili jedan od ciljeva – da se ova ciljna grupa rado odaziva odlasku u pozorište.

Pozorište mladih ovim radionicama otvara novo poglavlje u negovanju ove (tinejdžeri) najnepokrivenije publike!
Foto: Đorđe Marković

NOVO

tematske, dramske radionice
za osnovce, srednjioškolce i studente

Kontakt telefoni:
063 464 206, 064 22 02 756

U predstavi Dis_Sylphide fokusirali smo se na istoriju nemačke plesne scene i na radove koji su tokom XX veka nastali u Nemačkoj, a izvršili su snažan uticaj na svet plesa. Bavili smo se koreografijama Hexentanz Meri Vigman iz 1926. godine, Kontakthof Pine Bauš iz 1978. i SelfUnfinsihed Gzavijea Le Roa iz 1998, koje su promenile samo shvatanje plesa, koreografije i plesnog tela. Revolucionarno su odstupile od plesnih normi svog vremena. U ovom radu najviše nas je zanimalo upravo razmatranje procesa normativizacije u plesu, ali i u društvu u kojem živimo.

Ono što smo videli kao veliki potencijal za preispitivanje pozicije osoba sa invaliditetom u plesu jeste način na koji se sve tri koreografije bave pitanjem Drugog i stranog, odnosa pojedinca i društva i pitanjem identiteta. Kao grupa umetnika sa i bez invaliditeta, želeli smo da reaktualizujemo ova pitanja i tako intervenišemo u savremenu plesnu scenu danas, nudeći mogućnost umetnicima sa invaliditetom da se na njoj pojave kao subjekti i akteri savremenog plesa.

Koncept i umetničko vođstvo: Saša Asentić
Umetnička saradnja i koreografija: Natalija Vladisavljević, Alexandre Achour i Olivera Kovačević Crnjanski

Izvođenje: Natalija Vladisavljević, Jelena Stefanovska, Snežana Bulatović, Dalibor Šandor, Marko Bašica, Frosina Dimovska, Dunja Crnjanski, Alexandre Achour, Olivera Kovačević Crnjanski i Saša Asentić

Pesme: Natalija Vladisavljević
Dramaturške konsultacije: Marcel Bugiel
Umetnička asistencija: Frosina Dimovska
Saradnica za kostimografiju: Marina Sremac
Izvršna produkcija u Novom Sadu: Nataša Murge Savić
Koprodukcija: Kampnagel (Hamburg), Künstlerhaus Mousonturm (Frankfurt), MIKUB e.V. (Berlin) i Per.Art (Novi Sad)
Podrška: Aktion Mensch i NPN Coproduction – Fund for Dance

Izvođenja realizuje Per.Art u partnerstvu sa Galerijom Matice srpske kroz projekat „Umetnost i inkluzija“ koji je podržala Fondacija „Novi Sad 2021“ u okviru programa „Pristupačnost“.

*
Predstava se izvodi na velikoj sceni Pozorišta mladih.

Ulaz je besplatan.

Molimo vas da svoje prisustvo potvrdite na mejl: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Gran pri nagradu za najbolju predstavu u celini 49. Susreta profesionalnih pozorišta lutaka Srbije, žiri u sastavu: Željko Hubač (dramaturg i predsednik žirija), Dragoslav Todorović (reditelj) i Saša Latinović (glumac), je dodelio predstavi „Zatvorenik i šestoprsti“ Pozorišta mladih iz Novog Sada. Nagradu za najbolju režiju žiri je dodelio ruskom reditelju Dimitriju Vihretskom za režiju ove predstave. Nagradu za najbolji tekst žiri je dodelio čuvenom ruskom piscu Viktoru Peljevinu i reditelju Dimitriju Vihretskom za tekst predstave „Zatvorenik i šestoprsti“, dok je nagradu za najbolju kreaciju lutaka žiri dodelio ruskom scenografu Olegu Katorginu za dizajn lutaka u pomenutoj predstavi. Glumac Pozorišta mladih Aleksa Ilić za ulogu u predstavi „Zatvorenik i šestoprsti“, dobio je nagradu za glumačko ostvarenje 49. susreta, a sve navedene odluke žirija su donete jednoglasno.

Lutkarska predstava za odrasle „Zatvorenik i šestoprsti“ Pozorišta mladih, nastala je po istoimenoj, orvelovskoj priči Viktora Peljevina, koga je prestižni Francuski magazin je uvrstio među 1000 najznačajnijih stvaralaca savremene kulture. Peljevin se publici obraća mešavinom postmoderizma, pop kulture, ezoterije i naučne fantastike. Predstavu koja je osvojila Gran pri, ruski umetnici su stvorili zajedno sa dokazanim glumcima pozorišta mladih Nedom Danilović, Ivanom Đurićem, Slobodanom Ninkovićem, Sašom Stojkovićem i Aleksom Ilićem.

Draga deco, poštovani roditelji i prijatelji Pozorišta mladih, nova pozorišna sezona počeće u subotu 2. septembra 2017. godine. U 11 časova odigraćemo za Vas predstavu „Ježić Žožo“. Koje će se predstave igrati tokom septembra pogledajte u repertoaru. Dobro došli u Pozorište mladih!

Novosađani su se kao i uvek do sada pokazali kao izuzetni domaćini i organizatori ali su takođe pokazali da najstarije lutkarsko pozorište na ovim prostorima, Pozorište mladih, drži primat u ovoj divnoj umetničkoj delatnosti namenjenoj, ne samo deci, već i svima koji vole pozorište. Posle tri dana u kojim je zgrada Pozorišta mladih ličila na košnicu prenosimo vam izveštaj žirija o dodeljenim nagradama, o samom festivalu ćemo pisati opširnije narednih dana.

IZVEŠTAJ ŽIRIJA SA 49. SUSRETA PROFESIONALNIH POZORIŠTA LUTAKA SRBIJE

Nakon odgledanih osam lutkarskih predstava na 49. Susretima profesionalnih pozorišta lutaka Srbiji, žiri u sastavu: Željko Hubač dramaturg i predsednik žirija, Dragoslav Todorović reditelj i Saša Latinović glumac, doneo je odluku o dobitnicim nagrada:

Specijalnu nagradu za glumu žiri jednoglasno dodeljuje Dimitriju Aranđeloviću za ulogu Moglija u predstavi „Knjiga o džungli“ Malog pozorišta „Duško Radović“ iz Beograda.

Nagradu za najbolju animaciju „Janko Vrbnjak“, koju je ustanovilo Malo pozorište „Duško Radović“, žiri jednoglasno dodeljuje Nikoli Kerkezu za animaciju Balua u predstavi „Knjiga o džungli“ Malog pozorišta „Duško Radović“ iz Beograda.

Nagradu za najboljeg mladog glumca „Milena Sadžak“ koju je ustanovilo Pozorište lutaka Niš, žiri jednoglasno dodeljuje Viktoriji Palfi za ulogu dečaka Vasje u predstavi „Izvini mama“ Dečjeg pozorišta Subotica – Szabadkai gyermekszinhaz – Dječijeg kazališta Subotica

Nagradu za glumačko ostvarenje žiri jednoglasno dodeljuje Sloboda Tiboru za ulogu Karlsona u predstavi „Karcsi kalandjai“ Dečjeg pozorišta Subotica – Szabadkai gyermekszinhaz – Dječijeg kazališta Subotica

Nagradu za glumačko ostvarenje žiri jednoglasno dodeljuje Mirjani Đorđević za ulogu Ide u predstavi „Cveće male Ide“ Pozorišta lutaka iz Niša.

Nagradu za glumačko ostvarenje žiri jednoglasno dodeljuje Srđanu Miljkoviću za uloge Baštenskog patuljka, Bendžamina i poi leptira u predstavi „Cveće male Ide“ Pozorišta lutaka iz Niša.

Nagradu za glumačko ostvarenje žiri jednoglasno dodeljuje Aleksi Iliću za ulogu Šestoprstog u predstavi „Zatvorenik i šestoprsti“ Pozorišta mladih, Novi Sad.

Nagradu za glumačko ostvarenje žiri jednoglasno dodeljuje Nataši Milišić za ulogu Plavog Petra u predstavi „Plavi Petar“ Lutkarske scene Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ Zrenjanin.

Nagradu za najbolju scenografiju žiri jednoglasno dodeljuje Hristini Nadevoj za predstavi „Karcsi kalandjai“ Dečjeg pozorišta Subotica – Szabadkai gyermekszinhaz – Dječijeg kazališta Subotica

Nagradu za najbolju muziku žiri većinom glasova dodeljuje Aleksandru Saši Lokneru za muziku u predstavi „Sve za ljubav“ Pozorišta lutaka „Pinokio“, Beograd.

Nagradu za najbolju kreaciju lutaka žiri jednoglasno dodeljuje Olegu Katorginu za dizajn lutaka u predstavi „Zatvorenik i šestoprsti“ Pozorišta mladih, Novi Sad.

Nagradu za najbolju režiju žiri jednoglasno dodeljuje Dimitriju Vihretskom za režiju predstave „Zatvorenik i šestoprsti“ Pozorišta mladih, Novi Sad.

Nagradu za najbolji tekst žiri jednoglasno dodeljuje Viktoru Peljevinu i Dimitriju Vihretskom za tekst predstave „Zatvorenik i šestoprsti“ Pozorišta mladih, Novi Sad.

Nagradu za najbolju predstavu u celini – Gran pri žiri jednoglasno dodeljuje predstavi „Zatvorenik i šestoprsti“ Pozorišta mladih, Novi Sad.

Za vojvođanske.rs piše Dragoljub Selaković