Čarobno putovanje kroz misli mladog umetnika, magično i uzvišeno, posve nežno, namah duhovito, potpuno poetično, nadasve lekovito i na koncu katarzično. Ukratko: pravi umetnički čin, nepretenciozan, a upečatljiv, kakav se ne viđa često na ovdašnjim scenama. To je ukratko doživljaj koji gledalac ima posle predstave “Geometrija duše”, koja je na majskim Novosadskim pozorišnim igrama osvojila jednu od glavnih nagrada. “Geometrija duše”, to uzbudljivo merenje neizmerljivog i istinsko pripitomljavanje neukrotivog, dolazi ponovo u Novi Sad, na scenu Pozorišta mladih 15. i 16. septembra, od 19.30 sati. Predstava je nastala u susretu umetnika s različitim geometrijskim oblicima: “Tražila se njihova duša, a našla čovekova.”, kaže autor ove predstave, mladi Alek Ćurčić, umetnik ovdašnjih korena koji se školovao u Bugarskoj, a danas živi i radi u Španiji. Režirala ju je Olga Zečeva.
Priča ”Ksenija i lovac” novosadske kompozitorke svetske reputacije - Aleksandre Vrebalov, inspirisala je rediteljku Emiliju Mrdaković da u našem teatru otvori probe nove, istoimene predstave. Počele su ovih dana, a u glumačkoj ekipi su: Slobodan Ninković i Ksenija Mitrović. Muziku je napisala sama Vrebalov, a dramaturg je Teodora Marković. Idejno rešenje lutaka, scenografije i kostima biće Andrijane Dobreva. Premijera je planirana za drugu polovinu oktobra.
Dramaturškinja predstave, Teodora Marković:
"Ovo je priča o jednoj neobičnoj devojčici koja se, uz pomoć glinenih, šahovskih figura, bori protiv sopstvenih strahova, nepravde i nerazumevanja u društvu. Ksenija u sebi nosi posebnost i neobičnost, ali i veliku usamljenost zbog situacije u kojoj se našla. Pokušavajući da se suoči s majčinom smrću i nađe odgovore na pitanja, Ksenija uspeva da sagradi svoju unutrašnju slobodu, da ostane svoja, uklopi se u društvo i radi ono što najviše voli - igra šah. U razgovoru sa svojim prijateljima, ali i sa sobom, Ksenija otkriva koliko nesavršenosti svakog od nas mogu ulepšati svet u kojem smo."
Počinju probe mjuzikla “Palo inje, pao sneg”
U našem teatru danas, 22. avgusta, počele su probe tamburaškog mjuzikla “Palo inje, pao sneg”, čija bi premijera trebalo da bude 6. oktobra. Predstavu režira Darijan Mihajlović, koji je kod nas s uspehom režirao mjuzikl “Tri musketara”.
Autor teksta “Palo inje, pao sneg” je Vanja Čobanov, adaptirao ga je Steva Koprivica, a kompozitor je Jovan Adamov. Scenografkinja je Vesna Popović, kostimografkinja Milica Grbić Komazec, a koreografkinja Ista Stepanov.
U mjuziklu će igrati Vanja Jovanović, koja je ulogu dobila na audiciji, te glumci Pozorišta mladih: Darko Radojević, Kristina Savkov, Aleksa Ilić, Ivan Đurić i Saša Stojković. U predstavi će svirati tamburaška banda “Belet”.
Biće još nekoliko iznenađenja za publiku, jer - kad tamburom prebereš po stihovima, duša izgrebe žmarce po telu...
Pozorište mladih gostovaće 26. avgusta u Sloveniji s jednom od najnagrađivanijih predstava - “Kako je otkriveno letenje”. Igramo je u Kopru, na festivalu „Pri svetilniku“.
„Kako je otkriveno letenje“ nastalo je po motivima priče Margarite Minkove koju su scenski oblikovali rediteljka Emilja Mrdaković i glumac u predstavi Saša Latinović.
Latinović je ulogu pripremio na slovenačkom, te će je pred koparskom decom izvesti na njihovom maternjem jeziku, što je svojevrstan kuriozitet i neuobičajen gest kada su festivali u regionu u pitanju. Glumac koji ovu predstavu igra od 2014. godine već je imao slično iskustvo kada je prilikom gostovanja iste predstave u Rusiji ulogu igrao na ruskom jeziku.
“Kako je otkriveno letenje” je priča o pronalaženju samoga sebe, a cilj predstave je da pokrene dečju maštu i usmeri je u pravcu istraživačkog duha. Autori su pokušali prepoznatljivo školsko gradivo da učine pristupačnijim i zanimljivijim, te su, pored same priče, u dramaturškoj konstrukciji predstave, zastupljeni i delovi gradiva iz geometrije koji se obrađuju u prvim razredima osnovne škole, „začinjeni s malo fizike“.
Nakon gostovanja u Sloveniji, Pozorište mladih tokom septembra učestvuje na Međunarodnom lutkarskom festivalu - PIF u Zagrebu, te Međunarodnom festivalu lutkarskih predstava za odrasle „Piero“ u Staroj Zagori, u Bugarskoj. Na ova dva festivala pozorište ide s predstavom „Metamorfoze“, koja je, kao Latinovićev doktorski rad, nastala u saradnji Pozorišta mladih i Akademije umetnosti u Novom Sadu. Radi se o uzbudljivom scenskom uprizorenju mita o Jasonu i Medeji, uz pomoć impovizovanih lutaka i objekata od kanapa.
Kad jesen zađe u svoje hladnije dane, Pozoritše mladih očekuje banjalučki „Međunarodni festival pozorišta za djecu“, gde će igrati svoju najnoviju predstavu „Koralina“.
Glumac Saša Latinović najavljuje u "Dnevniku" gostovanje predstave "Kako je otkriveno letenje" na koparskom festivalu "Pri svetilniku". Pred slovenačkom publikom Latinović će je odigrati na slovenačkom. Glumac otkriva i da će Pozorište mladih početkom naredne sezone gostovati u Zagrebu, Banjaluci i Staroj Zagori u Bugarskoj.
Šekspirova “Bogojavljenska noć”, u režiji Ivana Vanje Alača, koprodukcija našeg teatra, Šekspir festivala i novosadske Akademije umetnosti, premijerno će biti izvedena 29. juna u Vili Stanković, u Čortanovcima, na otvaranju desetog Šekspir festivala. Od 20 sati.
Predstava se izvodi kao deo novoustanovljenog programa Šekspir festivala – Moj prvi Šekspir. Svog prvog Šekspira igraju: Andrijana Đorđević (Viola), Miloš Lazić (Ludalo), Miloš Macura (Grof Orsino), Jelena Lončar (Grofica Olivija), Aleksandar Milković (Malvolio), Đorđe Mitrović (Vitez Tobi Štucalo), Aleksa Jovčić (Sebastijan), Anica Petrović (Sluškinja Marija), Saša Latinović (Antonio) i Ervin Hadžimurtezić (Vitez Endrju Jezoliki) kome jedinom ovo nije prvi Šekspir.
Muziku u predstavi uživo izvodi kvartet koji čine: Dimitrije Beljanski (klavir), Katarina Badnjar (violina), Stefan Milović (klarinet) i Nina Henig (violončelo). Tekst je adaptirala Divna Stojanov. Scenografkinja je Jovana Stefanović, kostimografkinja - Margareta Marinković, kompozitor - Dimitrije Beljanski, a saradnik za scenski pokret - Igor Greksa.
Nakon prve reprize, koja će biti 3. jula, takođe u Čortanovcima, predstava će od naredne sezone biti na redovnom repertoaru Pozorišta mladih.
Karte za čortanovačku premijeru mogu se kupiti preko svih Tickets prodajnih mesta, već od 14. juna.
U slučaju kiše, predstava će biti izvedena na sceni Pozorišta mladih.
Reč reditelja Ivana Vanje Alača: “Pozivom mog profesora, umetničkog direktora Itaka Šekspir festivala i vrsnog šekspirologa Nikite Milivojevića, da se pre zrelog rediteljskog doba uhvatim ukoštac s promišljanjem i režiranjem Šekspirovog dela, pa još i komedije, zapitao sam se, baš kao jedan od junaka „Bogojavljenske noći “zar je čitav svet ovde lud?” Kada sam pristao, shvatio sam da jeste. Međutim, da mi isti taj profesor kroz moje studiranje iz strahopoštovanja prema Šekspirovom opusu nije izvukao strah, a ostavio poštovanje, moj odgovor bi sigurno bio drugačiji, jer bi strah nadvladao. Poveravanjem ovakvog zadatka mladoj autorskoj i glumačkoj ekipi projekta "Moj prvi Šekspir" osetio sam veliku zahvalnost i odgovornost da svojom mladošću, energijom i brzinom pokažemo pre svega koliko je Šekspir i dan danas „mlad“! „Bogojavljenska noć“ se nametnula kao logičan izbor jer joj nije bila potrebna aktuelizacija ili osavremenjavanje. Njena, u suštini jednostavna ideja da, dok se pretvaramo, maskiramo i sakrivamo stvarne želje i namere, sve dublje tonemo u probleme i zapetljavamo se - svevremena je. Tek onda kada junaci odluče da budu ono što jesu, da se prikažu u svojoj iskrenosti, tek tada mogu doći do srećnog kraja. Vodvilj kao žanr u kojem smo postavili Šekspirovu komediju, zajedno sa elementima komedije del arte, slepstika i paralelnim scenskim radnjama, omogućio nam je da se igramo i da s ironijskim otklonom oživimo mudru ludu, viteze kukavice, pohotnu groficu u crnini, sujevernog puritanca, muškarca koji je žena i čitav svet Šekspirove Ilirije.”
Reč dramaturškinje Divne Stojanov: ”Šekspirova komedija zabune „Bogojavljenska noć“ (Twelfth Night) proslava je dvanaeste noći nakon Božića kojom se najburnije i najraskošnije obeležava završetak burnih i raskošnih veselja. „Bogojavljenska noć“, Šekspirova poslednja praznična komedija, izvire iz karnevalskog impulsa imanentnog za evropsku narodnu tradiciju gde se na kratko, za vreme slavlja, ukidaju sva pravila. Opijeni slobodom i ljubavlju, junaci ne primećuju niti žele da primete očigledno. Koristeći principe vodviljske dramaturgije, ukrštajući originalni tekst sa sonetima i delovima iz Šekspirovih drugih komedija, „Bogojavljenska noć“ preispituje kako spoljašnjost zavodi i zavarava i kako naša ljubav otkriva više o nama samima, nego o drugima. Ili rečima velikog nemačkog pesnika i prevodioca Šekspirovih dela, Augusta Vilhelma Šlegela, „ova komedija posmatra ljubav kao pitanje mašte, a ne srca“. Šekspir „Bogojavljensku noć“ završava mračnom pesmom koja prekida radost i vraća u ozbiljnu realnost, te odmah po završetku pisanja komedije započinje „Hamleta“. Naša „Bogojavljenska noć“ tek je početak radosti.”
Glumac Aleksandar Milković: “Meni je ovo zapravo drugi Šekspir. Prvi je bio “San letnje noći” u Pozorištu “Boško Buha” s našim, sada pokojnim kolegom Nebojšom Glogovcem kao Oberonom. Imao sam tada divnu malu ulogu, pa zato ovu “Bogojavljensku” doživljavam kao “prvog većeg Šekspira”. Mnogo stvari se ovde poklopilo: Šekspir festival pre 10 godina pokrenuo je moj profesor, dobar deo ove naše ekipe su baš njegovi studenti i vidim njegov veliki pečat u svemu tome. Imali smo oko mesec i po dana za stvaranje ove predstave i, naravno, veliko poštovanje za autora teksta, ali i svest o tome da, kako nam je reditelj Alač rekao na početku, ovo mora da bude zaista naš prvi Šekspir, a ne samo da se tako zove. Nema pravila kako se Šekspir igra, sećam se da se pre nekoliko godina na Šekspir festivalu “Romeo i Julija” igrao u dve picerije. Materijal je takav da se s njim treba igrati. U “Bogojavljenskoj” imamo zamenu uloga na koju svi pristaju i niko se ne preispituje. Kada posmatramo tu situaciju, ona nam daje mogućnost da se igra na razne načine, od komedije, slepstika, teatra apsurda, šta god... Sve to Šekspir nudi, samo treba biti dovoljno lud i hrabar da se sve to i pronađe. Ovde imamo mogućnost da se nasmejemo, ali i da vidimo da iza tog smeha postoji još nešto dublje i važnije, samo treba otvoriti oči i dušu, i videti. Pitanje zamene identiteta živimo i mi danas, a sve se to i kod Šekspira može naći”
Glumac Ervin Hadžimurtezić: “Nije previše značajno radim li prvog, drugog ili trećeg Šekspira, a radio sam do sada “Romea i Juliju”, te sa Nikitom Milivojevićem “Perikla” u Šapcu. “Perikle”, i “Bogojavljenska noć” su Šekspirove komedije koje su specifične po tome što je sve dozvoljeno. Šekspir tu otvara mogućnost beskrajne igre, a ovde - u ovoj našoj “Bogojavljenskoj” imamo mlade s Akademije ljude koji su došli da rade baš to – da se igraju. Oni su izašli iz kraljevstva igre koje akademija pruža. Njima je to sve sveže, a nama, malo starijima, to dođe kao neki podsetnik - da se podsetimo kako je lepo smišljati razne gluposti i igrati se. Šekspir uvek otkriva mnogo toga što je u srži naše civilizacije. Ima toga, kako u njegovim tragedijama, tako i u njegovima komedijama - isto koliko. Kroz svoje priče, on uvek provlači jako bitne i vanremenske teme. S te je strane dobro raditi Šekspira, jer radeći na njegovim delima čovek može postati pametnijim - moguće je presabrati neke svoje životne stavove, videti aktuelne momente, civilizacijski se uporediti s vremenom kada je Šekspir pisao... I onda možemo da vidimo da se sve zapravo vrti ukrug: da je uvek tako da, ono što je bilo - i biće, i malo toga se zapravo promenilo u ljudskoj prirodi i društvu. Šekspir se bavi i politikom, i nekim društvenim uređenjem, zna da bude jako sarkastičan prema vlastodršcima i mi to možemo da shvatimo kao esenciju i našeg poziva - glumačkog i pozorišnog. Svega ima kod Šekspira i zato je Šekspir veliki, jer je sveobuhvatan, jer se kroz igru, krozu šalu, provlači mnogo toga što može biti i kritika i - na neki način - upozorenje. Jednostavno, Šekspir tera na razmišljanje i preispitivanje - gde smo u ovom trenutku kao društvo i kao pojedinci, kako dalje... Ukratko, daje nam mnogo prostora za razmišljanje.”
Fotografije: Marija Erdelji
Kiša pada, trava raste, i u junu
Bar za nas na scenama Pozorišta mladih
Ovog meseca učimo s "Učenim mišicama", odmah na startu
Putujemo s "Koralinom" i "Veselim muzičarima" - posvuda
Pridružite nam se
I na Zmajevim igrama
"Kako je otkriveno letenje" - otkrivamo
Vaše Pozorište mladih
Mesto gde umeju da porastu veliki ljudi
Kompozitor Lazar Novkov, koji je čest saradnik našeg teatra, govorio je za SEEcult o stvaranju muzike za "Koralinu", za koju je napisao delikatnu i višeslojnu muziku, ali i tome kako umetnost može da osnaži um.
Koprodukcijska predstava Pozorišta mladih i Gradskog pozorišta Bečej - „39 stepenika”, koju je režirao Igor Pavlović, učestvovaće na Festivalu umetnosti i tolerancije LABINA u hrvatskom gradu Labinu. Festival se održava od 17. do 20. maja, a ekipa naše predstave pred publiku izlazi poslednjeg dana festivala. Tekst za predstavu napisao je Patrik Barlou, inspirisan istoimenim filmom Alfreda Hičkoka, a sve je počelo od novele Džona Bakana. U furioznom tempu ove predstave, svoje najbolje glumačko lice pokazuju: Ivan Đurić, Aleksandra Pejić, Danilo Milovanović i Igor Greksa.
Festival LABINA kombinuje različite programe i sadržaje iz svih oblasti kulture, a najzastupljenije su scenske umetnosti. Ideja ovog festivala, u čijoj organizaciji učestvuje i novosadski Kulturni centar “Miloš Crnjanski”, je da promoviše evropsko i regionalno kulturno nasleđe, kao i kulturno nasleđe lokalne zajednice i prekograničnu kulturnu saradnju, s posebnim naglaskom na regionalnu saradnju Vojvodine i Istre.
Foto: Danijel Rauški
Druge Novosadske pozorišne igre bile su u proteklih sedam dana sigurno utočište za našu decu i mlade, i njihove roditelje. Hvala svim trupama koje su stigle u Novi Sad i pokazale nam najbolje od onoga što umeju da rade. A sad nagrade, o kojima je odlučivao žiri u kojem su kostomografkinja Milica Grbić Komazec, novinarka Olivera Milošević i glumica Maja Lučič.
ODLUKE ŽIRIJA
Nakon odgledanih 12 predstava, od 8. do 15. maja 2023.godine, na "Novosadskim pozorišnim igrama", drugom međunarodnom festivalu profesionalnih pozorišta za decu i mlade, stručni žiri u sastavu: Maja Lučić, glumica i predsednica žirija, Olivera Milošević, novinarka i teatrološkinja i Milica Grbić Komazec, kostimografkinja, doneo je odluku o dobitnicima nagrada:
Grand Prix - nagradu za najbolju predstavu u celini žiri dodeljuje predstavi “Ronja, kćerka razbojnika”, u režiji Jakuba Maksimova, Pozorišta za decu i mlade Skopje.
Predstava je u svim segmentima izuzetna i slojevita, u isto vreme arhaična i moderna, i ima sve komponente koje predstavu čine vrhunskom.
(Odluka je doneta jednoglasno.)
Nagradu za najbolju režiju žiri dodeljuje Tamari Kučinović za predstavu “Zamrznute pjesme” Gradskog kazališta lutaka Rijeka.
Izuzetno precizno i vešto, Tamara Kučinović je povezala sve segmente predstave i kreirala realističnu, ali istovremeno toplu i maštovitu pozorišnu priču.
(Odluka je doneta većinom glasova.)
Nagradu za glumačku bravuru žiri dodeljuje Jeleni Trkulji za više uloga u predstavi “Hajdi”, u režiji Đurđe Tešić, Pozorišta “Boško Buha”.
Jelena Trkulja je u predstavi, koju odlikuje pre svega kolektivna igra, tumačila uverljivo, duhovito i sugestivno tri različita lika.
(Odluka je doneta većinom glasova.)
Nagradu za majstorstvo animacije žiri dodeljuje Matei Jankovskoj za ulogu Ronje u predstavi “Ronja – kćerka razbojnika”, u režiji Jakuba Maksimova, Pozorišta za decu i mlade – Skopje.
Matea vešto animira lutke, energično i srčano igrajući hrabru i odvažnu devojčicu, koristeći širok spektar animatorskih i glumačkih veština.
(Odluka je doneta jednoglasno.)
Specijalnu nagrada za autentičnost i originalnost žiri dodeljuje predstavi “Klovnovske kuće”, pozorišta “Merlin" iz Berlina, autora Dimitrisa Stamua i Demetrie Papade.
Nagrada se dodeljuje za autentičnost i originalnost, za prikaz savremenosti kroz specifičan vizuelni i dramaturški izraz u predstavi koja kroz crni humor i grotesku govori o nama danas.
(Odluka je doneta jednoglasno.)
Specijalnu nagrada za celokupni utisak žiri dodeljuje Aleku Ćurčiću, za izvođenje predstave “Geometrija duše”, u režiji Olge Zečeve, pozorišta “Plus” iz Španije.
Nagrada se dodeljuje za celokupni i zadivljujući utisak pri korišćenju različitih tehnika izvođačkih umetnosti u predstavi “Geometrija duše”, koja je dobar primer savremenog pozorišnog izraza.
(Odluka je doneta jednoglasno.)
Specijalnu nagradu za kolektivnu igru i animaciju ansamblu predstave “Zamrznute pjesme” u režiji Tamare Kučinović, Gradskog kazališta lutaka Rijeka.
Ansambl predstave je pokazao izuzetnu veštinu u izražavanju suptilnih emocija kroz lutke, insistirajući na preciznosti sinhronizovanog, realističnog izraza pokretom.
(Odluka je doneta jednoglasno.)
Maja Lučić, predsednica žirija
Olivera Milošević, članica žirija
Milica Grbić Komazec, članica žirija
Foto: Jovana Berar
Naša Marija Radovanov bila je jedna od sagovornica u emisiji "Dokument" RTV Vojvodine u kojoj se, inspirisano nedavnim tragičnim događajima u našoj zemlji, o tome kako propuštamo da vidimo potrebe naših mladih, njihove probleme i patnje i kako smo došli do trenutka u kojem smo... Hvala Eržiki Pap Reljin, urednici ove emisije.
Reči hvale za našu "Koralinu", iz pera "Dnevnikovog" kritičara Igora Burića. Naredno igranje ove predstave biće 18. maja, a potom 6. i 7. juna.
Link:
Ovih dana u Pozorištu mladih počele su probe za predstavu “Bogojavljenska noć”. Čuveni Šekspirov naslov nastaje kao koprodukcija našeg teatra, Šekspir festivala i u saradnji s Akademijom umetnosti Novi Sad. Predstavu režira Ivan Vanja Alač.
U ovoj “Bogojavljenskoj noći” igraće: Andrijana Đorđević, Miloš Lazić, Miloš Macura, Jelena Lončar, Aleksandar Milković, Đorđe Mitrović, Ervin Hadžimurtezić, Anica Petrović, Saša Latinović i Aleksa Jovčić.
Premijera će biti 30. juna.
U senci potresnih događaja koji su se ovih dana desili u Beogradu i Mladenovcu, u senci silne patnje onih čiji su najbliži stradali, na ovom mestu, u Pozorištu mladih – i večeras, kao i prethodnih 91 godinu, pokušavamo da uspostavimo neki normalan život za našu decu i mlade - za one zbog kojih smo ovaj festival i osmislili.
Druge novosadske pozorišne igre, festival najboljih evropskih predstava za decu i mlade mesto je na kojem ćemo u narednih sedam dana učiti o dobroti, prepoznavati zlo, razumevati drugog i drugačijeg – onog pored nas, ali i sve one koje srećemo na svim destinacijama ovog sveta, mesto na kojem ćemo učiti o važnosti pomaganja slabijem i onom u nevolji... Grliti se, voleti, paziti se međusobno. Jer otuđili smo se jako, nadajmo se - ne - nepovratno.
To je misija ovih naših Novosadskih pozorišnih igara: da se sretnemo uživo, da razgovaramo, da se vidimo, čujemo i razumemo. To smo s uspehom uradili na prošlim - Prvim novosadskim pozorišnim igrama, na kojima smo videli odlične predstave i sreli neke izuzetne umetnike i ljude, a sve ono što su spremile ovogodišnje Igre, najavljuje da će isto tako biti i na ovim...
Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.
Poštovana publiko,
obaveštavamo vas da se predstave zakazane za 06. i 07. maj otkazuju, zbog proglašenja Dana žalosti u Republici Srbiji.
Takođe, otkazuje se i drugi deo audicije za mjuzikl "Palo inje, pao sneg", planiran za 4. maj u 12 sati.
Za više informacija pozovite blagajnu Pozorišta mladih: 021/521-826
Naša "Devojčica sa šibicama" otvorila je u Mladenovcu svoju prolećnu sezonu pobeda na festivalima. Sa festivala “Teatar u jednom dejstvu za decu” ekipa se vraća s titulom najboljih među odličnima. Ujedno, zakazuje susret i pred beogradskom publikom, na Zvezdarištu, 24. maja.
Premijera predstave “Koralina”, inspirisane pričom Nila Gejmena, u režiji gosta iz Češke - Jakuba Maksimova, biće 8. maja na Velikoj sceni Pozorišta mladih - od 19.30. Ovom premijerom Pozorište mladih otvara ovogodišnje - 2. Novosadske pozorišne igre, međunarodni pozorišni festival predstava za decu i mlade.
Hrabrost je kad pobediš ono čega se bojiš
Naslovnu ulogu u predstavi igra Kristina Savkov, a celokupnu ekipu predstave koja istražuje strahove iz detinjstva, čine: Neda Danilović, Slavica Vučetić, Jelica Gligorin, Saša Latinović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Darko Radojević i Aleksandra Lazin. Muziku uživo izvode: Aleksa Ilić, Darko Radojević i Aleksandra Lazin, dok je hor kompletna glumačka ekipa.
Tekst je dramatizovao sam reditelj, a scenografkinja predstave, autorka dizajna lutaka i kostimografkinja je Olga Žebinska. Za kreaciju i tehnologiju lutaka bili su zaduženi Vjačeslav Zubkov i Marek Šterbak. Muziku je komponovao Lazar Novkov, dok je dizajn svetla osmislio Ratko Jerković. Majstor tona je Filip Gotovac, a saradnik za scenski govor Saša Latinović.
Prva repriza biće 18. maja, od 18 sati.
Kako je nastajala “Koralina”...
Reditelj Jakub Maksimov: „Ideja da adaptiram novelu čuvenog Nila Gejmena “Koralina” došla je u trenutku kada sam ciljano tražio knjige za decu s jakim ženskim junacima. Pre nekoliko godina sam shvatio da je većina mojih predstava veoma dečački nastrojena i da zaboravljam na drugu polovinu svoje publike. Izvanredna priča o Koralini me je privukla od prve stranice. Opasnosti koja čekaju Koralinu su podmukle i nejasne - i kao u svakoj dobroj horor priči, one oslikavaju strahove koje potiskujemo. Čvrsto verujem da je estetika lutkarskog pozorišta posebno pogodna za stvaranje takve atmosfere. Upotreba lutaka omogućava određeni natprirodni kvalitet koji čini da se priča oseća udaljenijom, a opet opipljivijom u isto vreme. Predstavu prati i živa muzika, koja u interakciji s ostalim komponentama pomaže u stvaranju ukupne atmosfere drugog sveta.”
Kompozitor Lazar Novkov: “Veći deo muzike bio je gotov pre početka proba. Komponovao sam je na osnovu emocija koje sam imao dok sam čitao Gejmenovu knjigu, instrukcija reditelja i njegove vizije adaptiranog teksta. Ovo je, inače, već deseta predstava koju Jakub i ja radimo zajedno. Sreli smo se upravo u Pozorištu mladih, dok smo radili “Na vukovom tragu”. U “Koralini” se muzika uživo izvodi, što je dodatno čini važnim gradivnim delom atmosfere predstave. Pričamo ovde o strahovima, koji - nekad mogu da motivišu, a nekad i budu prepreka napretku. Lično gledam da ih uvek kanališem ka pozitivnom, da me ne sputavaju u tome što radim. Čak i kad nešto nije najbolje, kako sam očekivao, nastojim da napravim rezervnu opciju u vidu nekog keca iz rukava i promenim situaciju u dobrom pravcu.”
Čelistkinja Aleksandra Lazin:
Glumački neustrašivih osam...
Kristina Savkov (Koralina): “U detinjstvu često pomislimo da druga deca imaju bolje igračke, lepšu garderobu, pa i bolje roditelje. Koralina sazreva kroz svoje avanture, nauči da bude zahvalna i zadovoljna onim što ima, i zaključi da je njen život, baš takav kakav je: dragocen i poseban.”
Aleksa Ilić: “Koralina” je meni važna priča jer govori o tome da često stvari nisu onakve kako izgledaju na prvi pogled. I da se zlo nekad krije u najslađim pakovanjima. Kada to zlo uočimo, treba biti hrabar i boriti se protiv njega. Jer prava hrabrost je upravo kad radimo nešto, iako se toga plašimo.”
Jelica Gligorin: “Deca će kod Koraline prepoznati neke svoje strahove i strepnje, ali će otkriti i gde u njima samima leži snaga. Koralina će ih podsetiti da se prava ljubav ne kupuje, niti dobija ucenama i zastrašivanjima.”
Neda Danilović: “Priča “Koralina” nastala je iz jednog piščevog devetogodišnjačkog razmišljanja u školi o tome šta bi se desilo kada bi se vratio kući iz koje su roditelji nestali. Poigravši se tim iracionalnim dečjim strahom, on svoju heroinu gura u tinejdžersko osamostaljivanje težim putem. Opasnost koja je čeliči je neopipljiva, bez zakonitosti ponašanja - i nepoštena, ali i zavodljiva i zabavna.”
Slavica Vučetić: ”Kada sam bila dete, obožavala sam filmove o potrazi za blagom, pune zamki, zagonetki, opasnosti i tajnih prolaza... Priča o Koralini je za mene kombinacija Alisinog tumaranja kroz svet s one strane ogledala i avanturističke potrage za skrivenim gusarskim blagom, samo što ovoga pata, na kraju priče, glavna junakinja neće naći kovčeg pun dijamanata, već svoju porodicu - nesavršenu, kao što je svaka, ali ipak njenu, koja je voli.”
Slobodan Ninković: ”Koralina nas uči da volimo, poštujemo i cenimo ono što imamo, upravo onako kako je viđeno očima deteta. Koralinina borba da joj se na oči ne prišiju dugmad jeste borba da se ne izgubi sposobnost spoznavanja istina, kao i podsećanje da se promenama u životu mora ići u susret, i da ih treba prihvatiti širom otvorenih očiju.
Darko Radojević: “Koralina” je horor priča za decu i zato na probama kreiramo atmosferu pripadajuću tom žanru - pletemo atmosferu straha, ali onog straha koji će biti edukativan, čiji je cilj zapravo da decu ohrabri, da im pokaže da ne treba da se plaše problema koji ih čekaju u životu, nego da se suoče s njima, uhvate ukoštac i pobede rešenjima. Naša predstava biće prilično akustična. Na sceni sviramo klavir, violončelo i deo bubnja, a i naši glasovi su izvor neke muzike. To su samo neki od elemenata koji pokazuju da je i u teatru moguće ostvariti horor kao žanr. Za mene lično, pravi je izazov da muziku izvedemo tako da ona ne naruši tok priče, već da je podupre i podrži. Ima tu dosta matematike u smislu preciznosti, ali u nju su duboko učitane i emocije, jer bez njih - čemu pusta matematika?”
Saša Latinović: ”Koralina je dete kao i svako drugo: razgirana, aktivna, uvek željna igre i zabave, da vidi, istraži, sazna. Nikad zadovoljna onim što ima. Njena znatiželja odvešće je u svet koji nudi zabavu i senzacije, samo što taj svet nije realnost i ima svoju cenu. Njena hrabrost će se pokazati i većom kada shvati da treba da se bori za spas onih koje voli. Svaka uspešno savladana avantura daje novu boju našem životu, i što su prepreke teže - boje koje stičemo su jarkije i dragocenije. Samo je važno istrajati i imati prijatelje koji će pomoći.”
U mesecu u kojem buja priroda i budi se sve što zemljom hoda,
Mesecu u kojem slavimo i praznik rada – neradno,
I pozorište izoštrava sve svoje boje...
Kod nas u Pozorištu mladih ovaj maj je u znaku premijere
Fantazmagorične horor priče za decu - “Koraline” - 8. maja
Njome otvaramo ovogodišnje “Novosadske pozorišne igre”.
Koje dovode najbolje evropske predstave za decu i mlade
Od 8. do 15. maja, samo u Pozorištu mladih
Čekamo vam i posle toga
Jer celog meseca igramo i sve predstave s redovnog repertoara.
Zamajimo se maštovito, u Ignjata Pavlasa 4.
