“Ovako one, kad zajuži, pa pred jutro, stalno pjevaju. Svaka u svoju kamaru. One pjevaju same sa sobom, ko što ja pričam sam sa sobom. Meni se može, ja sam vazda lud bio, a one nisu vazda bile… Ma, ja ne bi zaziđivo svoje funjestre. Priča se ođe u Prčanj da su to učinjele da ne bi niz more više gledale, da im ne bi more nade davalo da će jednom on arivat. Drugi kažu da su dušu svoju zakartale, a treći da inkartom čuvaju sjećanje na njega, da im nikad ne utekne. Svašta se u Prčanj i u Boku zbori.

Neki kažu da je Damjan bio odista kapetan “Dijabola”, da se malo odmorio, poigrao, pa za svojom zvijezdom krenuo. Drugi, opet zbore, i sve se kontrestaju s ovijem prvijema, da tu ima nekog vraga, da se, kad udari fortuno, oko ponoća, može viđet njegov brod kako jedri, ma ne u more, nego po nebesima, da mu je prova iznad Vrmca, a pramac čak tamo kod Perasta. Neki bumbižaju da je to bio mletački princ što se za vojnu protivu Turaka spremao, pa je u toj vojni poginuo, a kad su ga ukopavali, na prsima mu našli tri dragulja ko tri puceta. Boka ne bi bila Boka kad se ne bi svašta zborilo, ćakulavalo i impjegavalo. Niko ti potlja ne zna što je istina a što je fantažija. A kad bolje Jojo promisli, i nema istine, no samo fantažije. Zna Jojo, nije on zalud lud.”

Autor: Stevan Koprivica

Reditelj: Miloš Jagodić
Scenograf: Ivana Savić
Kostimograf: Milica Grbić Komazec
Koreograf: Frosina Dimovska i Ista Stepanov
Lektor: Dubravka Drakić
Muzika: Miodrag Mika Mladenović
Korepetitor: Agota Vitkai Kučera

Uloge:

Marija RADOVANOV – Nera
Slavica VUČETIĆ – Bjanka
Kristina SAVKOV – Roza
Slobodan NINKOVIĆ – Damjan
Saša LATINOVIĆ – Jojo
Ivan ĐURIĆ – Marko

Premijera: 15. septembar 2017. godine

“Tri sorele” Pozorišta mladih – snovidljiva priča o nemogućoj ljubavi

Mnoge je legende iznedrilo more, a jedna stara iz Boke, koja se i danas prepričava u dugim dokonim mediteranskim noćima, rođena je u crnogorskom mestašcu Prčanj. Živele su tamo tri sestre, čuvene po svojoj lepoti, čednosti i čestitosti. Njihovi životi, popločani strogim regulama, prolazili su u kućnim poslovima i molitvama. I bilo bi tako zauvek da se jedne noći na vratima njihovog doma nije pojavio stasiti kapetan broda koji je u njima probudio sve do tada potiskivano - njihove nade, snove i žudnje.

Kapetan nije odoleo lepoti nijedne od njih, niti je ijedna od njih odolela naočitom kapetanu. Strast koju je probudio u njima bila je zalog za budućnost, mislile su sve tri, ne sluteći da je taj zalog bilo sigurnije prepustiti vetru.

Zgodni kapetan, naime, nije mogao da se odluči koju od njih večno da voli, pa se zato otisnuo na pučinu verujući da će more biti najsigurnija adresa njegove dileme. Na kopnu su, uzalud čekajući svog kapetana, zauvek ostale tri sorele, on se više nikada nije vratio, niko od njega nije čuo glasa, niti je video kakvog traga. Večna žudnja i tuga postale su tako jedina budućnost lepih sestara.

Ova priča poslužila je Stevi Koprivici da napiše izuzetnu ljubavnu priču koja je svoje nadasve poetično, dirljivo i katarzično uprizorenje na sceni Pozorišta mladih dobila u režiji Miloša Jagodića.

O regulama koje nam kroje život, koje nas zakivaju u neslobode i pravu na pobunu, makar i uzaludnu, govori ova fantazmagorična predstava.Tri sorele sa strašću, koja furiozno uvlači gledaoca u oluju nemira njihovih junakinja, igraju tri mlade gracije Pozorišta mladih: Marija Radovanov, Slavica Vučetić i Kristina Savkov.

Tajnovitog kapetana znalački igra Slobodan Ninković, a brata tri sorele, koji je oličenje regula i svih strahova malih sredina, ubedljivo iscrtava Ivan Đurić. Kao lokalna luda, apsolutno je neodoljiv Saša Latinović. 

 “Tri sorele” Pozorišta mladih predstava je koja na jedan posve drugačiji način osvetljava glumce ovog teatra. To kako ova sjajna šestorka svojom scenskom harizmom uvlači gledaoca u sve meandre poetičnosti priče čini da s poverenjem zakoračimo u izmaštani svet njihovih junaka.

{vembed Y=sAIB8Iat-jE}