Pune 92 godine slavimo 12. februara. Tokom prethodnih godina i decenija naša kuća u Ignjata Pavlasa 4 otvorila je vrata za mnogo generacija novosadske dece. Nije to bilo tek puko, obično gledanje predstava... Deca su tu slušala važne životne priče koje su im pripovedali glumci. Učila su o dobru i zlu, o pravdi i laži, kroz te priče su bolje razumevala svet u koji će tek kročiti.
Mi glumci Pozorišta mladih, ceo ansambl, zajedno s tehnikom, trudili smo se da te priče budu inspirativne: da decu hrabre, jačaju im samopouzdanje, da u njima neguju dobro vaspitanje, da ih uče da vole, paze na sebe, ali i na druge, da razmišljaju svojom glavom, da znaju da prepoznaju šta hoće, a šta neće... Da sutra budu odgovorni ljudi.
Samo u decembru za nama, naše predstave videlo je preko 15.000 mališana. Odgovornost za takvo poverenje vrlo brižno negujemo - i prema deci i prema njihovim roditeljima. Zahvaljujući tom poverenju možemo se otisnuti u nove pripovedačke avanture, projekte... i na festivale.
U prvom delu sezone posetili smo ih priličan broj i sa njih doneli isto toliko nagrada. Stara Zagora – u Bugarskoj, Zagreb, Rijeka, Ptuj, Celje, Labin, Koper, Banjaluka, Beograd, Kragujevac, Niš, Mladenovac... samo su neki gradovi u kojima smo igrali “Devojčicu sa šibicama”, “Na vukovom tragu”, “Metamorfoze”, “39 stepenika”, “Kseniju i Lovca”...
U svim tim predstavama blistali su neki ljudi: glumci, tehnika, administracija, svaki šrafić naše kuće morao je biti dobro postavljen da bismo predstave igrali onako kako ih vi vidite. To su izazovi koje volimo, a stanje šrafića u našoj umetničkoj mašineriji lako je proverljivo - pogledom na repertoar, uz koji tokom februara važe i ozbiljni popusti...
Vidimo se...
