Po meri dece i onih koji su morali da odrastu

Decembar u našoj kući počinje udarnički, jer već prvog dana ovog zimskog nam meseca imamo čak tri programa na repertoaru. Domaćini smo Zmajevim dečjim igrama i njihovom Festivalu monodrame (traje 1. i 2. decembra). Istog dana gostuje predstava “Kako se gradi karakter”, a uveče na Velikoj sceni ponovo igramo našu “Cat Claw”. Među dramskim predstavama koje ćemo igrati u decembru biće “Deca Paklene pomorandže”, “Dok te ja hranim i oblačim”, “39 stepenika” i “Tri musketara”, dok će naša “Krznena venera” gostovati u beogradskom Narodnom pozorištu.

Skoro sve naše predstave za decu igraćemo i u decembru: “Učene mišice”, “Snežnu kraljicu”, “Palčicu”, “Bajku o vitezu bez konja”, “Kosa i lisicu”, “Ko je rekao mjau”, “Vesele muzičare”, “Anđeosku bajku”, “Uspavanu lepoticu”, “Novogodišnji rokenrol za decu”, “Lepoticu i zver”. Sa nekima od njih idemo do Rumenke i Mladenovca.

Ugostićemo u decembru tri monodrame: “Mulej”, “Nina” i “Lala” mladih glumaca Anice Petrović, Nikoline Vujević i Stefana Ostojića koji igraju u nekim našim predstavama.  Gostovaće na našoj sceni i Zoran Kesić i Darko Rundek. Odvojeno:) Dolaze i kolege iz Beograda, igraju “Dobrodošli u kabare”, Savez slepih Vojvodine gostuje sa predstavom “Živka Treća”, a dolaze nam i kolege iz Gradskog pozorišta “Semberija” koji će izvesti “Hasanaginicu” Ljube Simovića.

Uh, biće to prilično gust decembar, ali ne marimo dok god ste vi u publici, jer samo sa vama, i decembar, i svaki drugi mesec, imaju smisla. Stoga, podižemo zavesu, decembar može da počne. Decembar u Pozorištu mladih, po meri dece i svih onih koji su morali da odrastu.

O upotrebi čoveka i njegovom prkosu, o tome kako razmišlja o glumačkom postojanju, u svom Dnevniku za list "Danas" pisala je naša Neda Danilović.

Kristina Savkov, Slavica Vučetić i Marija Radovanov bile su gošće emisije "Šarenica". Povod je izvođenje naše predstave "Tre sorele" u Beogradu, 23. novembra u Zvezdara teatru. Hvala Slobodanu Šarencu i Ani Emić.

Naša predstava “Na vukovom tragu”, koja je sinoć izvedena na Reviji lutkarskih kazališta u Rijeci, ispraćena je snažnim aplauzom publike. Da je “Vuk” ostavio snažan trag i u Rijeci, pokazala su deca koja su Novosađane na kraju pozdravljala i tako što su oponašala identične zvuke divljine koje su glumci tokom predstave izvodili.

Poseban kompliment našim glumcima dale su mnogobrojne riječke kolege – a nemali broj njih došao je sa svojom decom jer je do njih još ranije stigao  dobar glas o predstavi. Kažu da su bili oprezni, jer uvek kada previše očekuješ, pomalo ti se očekivanja i umuse. Ovoga puta ona su pak bila prevaziđena, jer ono što su pokazali Saša Latinović, Aleksa Ilić, Slobodan Ninković, Dejan Šarković, Neda Danilović, Jelica Gligorin i Slavica Vučetić, osvojilo ih u svakom smislu.

Jedna od najboljih lutkarki Hrvatske Petra Šarac odmah po završetku predstave popela se na scenu da bi izbliza videle lutke i sama ih probala. Bila je oduševljena njihovom živošću i autentičnošću. Glumački razgovori koji su usledili potom mirišu na to da bi reditelj predstave u skoroj budućnosti mogao da stigne i u riječke vode.

O predstavi je reči hvale imala i ravnateljica Gradskog kazališta lutaka Magdalena Lupi Alvir, koja je inače bila izvrsna domaćica novosadskoj ekipi. Odmah je rekla da je predstava ”Na vukovom tragu” trebalo da otvori njihovu riječku Reviju.

Glumac Gradskog kazališta lutaka David Petrović bio je jednako oduševljen predstavom kao i njegova trogodišnja devojčica, inače već ozbiljna pozorišna gledateljka sa istančanim pozorišnim ukusom, kažu kolege njenog tate.

“Video sam jednu režiju Jakuba Maksimova kada smo bili na festivalu “Zlatna iskra” u Kragujevcu. Stil je propoznatljiv i meni se jako dopada jer je promišljen i delikatan - i u smislu režije, i pristupa samom komadu, ali je lutkarski deo ono što me posebno oduševilo.”, kaže posle predstave David Petrović. “To nije ono klasično lutkarstvo: malo songovi, malo lutkice, već kompleksno, temeljno, duboko i upečatljvo, a time i važno jer ne samo da dopire do čoveka, već ga i uzdrma. Ja obožavam pse, pa me priča i nekako dodatno takla - povezeš se sa njom na raznim drugim nivoima. Želim da pohvalim dva glumca (Latinović i Ilić) koji su animirali glavnog psa, Baka. Izuzetni su. Sve zajedno, bilo je snažno, uznemirujuće, uzbudljivo, jer se tokom cele predstave vidi koliko su glumci duboko zaronili unutra, koliko su i sami obuzeti likovima kojima daju život. Odlična predstava, bravo.”

Petrovićev kolega po hlebu, glumac Damir Orlić, kaže da je upravo ovakvim predstavama moguće doći do današnje dece koja su ophrvana internetskim informacijama, slikama i senzacijama.

“Atmosfera predstave je opijajuća, već od samog njenog početka kada joj glasovima daju ton i ritam, kada nas uvode u priču. Pre predstave rečeno je da je ona pravljena za decu stariju od 10 godina i baš me zanimalo kako će reagovati ostala deca jer bilo je tu i vrtičkog uzrasta. I upravo su oni najbolji odgovor na pitanje kakva je predstava: tišina s kojom su pratili glumačku igru i animaciju kazuje da im je predstava u svakom segmentu zaokupila pažnju punih sat vremena, a za taj uzrast obično se preporučuju predstave do pola sata. Mislim čak da bi, recimo, da je neki pedagog ili negovatelj iz vrtića išao da odgleda predstavu pre dece, rekao da ona nije za njih. Ali, eto, prevario bi se, jer deca su reagovala fenomenalno. Odgledali su “Vuka” u jednom dahu. Pohvaljujem kolege, bili su izuzetni, Odlična predstava.”

Nakon gostovanja u Francuskoj sa predstavom “Na vukovom tragu”, na Festivalu evropskih pozorišta za mlade u Šalonu, a odmah potom i dve premijere (“Cat Claw” i “Krznena Venera”), Pozorište mladih početkom novembra odlazi na mini turneju koja će obuhvatiti dve države i tri grada.

Najpre će 9. novembra gostovati na Reviji lutkarskih kazališta u Rijeci, gde će biti izvedena jedna od najboljih predstava ovog teatra. “Na vukovom tragu” u režiji Jakuba Maksimova pridružiće se u Rijeci najuspešnijim lutkarskim produkcijama hrvatskih, regionalnih i svetskih pozorišta.

Pored izvrsne glume, precizne režije, upečatljive likovnosti, predstavu “Na vukovom tragu” krasi i odlična muzika, a upravo je upotreba muzike u lutkarskoj predstavi jedan od fokusa ovogodišnje riječke Revije, podseća direktorica Gradskog kazališta lutaka Rijeka Magdalena Lupi Alvir koje organizuje ovaj festival.

Lupi Alvir najavljuje da će publika imati priliku da vidi raznovrstan izbor lutaka, od raskošne bunraku princeze do obične vrećice, bubnja i mikrofona, pegle i daske za peglanje koje će u predstavama imati važnu ulogu. Sve to, smatra  direktorica Gradskog kazališta, pokazuje koliko je lutkarstvo maštovito i koliko može biti inspirativno u svom izvođačkom izrazu.

Najavljeno je i da će publika, nakon dve pandemijske godine, ponovo moći da ocenjuje predstave što će omogućiti da najbolje ocenjenoj predstavi ove godine ponovo dodeli nagradu publike “Domino”.

Nakon Rijeke, Pozorište mladih odlazi u Ptuj, ali sa drugom predstavom. Naime, u tamošnjem Mestnom gledališću 11. novembra izvešće svoju višenagrađivanu predstavu “Devojčica sa šibicama” koju je režirala Sonja Petrović. Ovu predstavu, koja je dobila nagrade na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici, na Festivalu profesionaonih pozorišta u Zrenjaninu, te prošlog leta u Kotoru na Festivalu pozorišta za djecu, dan kasnije, 12. novembra, videće i publika u Celju.

Privremenost je čovekova sudbina. Privremeno je tu na Zemlji, ograničen svojim fizičkim postojanjem na njoj. Privremeno uspešno se bori da tu svoju privremenost nekako produži, osmisli je tako da, bar nakratko i u segmentima, zaliči na neku malu večnost...

O toj privremenosti, koja je, čini se, još nekako dodatno postala opšta specijalnost ovog vremena, a naročito ove naše geografije, i to ne isključivo u političkom i društvenom smislu, već pre kao stanje svesti, razmišljao je reditelj Petar Jovanović kada je ponovo čitao Gogoljevog “Revizora” i predložio ga upravama dva novosadska teatra - Srpskom narodnom pozorištu i Pozorištu mladih da zajedničkim snagama naprave predstavu.

Prva proba upriličena je prvog novembarskog dana u Srpskom narodnom, gde su dobro raspoloženu ekipu pozdravili direktor Drame ovog teatra Milovan Filipović i direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović. Direktorski dvojac procenio je odmah da bi ova, prva ovakva saradnja ova dva teatra, mogla da probudi neke, do sada neotkrivene umetničke potencijale dve pozorišne kuće i označi početak rađanja - za glumce i publiku - uzbudljivog umetničkog dela – predstave koja će imati premijeru 25. januara na sceni Pozorišta mladih. Zamišljeno je da se u prvom periodu “Revizor” igra na sceni u Ignjata Pavlasa, a potom će se preseliti na Pozorišni trg, u zgradu Srpskog narodnog pozorišta, što je takođe nešto što se, kao praksa, isprobava prvi put, bar u Novom Sadu.

Ceo svet kao da igra Gogolja

Živimo u vremenu provizornosti i privremenosti, u vremenu konstantnog v.d. stanja u kojem nam je život determinisan iščekivanjem da ta privremenost prođe, dok se istovremeno navikavamo na nju. Mi smo se toliko navikli na to čekanje, da smo se u strahu od promene, u maniru Štokholmskog sindroma, srodili sa stanjem te privremenosti i zapravo priželjkujemo da se ništa ne promeni, jer ako bi ikada i došlo do neke promene, pitanje je da li bismo umeli da živimo u tome.

To je premisa je od koje je krenuo reditelj Petar Jovanović govoreći glumcima kakvog “Revizora” bi u narednim nedeljama da napravi sa njima... Ta privremena egzistencija neodređenog trajanja (privremeno povremeni poslovi na koje smo prinuđeni da pristajemo, privremeno zatvaranje ulica, privremena popravka kolovoza, privremeno grejanje, privremeno uvođenje sankcija, privremene tablice, privremena vlada, privremeno zatvoren ili otvoren bulevar, privremna gradilišta rasuta po celom gradu koja stvaraju ne baš privremeni osećaj prljavštine, smeća i neurednosti...) u čoveku stvara osećaj privremenosti kao nečeg normalnog, što uveliko podseća na psihologiju logoraša iz Drugog svetskog rata.

Mi smo na vrlo sličan način, smatra reditelj, svedeni na tu logorašku psihologiju opstanka, čekanja da nešto prođe, a prolazi samo život...To međuvreme, taj život od danas do sutra, koji je suštinski bez neke ideje o sadašnjosti i budućnosti, okvir je u kojem se mora pronaći neki humor da bi se opstalo, da bi život imao smisla, kaže Petar Jovanović.

Reditelj podseća da je okvir te privremenosti za Gogoljeve junake kreirao njihov imperator - Nikolaj I koji je obožavao oružje. Silne pare je na njega davao, ali suštinski pojma nije imao o ratovanju. Njegova je vojska bila paradna, izgledala je, ali je gubila ratove. Nikolaj I bio je čovek koji je izgradio ogroman državni aparat, tajne službe uveo je na najšira moguća vrata, otvaranje svačije pošte bilo je kao dobar dan, doušništvo je postalo osnovno zanimanje ljudi, a mreža žbirova i cinkaroša bila je nesaglediva: od dvoje koji sede za stolom - troje je “radilo za službu”...

Ako sve ovo na nešto podseća, to je privremeno, sačekajmo da nas taj osećaj prođe...

Jer, ekipa predstave neće se baviti politikom, niti dnevno-političkim događajima, iako je sve oko nas politika, iako sve izgleda upravo kao da je ceo svet pozornica na kojoj upravo politika igra dance macabre sa Gogoljem u rukama...

Šta ako izgubim i ovo malo nedostojanstva koje imam?

Strah jeste osnovna emocija koja nosi junake “Revizora”, jer, šta ako izgubim i ovo malo nedostojanstva koje imam, ali će se oni obradovati dolasku onog koji bi mogao da označi kraj njihovim mukama i privremenosti kakvu su do tada poznavali...

U raskoraku između te poznate i nove privremenosti koja se možda otvara, jedan od junaka uzviknuće rečenicu koja je svakodnevni plač građana svih naših gradova: “ Vidi na šta liči ovaj grad!”

A grad ko grad... Gradilišta na sve strane, pesak, mašine, rupe, skele, kamioni, bageri, pregrade, žica, cevi – kanalizacione i one druge, prašina, smeće, prljavština...

A da li je i sve to privremeno? I šta ako posle svega grad bude čistiji, ako ga urede, posade neko cveće, operu ulice, urede i neki park pride, zakrpe sve rupe, šta ako “Gradska čistoća”, npr, jednom ipak više smeća ubaci u svoj kamion nego što srče iz kanti prospe po ulici? Šta ako... Šta će biti sa nama? Hoćemo li umeti tako da živimo?

Ako se to pitamo, možda nam zapravo onda ni ne treba bolje...

Ili...

U ekipi koju je povodom Gogolja okupio reditelj Petar Jovanović su: dramaturškinja Nikolina Đukanović, kostimografkinja Milica Grbić Komazec, scenografkinja Marija Kalabić i kompozitor Bojan Milinković. 

Glumačku ekipu čine: Darko Radojević, Strahinja Bojović, Jovana Balašević, Emilija Milosavljević, Ervin Hadžimurtezić, Tanja Pjevac, Marija Radovanov, Marko Savković, Danilo Milovanović i Ivan Đurić.

Da bi čovek zaplesao novim, neotkrivenim svetovima, prepustio se tangu koji otvara vrata onoga što do sada nije video i doživeo, mora imati dobre cipele na nogama, one koje će mu korak učiniti sigurnim i nesputanim da krene u pravcu pružene ruke...

Zato je u novembru najbolje odabrati neke dobre - pozorišne cipele, možda baš one koje ovog meseca vode u Pozorište mladih...

U jednim takvim, novembarskim, hodaće glumci našeg teatra prostorima koje su osvojili zbog vas – naše publike. Kročiće u njima u maštovite svetove Džeka Londona i Jakuba Maksimova, prepoznavati puteve kojima je hodala devojčica sa šibicama, ići stazama tri hrabra musketara, putevima posutim notama veselih muzičara koji će ih odvesti ko zna kuda: možda do dece paklene pomorandže, ili pak do jednog viteza bez konja!

Putovaće se tokom novembra tako svim prostranstvima, onim namenjenim deci i mladima, ali i onim u kojima se ispredaju priče što svetu odraslih pripadaju.

I dok ćemo deci pričati bajke da lakše polete i postanu ljudi, osluškivati im srca pesmom što veliča slobodu, s pravom dizati ruke ka nebu i tražiti još sunca, pokušavaćemo snagom umetnosti istovremeno da menjamo i svet odraslih, da raskrinkavamo manipulaciju, da budemo spremni za ozbiljne metamorfoze - ne one deklarativne, već stvarne, one koje se dešavaju u čoveku kad istina zaiskri u njemu.

Znamo da je za to često potrebno više od 39 stepenika i više smelosti od one koju je imao Pinokio, ali spremni smo za izazove kada ste vi sa nama...

Ovog meseca, deo onog najboljeg što smo igrali i igramo za vas, pokazaćemo nekoliko puta i u Beogradu, ali i u susednoj Hrvatskoj i njoj susednoj Sloveniji. Neizmerno se radujemo svim tim putovanjima, a najvažnija su nam ona na kojima ćemo se sresti u kakvim dobrim pozorišnim cipelama koje mašti podmazuju krila...

Zato, neka novembar slobodno počne...

“Krznena Venera”, film Romana Polanskog, bio je inspiracija reditelju Momčilu Miljkoviću da u Pozorištu mladih inscenira ovaj tekst po sopstvenooj adaptaciji. U tome mu je, glumački potentno pomogao dvojac u kojem su Tijana Maksimović i Danilo Milovanović. Predstava, nastala u koprodukciji Pozorišta mladih i novosadske Vina produkcije, premijerno će biti izvedena 28. oktobra na maloj sceni Pozorišta mladih, od 19.30. 

Naizgled jednostavna priča počinje u trenutku kada reditelj organizuje audiciju da bi pronašao glavnu glumicu, a tokom predstave sve će se okrenuti u neočekivanom pravcu koji će nam reći mnogo toga o manipulaciji i njenim mehanizmima, koji će opet vrlo rečito progovoriti o vremenu u kojem smo neretko i žrtve i manipulatori.

Svi igramo neke uloge

O razlozima koji su ga inspirisali da se pozabavi ovom pričom, reditelj Miljković kaže: “Prelazeći iz jedne u drugu, pa u treću ulogu, naši likovi otkrivaju ono što su oboje morali, ili hteli da sakriju, svako iz svog razloga. Pitanje ko je rob, a ko gospodar, ko je čekić, a ko nakovanj, samo je površinsko. Ono što se dobija kada se zagrebe dublje pitanje je istine i iskrenosti. Naš reditelj koristi predstavu kako bi prikrio istinu koja se nekima možda ne bi svidela, možda čak ni njemu samom. A glumica, kao i svako kome je do glumačke profesije stalo, pokušava da dopre baš do te istine koju on najviše skriva. Veliki filmski reditelj Ingmar Bergman u jednom svom romanu kaže: „U životu igramo razne uloge. Neke zato što nas zabavljaju, neke zato što drugi žele da ih igramo. Najčešće zato što želimo da se zaštitimo. Tako ne primećujemo da gubimo ono što nije uloga, ono pravo “ja”. U ovoj predstavi naši likovi, igrajući te razne uloge, dolaze do onoga što nije uloga, do onog pravog „ja“.”

I manipulatori, i žrtve

Glumac Danilo Milovanović smatra da je manipulacija ključna reč kojom se bavi ovaj tekst. Dodaje da je srećemo na svakom koraku, da je nekada posve otvorena, a češće perfidna i skrivena.

“Ne radi se samo o tome da smo žrtve manipulacije, mislim da je veći problem kada svesno pristajemo na nju. Kada postanemo svesni da neko manipuliše nama, našim životom, poslom, uslovljava nas i ucenjuje trebalo bi da se otrgnemo iz tih kandži, da smognemo hrabrosti da izađemo iz začaranog kruga, a ne da svesno dozvolimo da i dalje budemo deo nečije igre i ciljeva koji se često završe kobno po nas.”, kaže glumac i nastavlja:

“Jedna ovakva intimna priča zapravo otkriva i izvlači na površinu ono što nismo znali o sebi, pritajene porive, želje, strahove koji čuče duboko u nama. Postavlja se i paradoksalno pitanje, da li je zapravo onaj koji je podređen zapravo onaj ko dominira, jer, želeći da bude potčinjen, zapravo diktira pravila igre. Da li želja za dominacijom spava duboko u nama i da li je sami budimo, ili je budi neko drugi? Uporedo s igrom moći, predstava govori i o rodnim ulogama: šta te uloge danas predstavljaju i da li ih koristimo u zavisnosti šta želimo da postignemo. Cilj uvek definiše sredstva kojima se služimo, bilo da nam je krajnji cilj korist, pozicija moći ili neka lična satisfakcija. Ovo je priča o otkrivanju i suočavanju sa nama samima. Šta će biti s nama kada otkrijemo svoj identitet, ostaje nam da vidimo.”.

Pobeđuje glumica

Glavna glumica u predstavi Tijana Maksimović smatra da glumci imaju privilegiju da kroz desetine likova koje igraju, ne samo otkrivaju razne nivoe svesti jednog karaktera, već da proniknu u razloge i povode njihovih akcija, koje nas često u stvarnom životu koštaju živaca, zdravlja, mesta u društvu. Za razliku od života, u kojem prečesto sve ostaje u izmaglici, nedorečeno, nezavršeno, u nekoj vrsti konfuzije ili tajne, na sceni se to glumačkom igrom i akcijom razotkriva i prostire pred publiku. Naravno, dodaje Maksimović, sve zavisi od toga šta ekipa predstave želi da postigne, kakav efekat da proizvede - samim delom, adaptacijom teksta, međusobnim dogovorima i glumačkom igrom.

Priču o “Krznenoj Veneri” u Pozorištu mladih, jednostavno i efektno, glumica Maksimović, poentira ovako: “U našoj predstavi pobeđuje glumica, a što se tiče borbe između reditelja i glumice, jedina borba ili bitka odigraće se u glavi te iste glumice da bi postigla ono zašto je i došla na audiciju.”

Zašto je došla - 28. oktobra premijerno...

Dobro došli...

"Cat Claw", predstava inspirisana stripom Branislava Kerca, u režiji Majkla Helmerhorsta, biće premijerno izvedena 22. oktobra na sceni našeg teatra. Ova neobična pozorišna produkcija, nastala u saradnji sa Evropskom prestonicom kulture 2021, govori o paralelnim dimenzijama, ljudima pacovima, opasnim tehnologijama, neprežaljenim ljubavima, studentskim mukama, hevi metal koncertima, akcionim herojima sa viškom kila i super ženi koja mora da se nosi sa svim tim. Poznato, zar ne?!

Uhvaćeni u mrežu njenih čarapa

Reč autora Branislava Kerca:

"Cat Claw je akcioni strip, pun dinamike i scena zbog kojih bi i računarski generisane slike (CGI) imale problema. Kako preneti sve to na relativno mali prostor pozornice? Činilo mi se da je praktično nemoguće. Krenuli smo od toga da obe umetnosti, strip i teatar, imaju svoj sopstveni jezik sa svim vrlinama i manama, bez naročitih dodirnih tačaka u izražavanju, ali vrlo bliske po osećaju za dinamiku. Zajedničke tačke su pronađene i u vanserijskim likovima, humoru i prisustvu rokenrola. Kada smo to definisali i pustili pozorišnu umetnost da iz sebe izvuče ono najbolje, a da se ne osvrće previše na stripski jezik, Cat Claw se pokazala kao zahvalan materijal, da je sprega stripa i teatra čista avantura, trka furioznog tempa, hevi metal rapsodija, predstava puna nepoznanica u kojoj je čak i šesti saksonac lik za pamćenje”

Nikola Davić/Uglješa Šajtinac: dvojac koji je strip pretočio u komad

"Uhvatili smo se u mrežu njenih čarapa! Tokom pisanja ove drame, Ket nas je povela u avanturu kroz svoj svet i sada je opet završila u našem. Željno iščekujemo ponovni susret i nadamo se da će biti zadovoljna načinom na koji smo opisali našu avanturu. Ne želimo da dobijemo batine!”

"Predstava "Cat Claw" je pre svega omaž strip crtaču Banetu Kercu koji je stvorio superheroinu Ket Klou kao svoju verziju američkog osvetnika. Akcenat je na stripovskoj ikonografiji koja se bavi negativcima „većim od života”, inspirisanim akcionim filmovima. Naša predstava je beskompromisni pastiš sveta noar filma i okretnog tempa stripa. Dizajner Dušan Jovović i ja posvetili smo se tome da prikažemo celu predstavu u crno-beloj skali, sa samo nekoliko detalja u boji. Kercova ljubav prema hevi metalu rezultirala je trenucima žive muzike na sceni u kombinaciji sa filmskim pozadinskim zvukom. Nadam se da smo stvorili visprenu komediju sa smelom scenskom akcijom. Nema više fine cure: Ket Klou će zauvek očistiti Novi Jork od zločina i poroka!"

Holandski reditelj Majkl Helmerhorst obrazovao se na Pozorišnoj akademiji u Amsterdamu. Početkom sedamdesetih godina, u saradnji sa Ide van Hajningen, osnovao je trupu Perspekt koja je istraživala tehničke mogućnosti predstava, a već početkom osamdesetih godina dva performansa u kojima je učestvovao odvela su ga na dve važne umetničke adrese - pariški Centre Pompidou i londonski Civic Center. Devedesete godine prošlog veka Helmerhorst je posvetio režiji devet predstava pod otvorenim nebom, sa kojima je dospeo i do Australije i Novog Zelanda. Oprobao se i u performansu, komedijama, mjuziklu, a među njegovim posebnim ostvarenjima su produkcije “Alice on the Run” u lajpciškom Teatru Titaniku i “Robot” koje je 2019. godine uradio za VisáVis. Helmerhorstova posebna pasija je ugrađivanje efektnih audio-vizelnih elementa u konstrukciju predstave, odnosno scenografiju, te miks različitih teatarskih tehnika.

Glumica Ivana Vukčević je Cat Claw

“Cat Claw je hrabra, samostalna, spretna, odvažna, nepokolebljiva. Biće dualne prirode... Ali svesna toga, tim se igra. Zabavno joj je što je preko dana uštogljena studentkinja biologije, a noću superherojka... I žena i mačka, spremna da se bori za pravdu, bolji svet i one koje voli. Cat Claw nije majka, ne kuva, ne ispunjava floskulu "žena, majka, kraljica", niti je to zanima. Ali zato što to nije, ona nije manje žena, niti je manje ženstvena. To što je kostim vrlo oskudan ne čini je "lakom", niti je to što je u stanju da prebije fizički jače od sebe, ne čini "muškaračom"; živi sa cimerkom, a nije lezbijka, nema dete, dakle neispunjena je – prema etiketama... Dakle, sve su to etikete koje bi joj, da je srećemo u gradu, uredno i vrlo rado prilepili – i žene, i muškarci. Jer, mi mnogo volimo da sudimo, a retko polazimo od svog dvorišta.”

Našu prvu ovosezonsku premijeru, predstavu "Cat Claw" koju će voleti ne samo ljubitelji stripa jer nastaje po kultnom stripu Branislava Kerca, već i svi radoznali gledaoci željni malo drugačijeg teatra, najavljuju svi vodeći mediji u Srbiji. Evo kako su to uradili neki od njih...

SeeCult

Luftika

Danas

Nova.rs

mojnovisad

Autonomija

RTV

021

Dnevnik

Gradske info

RTV Razglednice

Tu, među nama, ponikao je jedan od najčuvenijih svetskih stripocrtača. Danas je zaštitni znak italijanskog Bonelija, a njegov strip CAT CLAW početna je stanica naše najnovije predstave čija će premijera biti 22. oktobra. Branislav Kerac inspirisao je novinara Petra Klaića da za portal Voice napiše priču o ovom umetniku. 

Link

Fotografija: Aleksandar Jovanović

Holandski reditelj Majkl Helmerhorst obrazovao se na Pozorišnoj akademiji u Amsterdamu. Početkom sedamdesetih godina, u saradnji sa Ide van Hajningen, osnovao je trupu Perspekt koja je istraživala tehničke mogućnosti predstava, a već početkom osamdesetih godina dva performansa u kojima je učestvovao odvela su ga na dve važne umetničke adrese koje bi svaki umetnik voleo da ima u svom džepu: pariški Centre Pompidou i londonski Civic Center.

Narednu dekadu svog života, devedesete godine prošlog veka, Helmerhorst je posvetio režiji devet predstava pod otvorenim nebom, sa kojima je dospeo i do Australije i Novog Zelanda. Oprobao se i u performansu, komedijama, mjuziklu, a među njegovim posebnim ostvarenjima su produkcije “Alice on the Run” (Link) u lajpciškom Teatru Titaniku i “Robot” koje je 2019. godine uradio za VisáVis (Link).

Helmerhorstova posebna pasija je ugrađivanje efektnih audio-vizelnih elementa u konstrukciju predstave, odnosno scenografiju, te miks različitih teatarskih tehnika. Reditelj naše - uskoro - premijerske “Cat Claw” držao je radionice od Berlina i Praga do Beograda i Novog Sada, sa glumcima, plesačima i tehničarima.

Fotografije: Vladimir Veličković 

Ivana Vukčević, naša Cat Claw u intervjuu za Moj Novi Sad najavljuje premijeru predstave u kojoj igra zanosnu heroinu, nepredvidljivu, maznu i tajanstvenu ženu koju su obožavale generacije strip poklonika... Susret sa publikom zakazuje 22. oktobra na sceni Pozorišta mladih.

Link

Fotograf: Vladimir Veličković

“Na vukovom tragu”, jedna od najboljih predstava nastalih pod krovom naše kuće, gostovaće 14. i 15. oktobra u Francuskoj. Inspirisan “Zovom divljine” Džeka Londona predstavu je režirao Jakub Maksimov. Ovo će biti prvo gostovanje našeg pozorišta u Francuskoj i to u godini kada proslavljamo svoj 90. rođendan.

Novosadska ekipa u francuski Šalon putuje na Festival evropskih pozorišta za mlade (od 10. do 15. oktobra), na kojem će, uz niz drugih programa, učestvuju trupe/pozorišta sa jedinstvenim pristupom teatru za mlade. Uz Pozorište mladih predstaviće se trupa sa severa Francuske i jedna iz Tunisa. U prethodna dva izdanja ovog festivala gostovali su umetnici iz Grčke, Irske, Nemačke i Francuske.

U predstavi “Na vukovom tragu” igraju: Saša Latinović, Slobodan Ninković, Neda Danilović, Jelica Gligorin, Slavica Vučetić, Aleksa Ilić i Dejan Šarković. Priča prati kućnog psa Baka koji biva ukraden i prodat za rad u provinciji Jukon u Kanadi tokom “Zlatne groznice” na Klondajku. Bakova avantura je puna nevolja i iznenađenja, izazvanih ne samo nepoznatim okruženjem, već i buđenjem njegovog do tada nepoznatog duha.

Na sceni Pozorišta mladih predstava “Na vukovom tragu” ponovo će biti izvedena 1. novembra, od 19 sati.

Link

Fotografije: Krsto Vulović

Oktobar je deseti mesec u godini

I najlepši jesenji mesec

Jer cela je priroda u zlatu

Pre nego što list počne da pada

Listopad

Winterfylleth

Mesec misleće Vage i opasne Škorpije

Mesec Sajma knjiga, Oktoberfesta, mesec u kojem se Kolumbo iskrcao na novootkriveno američko tlo, čime su počeli mnogi svetski problemi, mesec još nekih ličnih i manje ličnih - velikih i malih, više ili manje važnih događaja...

Oktobar je i mesec idealan za planinarenje i pozorište

Baš ovaj oktobar je i mesec u kojem Pozorište mladih prvi put u svojoj istoriji putuje u Francusku, i to ne bilo gde, već na Festival evropskih pozorišta za mlade - u Šalonu. Putuje ekipa izuzetne predstave “Na vukovom tragu”.

U oktobru, inače, igramo gotovo sve naše predstave - na obe scene, sve ono što volite da gledate pod krovom naše kuće. Uz sve to, bićemo u dva navrata domaćini gostima, i to oba puta Zvezdara teatru, najpre ekipi predstave “Generalna proba samoubistva”, a potom “Bajke o pozorištu”.

Ovaj oktobar za nas je zaista poseban mesec i zbog dve premijere koje spremamo. Najpre će naša zanosna “Cat Claw” izaći pred publiku 22. oktobra. Strip Branislava Kerca, pretočen u predstavu, obećava neobično pozorišno putovanje kakvo dugo nije viđeno u Novom Sadu. Gledaćemo uzbudljivu priču koju je po hvaljenom stripu skrojio holandski reditelj Majkl Helmerhorst. Garantuje to prvoligaški glumački tim u kojem su: Ivana Vukčević (naslovna uloga), Slobodan Ninković, Saša Latinović, Jelica Gligorin, Slavica Vučetić, Neda Danilović, Aleksa Ilić, Miloš Macura, Nenad J. Popović, Darko Radojević, Dejan Šarković, Vlada Janković i Jelena Radić.

Nekoliko dana kasnije, 28. oktobra, druga vredna ekipa naše kuće premijerno će izvesti “Krznenu veneru”, predstavu inspirisanu istoimenim filmom Romana Polanskog. U režiji Momčila Miljkovića igraće Tijana Maksimović i Danilo Milovanović.

Oktobar ne mora biti kišan i hladan. Može biti mesec miholjske topline i istinskog razumevanja, uzbudljivih susreta sa dobrim glumcima i istim takvim predstavama, može biti upravo mesec kada se pohodi pozorište - Pozorište mladih.