Naša predstava “Na vukovom tragu”, koja je sinoć izvedena na Reviji lutkarskih kazališta u Rijeci, ispraćena je snažnim aplauzom publike. Da je “Vuk” ostavio snažan trag i u Rijeci, pokazala su deca koja su Novosađane na kraju pozdravljala i tako što su oponašala identične zvuke divljine koje su glumci tokom predstave izvodili.
Poseban kompliment našim glumcima dale su mnogobrojne riječke kolege – a nemali broj njih došao je sa svojom decom jer je do njih još ranije stigao dobar glas o predstavi. Kažu da su bili oprezni, jer uvek kada previše očekuješ, pomalo ti se očekivanja i umuse. Ovoga puta ona su pak bila prevaziđena, jer ono što su pokazali Saša Latinović, Aleksa Ilić, Slobodan Ninković, Dejan Šarković, Neda Danilović, Jelica Gligorin i Slavica Vučetić, osvojilo ih u svakom smislu.
Jedna od najboljih lutkarki Hrvatske Petra Šarac odmah po završetku predstave popela se na scenu da bi izbliza videle lutke i sama ih probala. Bila je oduševljena njihovom živošću i autentičnošću. Glumački razgovori koji su usledili potom mirišu na to da bi reditelj predstave u skoroj budućnosti mogao da stigne i u riječke vode.
O predstavi je reči hvale imala i ravnateljica Gradskog kazališta lutaka Magdalena Lupi Alvir, koja je inače bila izvrsna domaćica novosadskoj ekipi. Odmah je rekla da je predstava ”Na vukovom tragu” trebalo da otvori njihovu riječku Reviju.
Glumac Gradskog kazališta lutaka David Petrović bio je jednako oduševljen predstavom kao i njegova trogodišnja devojčica, inače već ozbiljna pozorišna gledateljka sa istančanim pozorišnim ukusom, kažu kolege njenog tate.
“Video sam jednu režiju Jakuba Maksimova kada smo bili na festivalu “Zlatna iskra” u Kragujevcu. Stil je propoznatljiv i meni se jako dopada jer je promišljen i delikatan - i u smislu režije, i pristupa samom komadu, ali je lutkarski deo ono što me posebno oduševilo.”, kaže posle predstave David Petrović. “To nije ono klasično lutkarstvo: malo songovi, malo lutkice, već kompleksno, temeljno, duboko i upečatljvo, a time i važno jer ne samo da dopire do čoveka, već ga i uzdrma. Ja obožavam pse, pa me priča i nekako dodatno takla - povezeš se sa njom na raznim drugim nivoima. Želim da pohvalim dva glumca (Latinović i Ilić) koji su animirali glavnog psa, Baka. Izuzetni su. Sve zajedno, bilo je snažno, uznemirujuće, uzbudljivo, jer se tokom cele predstave vidi koliko su glumci duboko zaronili unutra, koliko su i sami obuzeti likovima kojima daju život. Odlična predstava, bravo.”
Petrovićev kolega po hlebu, glumac Damir Orlić, kaže da je upravo ovakvim predstavama moguće doći do današnje dece koja su ophrvana internetskim informacijama, slikama i senzacijama.
“Atmosfera predstave je opijajuća, već od samog njenog početka kada joj glasovima daju ton i ritam, kada nas uvode u priču. Pre predstave rečeno je da je ona pravljena za decu stariju od 10 godina i baš me zanimalo kako će reagovati ostala deca jer bilo je tu i vrtičkog uzrasta. I upravo su oni najbolji odgovor na pitanje kakva je predstava: tišina s kojom su pratili glumačku igru i animaciju kazuje da im je predstava u svakom segmentu zaokupila pažnju punih sat vremena, a za taj uzrast obično se preporučuju predstave do pola sata. Mislim čak da bi, recimo, da je neki pedagog ili negovatelj iz vrtića išao da odgleda predstavu pre dece, rekao da ona nije za njih. Ali, eto, prevario bi se, jer deca su reagovala fenomenalno. Odgledali su “Vuka” u jednom dahu. Pohvaljujem kolege, bili su izuzetni, Odlična predstava.”
