Поглед у свет магије из које се рађа представа

Пројекат „Аутоматизми савременог човека – активизација публике“

Поглед у свет магије из које се рађа представа
Дневник, 8. новембар 2018.
С. Милачић

Одзив на радионице „Од публике до позорнице” у Позоришту младих, у којима учествују суграђани од 30 до 50 година не би ли открили како изгледа стваралачки процес, упознали се са социјалном едукацијом, и поделили своја искуства у раду са глумцима и у истраживању тема којима се бави текст Тене Штивичић „Седам дана”, изненадио је и идејне творце овог несвакидашњег пројекта и њихове сараднике.

– У једном тренутку морали смо да стопирамо предвиђене маркетиншке кораке, пошто је већ сада много људи на листи чекања – каже глумица Славица Вучетић, додајући да осим редитељке, драмског педагога и глумаца радионицама присуствује до 15 заинтересованих суграђана који чине микрокосмос публике. – Међу њима, неки су редовни, али долазе нам и нови, а већина њих никада није учествовала у радионицама за публику у било којој институцији културе. Бројније су жене, а што се тиче професије, доминирају просветни радници, али има и оптичара, инжењера грађевинарства, фармацеута, биохемичара, новинара, психолога, инжењера шумарства, доктора медицине… У међувремену нам се јавила и једна ИТ компанија, за коју ћемо посебно држати радионице.

Чланови ауторског тима

Редитељка Геа Гојак 2016. водила је пројекат Едукативно позориште, намењено младима, где је публици била дозвољена партиципација. У склопу тог пројекта режирала је представу „Реконструкција” текст Сташе Бајац, у СНП-у, која се бави вршњачким односима и проблемима. Након одигране представе са публиком су се радиле радионице у којима је свако ко је имао идеју за решење неког проблема или ситуације виђене у представи, могао да изађе на сцену и уласком у улогу неког од глумаца понуди своје решење. Педагог Ибро Сакић представник је прве генерације на Академији уметности која се уписала на смер примењено позориште, а мастерирао је са представом “Патриотизам или волимо те домовино наша” урађеном по методи театра у образовању. Глумица Славица Вучетић стални је члан ансамбла Позоришта младих.

Остатак ауторског тима представе чине глумци Позоришта младих: Данило Миловановић, Неда Даниловић, Иван Ђурић и Јелица Глигорин. Сценографкиња Миљена Вучковић, музички композитор Лазар Новков, костимографкиња Милица Грбић Комазец, док ће разговоре с публиком након представе водити психолог Александар Шибул.

Пројекат „Аутоматизми савременог човека – активизација публике”, са којим су учествовали на конкурсу „Публика у фокусу” Фондације „Нови Сад 2021”, издвојио се од осталих управо због циљне групе којој је намењен. Како наводи редитељка Геа Гојак, намера је била да се тој запостављеној међугенерацији, која је у раскораку између потреба породице и сопствених жеља, да могућност за социјалну едукацију.

– Осим што ће видети како се ствара представа, видеће и како од драмског текста редитељ долази до концепта, шта жели да да публици, која је идеја представе, како глумци раде на својим ликовима, другим речима, пратиће цео процес, што публици никад није дозвољено, а жељна је тога јер јој је овај свет фасцинантан – наводи она. – Сјајно је кад видите како се људи који се први пут виде у животу отварају, чак и више него ми који радимо овај посао. Проблеми којима се бавимо кроз текст јесу друштвене конвенције и наметнуте вредности, због којих тражимо потврду и решење споља, уместо у себи самима. Радионице ће се одржавати сваке суботе до 1. децембра, а премијера је планирана за крај фебруара.

Према речима Славице Вучетић, врло често се говори о томе како треба развијати културне навике деце и младих, а заборављамо да су родитељи ти који превасходно утичу на њих.

– Ако они немају блиску везу са театром, како можемо очекивати да ће дете то једног дана развити? Осим тога, позоришне куће претпостављају да публика нешто воли или не воли, разуме или разуме, а нисмо јој никада пружили прилику за повратну информацију. Овим пројектом желимо да испитамо како познавање тематике и стваралачког процеса утиче на перцепцију гледалаца, што ће у разговорима са нама, након представе, моћи да изразе – објашњава она.

Драмски педагог Ибро Сакић каже да радионице започиње већ док се окупљају, делећи с присутнима нешто приватно, те тиме поштујући уверење да свако, да би нешто добио, мора нешто и дати.

– Пошто радим са децом и младима, примећујем да су одрасли стегнути кад треба да ураде неки задатак јер се плаше да не испадну смешни – додаје он. – Поента је да избаците негативне емоције, дозволите себи да се излудујете током ова три сата, будете природни и спонтани. Зато им кажем: оставите своје бриге и проблеме на степеништу пре него што уђете у зграду позоришта, потпуно се изместите из сопственог живота и играјте се.
Како каже, било је потребно време да група постане кохерентна, да се упозна и почне да комуницира. А у укрштеном стресу полазника и глумаца услед неизвесности и очекивања створила се невиђена енергија.

– За сваку последњу радионицу прокоментаришу да је била најбоља до сада, што није необично јер пратимо план полаког увођења и давања све захтевнијих задатака који се тичу текста. Кад буду одгледали пробе и премијеру, биће им јасно зашто су нешто радили, не треба им кварити изненађење – објашњава Сакић.