Тре сореле

“Овако оне, кад зајужи, па пред јутро, стално пјевају. Свака у своју камару. Оне пјевају саме са собом, ко што ја причам сам са собом. Мени се може, ја сам вазда луд био, а оне нису вазда биле… Ма, ја не би зазиђиво своје фуњестре. Прича се ође у Прчањ да су то учињеле да не би низ море више гледале, да им не би море наде давало да ће једном он ариват. Други кажу да су душу своју закартале, а трећи да инкартом чувају сјећање на њега, да им никад не утекне. Свашта се у Прчањ и у Боку збори.

Неки кажу да је Дамјан био одиста капетан “Дијабола”, да се мало одморио, поиграо, па за својом звијездом кренуо. Други, опет зборе, и све се контрестају с овијем првијема, да ту има неког врага, да се, кад удари фортуно, око поноћа, може виђет његов брод како једри, ма не у море, него по небесима, да му је прова изнад Врмца, а прамац чак тамо код Пераста. Неки бумбижају да је то био млетачки принц што се за војну противу Турака спремао, па је у тој војни погинуо, а кад су га укопавали, на прсима му нашли три драгуља ко три пуцета. Бока не би била Бока кад се не би свашта зборило, ћакулавало и импјегавало. Нико ти потља не зна што је истина а што је фантажија. А кад боље Јојо промисли, и нема истине, но само фантажије. Зна Јојо, није он залуд луд.”

Аутор: Стеван Копривица

Редитељ: Милош Јагодић
Сценограф: Ивана Савић
Костимограф: Милица Грбић Комазец
Кореограф: Фросина Димовска и Иста Степанов
Лектор: Дубравка Дракић
Музика: Миодраг Мика Младеновић
Корепетитор: Агота Виткаи Кучера

Улоге:

Марија РАДОВАНОВНера
Славица ВУЧЕТИЋ – Бјанка
Кристина САВКОВРоза
Слободан НИНКОВИЋДамјан
Саша ЛАТИНОВИЋ Јојо
Иван ЂУРИЋМарко

Премијера: 15. септембар 2017. године

Видео спот>>