Znanje je moć dok god učimo i naučeno prenosimo drugima. Ono je i snaga dokle god saosećamo sa drugima, i samo tako – znanjem i empatijom - nabolje možemo menjati sebe i svet oko nas. “Gulierova putovanja” Pozorišta mladih šansa su da ovaj svet, ovog maja, pokušamo da promenimo bar malo nabolje.
Na putovanje, u potrazi za znanjem, vode glumci Pozorišta mladih i reditelj Kokan Mladenović. Ono je prilika da naučimo kako da nahranimo gladnog, da zaštitimo druga, da sprečimo rat i mržnju, da zasadimo drvo, zagrlimo reku, da ponovo naučimo da budemo ljudi. Ovo je ujedno i jedno od retkih putovanja danas za koje nije potreban PCR test, pasoš, ili karta, čak ni kofer, ni stvari. Ništa od toga ne treba. Samo žeđ za znanjem, jer ona je karta za avanturu koje počinje 7. maja - u srcu Novog Sada.
“Guliverova putovanja” počinju u 19.15 na otvorenom, kod Zmaj Jovine 22. Glumci i publika uputiće se potom ka Dunavskoj 1, a onda nastaviti ka Trgu republike, odakle se sele do susednog pasaža. U nastavku ih put vodi ka igralištu iza Pozorišta mladih, da bi finale predstave bilo u dvorištu Arhiva Vojvodine, kod Riblje pijace.
Predstavom “Guliverova putovanja” biće otvorene “Novosadske pozorišne igre”, prvi međunarodni festival pozorišta za decu i mlade koji se održava u okviru programa “Bajke budućnosti” Evropske prestonice kulture.
Za predstavu nisu potrebne karte.
Kokan Mladenović, reditelj “Guliverovih putovanja”
Nema hrabrosti bez srca, ni znanja bez putovanja
“U pet najpoznatijih Guliverovih avantura koje igramo u ovoj predstavi deca mogu da nauče nešto važno o svetu u kojem žive, ali je naša namera da šesta avantura - ta koju će na kraju doživeti u sebi - bude zapravo suština ove predstave. Zajedno sa sjajnim ansamblom Pozorišta mladih pokušali smo da podsetimo klince na besmisao rata i socijalnih razlika, da se prijatelji ne izdaju u nevolji, da je obrazovanje važno, da se podsetimo šta smo uradili planeti i kako možemo ponovo da je ozdravimo, da sve to bude zajednička šesta avantura u kojoj će deca biti, ne samo putnici i saputnici, nego aktivni učesnici, heroji te velike avanture.
Naš Guliver ne dospeva direktno kod nas na Balkan, ali se suočava sa našim problemima - nekog rata koji nam je relativno blizu, sa svetom koji se raspada, odsustvom svih pravih vrednosti... U tom smislu, naš “Guliver” je jako aktuelan, današnji. U njemu se kaže da nema hrabrosti bez srca, ni znanja bez putovanja, ta nas predstava uči koliko je svet veliki i raznolik i koliko je važno da ga deca upoznaju celog.”
Aleksa Ilić je naš Guliver
Hakovanje pažnje Danas više nego ikad verujem da je znanje moć, više svakako nego što sam u to verovao dok sam bio mlađi, a trebalo je i tada da verujem, treba da verujemo svi dok smo još mali. Jer, što više znamo, to je jače naše oružje kojim se borimo protiv svega lošeg po nas. Danas je to potrebno i zbog informacija kojima nas bombarduju, kojima se osvaja naša pažnja, i ako nismo obrazovani i edukovani u svakom smislu, ako ne zapažamo, gledamo, slušamo, ako nismo socijalno inteligenti, ako nemamo znanje u rukama, ne možemo da se borimo, da se izborimo, niti da dobijemo bitku. Ako ne znamo šta je tačno, gde je istina, šta sve postoji u ovom svetu, onda ni naš život ne može da ide u željenom pravcu.
Dečja mašta može svašta Ne čini mi se da je dečja mašta nestala. Ona je vrlo živa i verujem da će deca, na svoj način, dodatno domaštavati našeg “Gulivera” koga smo mi pozorišnim sredstvima uistinu raskošno osmislili. Svetovi kroz koje prolazi Guliver jesu čudesna prostranstva, koja, kao da je neki veliki slikar naslikao. Ti začudni prostori mogu dobiti nove boje, tonove i nijanse kojima se, u skladu sa maštom, može putovati.
Ima, ima Gulivera i u Srbiji Mislim da postoje ti svetli, radoznali svetionici znanja. Verujem da je to svako dete koje je žedno da nešto sazna, otkrije, da prouči, iskusi lično, a ne samo skrolujući po telefonu. Guliver je svako onaj ko se odvaži da nešto pročita, ko u daljini čuje neku violinu, pa pritrči da vidi koji je to instrument, dodirne ga, proba da svira. Guliver je svako dete koje čuje ime nekog čudnog grada, pa poželi da vidi kako izgleda, sazna šta u njemu ima, zaželi da ode jednom tamo... Ta želja za avanturom, za zadovoljavanjem radoznalosti, to je taj Guliver u svakom od nas. To je ono kad ne sediš samo kod kuće i piljiš u telefon, gledaš iz daljine, sa distance, već kad zaroniš svim srcem u nešto što te zanima.
Buđenje radoznalosti To zavisi od svih nas pomalo, ili podosta. Zavisi od roditelja, škole, društva, medija, kulture, umetnosti, ali na kraju to zavisi samo od toga na koji ćemo način prikazati taj svet znanja: ako detetu taj svet prikažemo kao nešto neuhvatljivo, daleko, nedodirljivo, onda ni ono neće hteti da se bavi time, neće poželeti da poleti, ali ako mu svet znanja prikažemo kao neku igru, avanturu, nešto blisko, važno, veliko, zanimljivo, onda u njemu gajimo jednog malog Gulivera, radoznalo biće spremno da postane dobar, vredan, otvoren, radoznao, odgovoran čovek, koji sutra neće dvojiti oko toga da li treba da istražuje, da li treba da iskorači iz kolotečine, dosade, neznanja, sveta poznatog i sigurnog. Rizik da se načini korak-dva u nepoznato uvek je šansa da se prošire vidici, da se osvoje nove slobode, da se bolje razumeju svet i drugi čovek, ukratko da se bude bolji čovek.
Znanje je moć
“Ova deca i ovi ljudi dolaze iz mog sveta. To je svet bića koja su ni iz čega, sama od sebe odlučila da stvaraju, da slikaju i pišu, da leče bolesne i spasavaju slabe, da gase požare i obučavaju decu, da otkrivaju zvezde, da kuvaju, da plešu.
Ja znam da to nije savršen svet, ali to je svet koji može da se popravlja. Ja sam sa ovom divnom decom i njihovim prijateljima i roditeljima prošao neverovatne pustolovine, na kojima smo nešto naučili.
Naučili smo da je rat glupost zbog koje se gube životi. Da čovek nije lutka koju svako može da cima i njome manipuliše. Da svako ima pravo da se igra i da jede. Da je prijateljstvo važno i da se ne prodaje zbog bombonica i loptica. Da sve možemo spasiti time što brinemo o zemlji, vodi, vazduhu i jedni o drugima.
Znanje je moć dokle god učimo i vaspitanjem prenosimo znanje drugima, dokle god saosećamo sa drugima, možemo menjati i sebe i svet nabolje.
Znanjem i ljubavlju se spasava ovaj svet. I čovek”
(Guliverove reči iz predstave “Guliverova putovanja”)
Nina Plavanjac, dramaturškinja predstave “Guliverova putovanja”
“Guliverova putovanja su putovanja svih nas. Njegove čarobne ekspedicije u egzotične predele jesu naše suočavanje sa stranim kulturama, na prvi pogled zastrašujućim i različitim, ali pri dubljem upoznavanju i - otvorenom umu - razoružavajuće sličnim našim sopstvenim iskustvima.
Opasnosti i izazovi na Guliverovnim putovanjima su iskušenja i etičke dileme, sa kojima se borimo u svakodnevnom životu. Lična transformacija koju putovanje budi i zahteva je naše odrastanje i sazrevanje. Čudesni predeli i likovi, sa kojima nas upoznaje Guliver, su istraživanje sveta u kojem realno živimo: onog nepoštenog, surovog i besmislenog u njemu - poput rata, siromaštva, izdaje, i onog najboljeg u njemu - ljubavi, prijateljstva, empatije, znanja.
Pet avantura ne pripada samo Guliveru. To je iskustvo zajedništva i samospoznaje. Na kraju, Guliver nam poklanja još jednu avanturu, na koju moramo da se otisnemo bez njega. Šesta avantura je sve što smo kroz proces putovanja zajedno stekli, učinili i naučili, ali i sve što našu budućnosti tek čeka da sami istražimo i spoznamo.”
Fotografije: Zoom media/ Promo Pozorište mladih
