Mnogo je izuzetnih - pametnih, mudrih i potresnih rečenica u svetskoj literaturi. Neke od njih upamtili smo za sva vremena. Jedna iznad svih, koja vrca od ustreptale hrabrosti i humanosti, na koju se sve više pozivamo, ali je sve manje upražnjavamo, je ona musketarska Aleksandra Dime. “Svi za jednog, jedan za sve”, koja u čoveku budi sve najplemenitije, postala je simbolom onoga što smo prohodavajući u cipelama manjim od broja 26 razumevali kroz pesmu “Kad se male ruke slože, sve se može – sve se može.”
“Svi za jednog, jedan za sve, baš to se vidi na sceni Pozorišta mladih, u najnovijoj predstavi “Tri musketara”. Svi su u njoj združili vredne ruke da bi stvorili zabavnu i duhovitu, a istovremeno nežnu i poučnu predstavu kakvom ju je napravio reditelj Darijan Mihajlović a zdušno mu igrom, pesmom i plesom pomogli - kao zapeta puška spremni - glumci Pozorišta mladih. Sve po tekstu Aleksandre Glovacki, inspirisane delom Aleksandra Dime.
Očaravajuće lako igraju ih Slobodan Ninković, Aleksa Ilić i Danilo Milovanović. Oni su musketari kakvim ih danas zamišljamo dok čitamo knjigu Aleksandra Dime. Iako u njima i dalje kuca srčanost, malo im je pun kufer svega. Smoreni od borbi posle kojih pobede bivaju nagrađene novim ratovanjima, oni bi malo da ih kralj iskulira, malo manje fokusira, pusti ih na miru da svoje slavne pobede zalivaju rujnim vinom.
Ali tu je mladi, neobuzdani i samosvojni Dartanjan koji ih podseća na ono što su nekada i sami bili. Dartanjana razigrano tumači Darko Radojević a njegovog smotanog slugu Planšea, koji nas smehotresno povremeno prošeta i kroz Vikipediju i 21. vek, igra apsolutno neodoljivi Aleksandar Ilković.
Scene između Dartanjana i Konstace, koju u luku od lukave, mudre i odane do zaljubljene i nežne, na sceni iscrtava Kristina Savkov, podsećaju na najlepše ljubavne scene iz filmova, onih koje - u zimske dane posebno, umemo da gledamo i po nekoliko puta. U njihovim zajedničkim scenama fizika i hemija su pomešale karte tako da se glumačka hemija pretvara u ljubavne formule koje izazivaju ozbiljne uzdahe u publici.
Slavica Vučetić je furiozna kao Milejdi de Vinter – njenoj lukavosti nije dobro stati na put a tek se ne bi smelo raskalašno uznemirujućem Rišeljeu Saše Latinovića koji znalački prikazuje ono u šta se danas sve više uveravamo - da zlo više nema jezivo, već posve obično, često i umiljato lice.
Upečatljive minijature imali su Miloš Macura koji je bio vrckavi Luj 13 i - u jezičkom kalamburu – tres, tres charmante Marina Cinkocki kao francuska kraljica Ana. Odlučno odlični bili su zapovednici: musketara - Saša Stojković i garde - Ivan Đurić, uostalom kao i Anica Petrović u ulozi krčmarice mangupkinje. Dvorske dame na strani Rišeljea (Sanja Tomić, Marija Todorović, Neda Danilović, Vera Hrćan Ostojić i Dragan Zorić) i Jelica Gligorin (francuske kraljice) – sve u izuzetnim kostimima - davale su glamurozni i dodatno duhoviti šmek predstavi. Prstohvat engleske mudrosti i sveznajuće nadmenosti uneo je Lord Bekingem Dejana Šarkovića.
U ovoj predstavi složile su se i sve druge ruke: izuzetan posao napravila je kostimografkinja Milica Grbić Komazec. Njeni kostimi komotno mogu na bilo koji teatarski haute couture defile. Značenjski funkcionalnu scenografiju osmislila je Vesna Popović a kompozitorka Ana Krstajić preciznim je notama obojila predstavu kojoj su muzičari koji je uživo izvode dali naročit emotivni naboj.
Među najatraktivnijim scenama su one mačevanja, a da izgledaju potpuno brodvejski i da ih glumci usvoje na najbolji način, pomogli su Dragan Stojmenović i Dejan Karlečik, te koreograf Mirko Knežević.
Posle nekoliko odličnih mjuzikala ili predstava sa pevanjem i – u ovom slučaju - bez pucanja, koje je Novi Sad imao u proteklih desetak godina, evropskoj prestonici kulture u naručje je stiglo jedno pravo pravcato brodvejsko čedo. Publika će ga obožavati i pohoditi ne samo zato što je u scenskom smislu raskošan praznik za oči i uši, već pre svega zato što je ovo najzad i jedan praznik za dušu, zgužvanu centrifugom svakodnevnih loših vesti. U svemu tome, evo najzad nečeg što daje nadu i budi optimizam, stari ili novi, kako god, ali budi. Stoga, “Svi za jednog, jedan za sve”. Urnebesna musketarska zavrzlama sa hepiendom ponovo je na repertoaru 25. i 26. septembra, od 20 sati.
(Snežana Miletić)
