Nagrada za najbolju žensku ulogu – predstava „Evgenije Onjegin“

Награда за најбољу женску улогу на овогодишнјем петом по реду Новог Тврђава Театра припала је Кристини Савков за улогу Татјане Ларине у представи ЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН  у режији Бориса Лијешевића, у извођењу ансамбла Позоришта младих из Новог Сада.

 

 

Реч – две о глуми и глумачким достигнућима на 5. Фестивалу ,,Нови Тврђава Театар“

 

Пре него што се осврнемо на квалитет глуме и на глумачка остварења на фестивалу, сматрам да треба да се подсетимо на представе у селекцији која је, по својој природи, тек један од могућих погледа на актуелно стање у позоришној уметности и драмском стваралаштву, не само у домаћем позоришту већ и  шире, у региону који је некада, добрим делом, био јединствен културни и политички просотр. Чак и ако нисмо југоносталгичари увек смо као професионалци заинтересовани за културне и позоришне актуелности наших суседа из некадашњих Република, некада заједничке земље. ..

Свака селекција, по правилу је избор по укусу селектора и више говори о том укусу него о реалном стању у уметничкој области коју селектор жели да обухвати или да је представи. Селекција је тек један од могућих погледа на актуелно стање у одређеној уметничкој области. Она  је плод и резултат личних афинитета, израз укуса и естетичких погледа селектора на уметност и плодове уметничког рада, који су у фокусу селекторовог интересовања.

Ретка је срећа за фестивал ,,Нови Тврђава Театар“ да има селекторку каква је госпођа Вида Огњеновић. Свестраност, богатство уметничке личности, ерудиција и изоштрени естетички ставови дали су селекцији госпође Огњеновић универзалност, запањујућу прецизност и ширину у одређивању тематско идејних оквира, као увид у богатство, потентност и разноликост актуелних сценских поетика. На једном месту добили смо каталог тема и дилема који притиска нашу свакодневицу и оптерећује нашу савест. Само летимичан поглед на наслове виђених представа то и потврђује:

  1. БАРУФЕ
  2. ШУПЉИ КАМЕН
  3. ПРОСТОР ЗА РЕВОЛУЦИЈУ
  4. ЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН
  5. ПАРАДА
  6. КРАЉ ЛИР

открива дубоко промишљен однос селекторке према стварности и истанчани осећај за језик сцене, за њен целокупан језички дискурс, за метајезик сценског збивања, за метафору која носи наслов, за игру која доноси више или мање скривену поруку, пружа руку савременику, опомиње, промишља свет и нуди се као једна од могућих, али нажалост обеспокојавајућих визија наше савремености.

Импресивна селекција! Такву смо је и очекивали од некога ко у себи спаја толике таленте у једној личности спајајући редитеља, писца, филозофа, културолога, јавног и политичког радника. Са овога места усудила бих се да кажем да је залог квалитета овогодишњег и свих будућих фестивалских издања  ,,Новог Тврђава Театара“, његовог трајања и актуелности скривен у богатој, ренесансној и уметничкој и свезнадарској личности госпође Виде Огњеновић. Једино што можемо је да јој пожелимо добро здравље, интелектуалну оштрину и богату уметничку продукцију којом ангажује наш ум, хранећи притом и наше срце.  Хвала вам, госпођо Огњеновић!

Најатрактивнији део сваког позоришног чина, сваког позоришног фестивала, па и овог петог по реду фестивала ,,Нови Тврђава Театар“, највиталнији његов део, јесу глумци и њихова способност да својим  глумачким мајсторством узнесу, одушеве, разнеже, расплачу, насмеју, разгале гледалиште и учине да тај спој аудиторијума и сцене постане једно биће- да буде и постане позориште.

На овогодишњем фестивалу видели смо представе необично уравнотеженог односа између онога што  позоришту даје режија, пружа драматургија и доноси глумац. Имали смо прилику да уживамо у неколико представа које су донеле управо тај алхемијски процес стапања аудиторијума и сцене, где  као од шале, сам од себе, пада четврти зид; били смо увучени у сценско збивање које је постало центар нашег интересовања, наше позорности, и ако хоћете, наше забринутости.

Били смо сведоци изванредне колективне глумачке игре коју су нам донели глумци из Копра, у представи БАРУФЕ,  као и одличне игре глумачког ансамбла Позоришта младих из Новог Сада и по дефиницији, синхронизована колективна, чврста, духовита и промишљена игра сасвим младог,  али надасве талентованог ансамбла БИТЕФ- Денс Компаније из Београда. И по ко зна који пут, потврдило се да је још увек у позоришту најлепша и најтежа заједничка, колективна, игра ансамбла и да се без обзира на појединачно глумачко искуство и осведочено глумачко мајсторство, глумац потврђује   способношћу и хтењем да се подреди диригентској палици талентованог редитеља који уклапа све појединачне таленте у заједничку глумачку акцију и поставља партитуру за заједнички уметнички чин. Захваљујемо се госпођи селкторки за афирмацију управо те скупне, ансамбл глумачке игре која је била и остала заштитни знак правог позоришта, његова лепота и богатство.

Такође били смо сведоци изузетних глумачких креација младих глумаца који тек ступају на професионалну глумачку сцену као и сериозних креација већ увелико афирмисаних глумаца такозваних глумачких звезда, које на нашу велику радост, успевају, међутим, да превазиђу сенку своје популарности и свој глумачки хабитус подреде захтевима улоге! Некоме то полази за руком лакше, некоме теже, ипак крајњи резултат је питко позориште које налази место у нашим срцима, а срце је, зна се, најважнији орган у телу, њега треба неговати и хранити поезијом и представама каква је, на пример, ШУПЉИ КАМЕН,  УК ,,Вук Ст. Караџић “, Београд.

Важних и пажње вредних глумачких остварења било је много,  а награда мало! Доделили смо три глумачке награде, више него што је фестивалским  правилником о награђивању предвиђено. Жао нам је што листа награђених није дужа. Видели смо необичне харизматичне глумце у малим,  ,,мињон“, улогама који својим талентом превазилазе димензије свог глумачког задатка. Ако ништа друго, поменимо оне који су на нас оставили тако снажан и упечатљив утисак. Поменимо њихова имена:

  1. Иван Ђурић
  2. Катарина Марковић
  3. Вера Хрћан-Остојић

и хвала Богу, многи, многи други…

Жао нам је што нисмо успели да убедимо остале чланове жирија да специјалну награду, за квалитет колективне глумачке игре, буде додељен глумачком ансамблу представе БАРУФЕ у извођењу четири ансамбла из Пуле, Копра, Нове Горице и Трста, у којој је, и поред свег заједништва, ипак јасно видљив врхунски допринос сваког појединца у представи, чинећи у укупном утиску о представи, као да је на делу добро уиграни глумачки тим; наша фасцинација овом представом тим је снажнија што су глумци у представи окупљени из четири различита позоришта, и то је за нас у продукционом смислу, као и с обзиром на  постигнути уметнички домет, прави мали театарски подвиг.

Ипак,били смо  једногласни , да као трочлани жири, доделимо  Специјалну награду за глуму госпођи Ради Ђуричин, за улогу Вере Сергејевне у комаду ШУПЉИ КАМЕН, Николаја Кољде, у режији Татјане Мандић Ригонат и извођењу и продукцији УК ,,Вук Ст. Караџић“, Београд; у којој глумица сведеним средствима доноси лик оцвале професорке музике која је, ипак, сачувала своју духовну отменост, идеале младости којих се не одриче, иако према њима кад и кад, заузима ироничан став, који чувају њено већ помало у сан, утонуло биће које у ретким луцидним моментима хвата какву-такву везу са светом, који неминовно одлази својим путем, остављајући старост по страни да се сама, како зна и уме, бори са својим утварама и демонима…

Без велике гесте, концентрисана на унутрашњи свет, из времена младости, поезије и идеала давно прошлог времена, она привлачи пажњу гледаоца својом духовном лепотом и мером у сценском поступку афирмишући лепоту и љубав у свим њеним појавним облицима.  У интерпретацији госпође Ђуричин, Вера Сергејевна делује комично-тужно и у исти мах загонетно-сабрано и озбиљно…она је достојанствена и префињена, мада не и увек, свесна тренутка и места на коме се налази, као ни лебдеће суштине испразних ћеретања која се око ње воде. Импресивна улога Раде Ђуричин!

Награда за најбољу женску улогу, припала је Кристини Савков, за улогу Татјане Ларине у представи ЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН  у режији Бориса Лијешевића, у извођењу ансамбла Позоришта младих из Новог Сада.

Дужни смо да, као професионалци, негујемо свој подмладак и истински смо срећни када на сцени заблиста младост, лепота и таленат новог уметника. Немамо право да то не приметимо и немамо срца да се томе не радујемо. Чини нам се да је својом интерпретацијом лика Татјане Ларине млада Кристина Савков заслужила ово признање.  У одличној адаптацији знаменитог Пушкиновог романа у стиху, Федор Шили као драматург пружа одличан драматуршки оквир, комбинацијом прозе и стиха, да пред нама заблиста изузетном лепотом свог стаса, гласа, свог чистог лица и ванредно изражајног ока, одлична млада глумица, лепе, чак изузетне говорне културе, импресивне зрелости, пребогате, али стишане, одлично вођене и контролисане снаге и емотивности,  способне за трансформацију од заиграног детета, преко болно заљубљене девојке, до озбиљне, хладне, суздржане и горде повређености прерано угашене младе жене. Овакав дијапазон изражајних могућности залог је за будућност, за леп уметнички развој ако још и незаобилазни фактор среће буде био на страни талентоване уметнице; среће да ради са најбољим редитељима, среће да се огледа на најбољим драмским текстовима, у глумачким поделама које негују висок стандард уметничке игре,  а не каботенски приступ уметичком раду…

 

Извор фотографија: Александар Радомановић