Парада

Аутор: Лула Анагностаки (Loula Anagnostaki)

Редитељ: Тасос Ангелопулос (Tasos Angelopoulos)

Преводилац: Оливера Мудринић

Драматург: Ирина Субаков

Сценограф: Селена Бачкалић

Костимограф: Милица Грбић Комазец

Сарадник за сценски покрет: MgA. Ивана Ђукић Ph.D

Композитор: Диамантис Адамантидис

Играју:

Кристина Савков

Алекса Илић

Инспицијент и суфлер: Снежана Велимировић
Светло i тон мајстор: Ратко Јерковић

Декоратери: Немања Зорић и Стеван Антић
Гардероба: Марина Перић

Шминка: Aња Гемовић

Израда костима: Никодинка Фолић

Фотографија: Срђан Дорошки
Дизајн плаката: Христос Тсавлидис (Christos Tsavlidis)

Дизајн програмске књижице: Една Мачковић

Набавка: Гордана Илић

Сарадница за маркетинг: Зорица Савић

Организатор: Ивана Цвејанов

Реч редитеља
Да ли смо све више и више окренути нашем микрокосмосу? Да ли живимо као добровољни затвореници, игноришуц́и оно што се догађа око нас? Да ли све више изгледамо као равнодушна деца, а мање као одрасли људи, са мишљењем/ставом, који суделују у игри између истине и лажи? И шта се десило, у нашем одсуству, у стварном животу? Можда смо, а да то нисмо схватили, помогли чудовишту да нарасте и сада прети да нас прогута?
Тим питањима се бави Лула Анагностаки (1928-2017) у својој првој драми “Парада“ (1965), која је по многима прорекла диктатуру у Грчкој 1967 године. Дубоко политички драматург, једна од најпознатијих и најутицајнијих у Грчкој, Анагностаки нам је у насеђе оставила важно дело, у ком се патња Особе сусреће са апсурдношћу живота. Слично другим њеним ликовима, у Паради, Зоја и Арис су заглављени у вољној изолацији, обоје неспособни да допру до Другог, чак ни да се додирну. Они ц́е, такође, бити сломљени, као и други, под ваљком живота.
Да ли је све ово неизбежно? Чини се да Анагностаки не даје директан одговор. Само нам, између редова, дозвољава да увидимо како је решење за свет који се мења на горе, неко Други поред нас.
Параду, која је и данас актуелна, можда више него икад у последњих 50 година, први пут у Србији представља Позориште младих Нови Сад.
Тасос Ангелопулос

Лула Анагностаки (Лоула Анагностак)

Лула Анагностаки (1928-2017) рођена је у Солуну. У позоришном окружењу се појавила 1965 године трилогијом Град (Ноц́ење, Град, Парада), представљеном у обједињеној продукцији у Арт театру Каролос Кун (Каролос Коун). Фебруара 1967 године, Народно позориште у Атини, извело је њену представу у три чина „Интеракција“, коју је режирао Леонидас Тривизас, а потом су уследиле представе „Антонио или порука“ (1972), „Победа“ (1978), „Касета“ (1982) и „Звук пиштоља“ (1987); које је режирао Каролос Кун у Арт театру. Године 1990 позоришна трупа Цени Карези (Тзени Карези) и Костаса Казакоса извела је представу „Дијаманти и блуз“, у режији Василиса Папавасилеуа (Вассилис Папавассилеиоу). Године 1995 постављена је представа „Путовање“ у Арт театру коју је режирао Мимис Кујумцис (Мимис Коуyиоумтзис). Народно позориште је 1998 године поставило „Тамно црвено небо“ у режији Виктора Ардитиса, а 2003 године на Новој сцени Народног позоришта представу „Теби, што ме слушаш“, у режији Лефтериса Војатиса (Лефтерис Воyатзис).
Представе Луле Анагностаки извођене су у позориштима у Атини и општинским регионалним позориштима, као и у иностранству (Француска, Италија, Енглеска, Немачка, Кипар, Шпанија, САД). „Парада“ је први пут изведена у Италији 1967 (режисер Н. Цигаку (Тсиггакоу)), у Француској 1969 (режисер Антоан Витез) и у Великој Британији 1971 (у режији Колина Хариса (Цоллин Харрис)).
Лула Анагностаки је била удата за писца и професора психијатрије Јоргоса Химонаса (Yиоргос Цхимонас) а њен син Танасис Кимонас (Тханассис Цхимонас) је такође писац.

Медији о представи:

https://bit.ly/2N5Uk5L
https://bit.ly/2TVCpBa