LUTKA … OD SREDE DO PETKA

Kao što smo već obavestili naše čitaoce, prethodne nedelje od 28.11 – 30.11.2018 godine u Pozorištu mladih su održani 49. Susreti profesionalnih pozorišta lutaka Srbije. Specifičnost lutkarskih festivala (susreta) je u tome što, za razliku od ostalih gde se igraju obično jedna, najviše dve predstave dnevno, kod lutkara se igraju po tri ili četiri predstave u jednom danu tako da je nemoguće fizički stići da se u tako kratkom roku napiše prikaz pojedinih predstava, tako da ćemo, ovoga puta, vam ukratko preneti utiske o svim dešavanjima ili bar većini koje smo uspeli da ispratimo. U ta tri prohladna dana s kraja novembra ovo piskaralo je uspelo da vidi devet lutkarskih predstava, desetu nisam iz jednostavnog razloga što nisam, još uvek, naučio da se kloniram tj. da u isto vreme budem na dva mesta.

Sreda 28.11. 2018 – 11h

U prepodnevnim satima, kao doručak, smo imali priliku da vidimo predstavu “Karcsi kalandjai” (Avanture s Karlsonom) u izvođenju Dečjeg pozorišta Subotica (Szabadka Gyrmekszinhaz) – scena na mađarskom, po tekstu Astrid Lindgren, dramatizacija i režija: Veselin Bojdev; dizajn lutaka, kostimograf i scenograf: Hristina Nadeva; kompozitor: Pavel Zvekić; igraju: Kočiš Endre, Sloboda Budanov Marta, Sloboda Tibor, Sič Hajnalka. Lepa, razigrana dečija predstava za uzrast od četiri plus godina u kojoj subotičani pokazuju da ostaju na utabanim stazama profesionalnog lutkarstva za decu koje neguju u zadnjim decenijama. Možda bi mogla predstava da bude za nijansu kraća što bi doprinelo dinamici i sadržajnosti jer koncentraciju publike kojoj je namenjena glumci, uz sve napore, teško mogu da održe duže od 45 minuta. Moramo pohvaliti zanimljiva, funkcionalna i inovativna scenografska rešenja koja je i žiri prepoznao pa je Hristini Nadevoj dodelio nagradu za najbolju scenografiju. Takođe za nijansu bolji od svojih kolega je bio i Sloboda Tibor kojem je žiri dodelio nagradu za glumačko ostvarenje.

Sreda 28.11. 2018 – 14h

Za ručak nam je Malo Pozorište “Duško Radović” serviralo “Knjigu o džungli”po motivima Radjarda Kiplinga, dramatizacija: Marina Ćetković; režija: Marina Krstić; dizajn lutaka, scenograf i kostimograf: Filip Jevtić; kompozitor: Zoran Stojić Stojke; igraju: Dimitrije Aranđelović, Vladislava Đorđević, Jovana Cvetković, Mirjana V. Badovinac, Jelena Ilić, Nikola Malbaša, Nikola Kerkez i Nenad Radović. Ovaj komično, lutkarski mjuzikl sa elementima cirkusa za decu starijeg uzrasta je razgalio publiku a podmlađeni ansambl malog beogradskog pozorišta “Duško Radović” se potrudio da prenese energiju koju poseduje. Zahtevne vazdušne akrobacije koje izvodi Dimitrije Aranđelović su u pojedinim trenutcima zaustavljale dah deci a Boga mi i odraslima koji su pratili predstavu. Ako bi imali neku primedbu ona bi se odnosila što je forma potisnula suštinu tj. više se u izvođenju predstave obraća pažnja na atraktivnost a manje na poruku koju ovo Kiplingovo svevremeno delo nosi, problem različitosti i netolerancije prema onima koji se ne svojom krivicom ne uklapaju u ustaljene okvire nekog društva ili zajednice. Za svoje akrobatsko umeće i žestok trud Dimitrije Aranđelović je nagrađen od strane žirija specijalnom nagradom za glumu za ulogu Moglija dok je nagradu za najbolju animaciju “Janko Vrbnjak” koju je ustanovilo Malo Pozorište “Duško Radović” dodelio Nikoli Kerkezu za animaciju Balua.

Sreda 28.11. 2018 – 18h

Za užinu smo prvog dana ponovo imali nastup Subotičkog Dečjeg pozorišta – scena na srpskom, ovoga puta sa njihovom najnovijom predstavom “Izvini mama”, po motivima bajke “Neću da se izvinim” ruske spisateljice Sofije Prokofijeve. Dramatizacija i režija: Todor Valov; dizajn lutaka, kostimografija i scenografija: Natalija Gočeva; kompozitor: Plamen Mirčev-Mirona; igraju: Viktorija Palfi, Balać Danka, Begović Olivera, Vereš Imelda, Gal Elvira, Greguš Zalan, Kočiš Endre. Ova priča izlazi iz ustaljenih okvira koje imamo priliku da vidimo na repertoaru dečijih pozorišta u našo zemlji zato što govori sebičnosti i samoživosti koja je sve više izražena kod dece a prouzrokavna je otuđenošću potrošačkog društva sa kojim se svakodnevno suočavamo. Vasja, dečak o kome se ovde radi, ljuti se na svoju majku koja nije u stanju da mu ispuni sve želje zbog finansijske situacije u kojoj se nalazi pa se odlučuje da pobegne od kuće. Ipak na kraju se posle puno peripetija sve srećno završava a rešenje se kao u većini životnih situacija pronalazi u porodici. Ono što moramo da primetimo je da pored teških okolnosti u kojima radi Subotičko Dečije Pozorište ipak moglo da se, uz malo dobre volje i zanemarljiva sredstva, nađe adekvatno rešenje za prevod ili nasnimavanje savremenije muzičke podloge a ne korišćenje već izlizane ruske verzije. Viktorija Palfi je za odlično tumačenje glavne uloge, dečaka Vasje, nagrađena od žirija nagradom za najboljeg mladog glumca “Milena Sadžak” koju dodeljuje Pozorište lutaka iz Niša.

Na kraju ovog prvog dana smo imali zvanično, svečano otvaranje 49. Susreta profesionalnih pozorišta lutaka Srbije uz pozdravni govor člana Gradskog veća Novog Sad, zaduženog za kulturu, Dalibora Rožiča i uz sadržajnu besedu mr Miroslava Mališe Radonjića, dugogodišnjeg direktora Pozorišta mladih u nekim srećnijim vremenima. U čast svih učesnika Susreta je izvedena premijera lutkarske predstave “Na vukovom tragu” po motivima romana “Zov divljine” Džeka Londona u režiji gosta iz Češke republike Jakuba Maksimova. O ovom jedinstvenom pozorišnom činu koji nadmašuje okvire svega viđenog tokom ovih Susreta ćemo naknadno pisati tako da se ovde završava izveštaj o prvom, poprilično napornom danu praznika lutkarstva u Novom Sadu.

Četvrtak 29.11.2018 – 11h

Na početku drugog dana smo imali priliku da uživamo u cvetnim aranžamanima tj. u veoma interesantnoj predstavi “Cveće male Ide”, Pozorišta lutaka iz Niša, po motivima bajke Hansa Kristijana Andersena, dramatizacija: Jelena Popović; režija: Marija Krstić; dizajn lutaka, kostimograf i scenograf: Irina Somborac; muzika: Tamara Ristić i Marko Milošević; koreografija POI leptira: Jelena Stanojević; igraju: Marijana Đorđević, Biljana Radenković, Aleksandra Pavlović, Stanislava Joković, Mladen Milojković i Srđan Miljković.

Ako je ljubomora sastavni deo ljubavi onda je ovo predstava o ljubavi do koje se na veoma simpatičan način može doći ako se problemu bezrazložne ljubomore kod starije dece prema prinovama pristupi na pravi način. Neumorna baka, zabrinuta mama i pomalo naivni stric uspevaju uz pomoć patuljka, prelepog baštenskog i sobnog cveća da nauče malu Idu da samo deljenjem možemo zaslužiti sreću i radost koju donosi svaki novi član porodice a samim tim i ostali prijatelji sa kojima ćemo se susretati u životu. Nagrade za glumačka ostvarenja u ovoj svetloj i raspevanoj predstavi su dobili Mirjana Đorđević za ulogu Ide i Srđan Miljković za uloge patuljka Bandžamina i POI leptira.

Četvrtak 29.11.2018 – 18h

U predvečerje drugog dana smo videli najmlađe profesionalno Pozorišta lutaka u Srbiji a to je Pozorište za decu Kragujevac sa predstavom “Vanja” po motivima Kobija Jamade; dramatizacija: Irina Subakov, Marijana Rastović i Emilija Mrdaković; režija: Emilija Mrdaković; dizajn lutaka, kostimograf i scenograf: Edna Mačković; kompozitor: Miodrag Mladenović; igraju: Nevena Brzaković i Miloš Milovanović. Ova pomalo ezoterična predstava je namenjena deci malo starijeg uzrasta i podstiče na ozbiljno razmišljanje ne samo adolescente već i one odrasle koji vrlo često zarad bezrazložnog straha, konformizma ili ako ćemo pošteno lenjosti čak i najinspirativnije ideje ne umeju ili neće da realizuju. Ovaj mladi ansambl koji radi u veoma skučenim uslovima je ipak uspeo da iznedri jednu intersantnu predstavu a posebno nas raduje što smo imali priliku da vidimo neke nove, mlade autore kojima je pružena mogućnost da se oprobaju u kreativnom delu stavaranja ovog zanimljivog projekta.

Četvrtak 29.11.2018 – 20h

U večernjim satima nam se na maloj sceni ponovo predstavio domaćin, Pozorište mladih iz Novog Sada sa predstavom “Zatvorenik i šestoprsti”, po istoimenoj priči Viktora Peljevina;dramatizacija i režija: Dimitrij Vihreckij; dizajn lutaka, kostimograf i scenograf: Oleg Katorgin; kompozitor: Miodrag Mika Mladenović; igraju: Aleksa Ilić, Ivan Đurić, Slobodan Ninković, Neda Danilović i Saša Stojković.

O ovoj izuzetnoj predstavi smo već pisali nakon premijere tako da na ovom mestu ne bismo oduzimali puno prostora sem što moramo da naglasimo da je žiri, po očekivanju ovog piskarala, prepoznao vrednosti ovog izuzetnog scenskog doživljaja i proglasio predstavu “Zatvorenik i šestoprsti” za apsolutnog pobednika dodelivši mu nagrade za: Glumačko ostvarenje Aleksi Iliću; za najbolju kreaciju lutaka Olegu Katorinu; za najbolju režiju Dimitriju Vihreckiju; za najbolji tekst Viktoru Peljevinu i Dimitriju Vihreckiju; za najbolju predstavu u celini – Gran pri.

Petak 30.11.2018 – 11h

Treći i poslednji dan Susreta je započeo sa poznatom pričom i sa komšijama tj. sa “Plavim Petrom” po tekstu Đule Urbana u izvođenju Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” iz Zrenjanina – lutkarska scena; režija: Emilija Mrdaković; dizajn lutaka, kostimograf i scenograf: Blagovesta Vasileva; kompozitor: Valdimir Agić – Aga; koreografija: Olivera Kovačević Crnjanski; Maja Marković i Ista Stepanov; igraju: Nataša Milišić, Tatjana Barać, Kristian Kardoš, Snežana Popov i Danilo Mihnjević. Ovu sentimentalnu ali iskrenu priču o razlikama i različitosti su ovoga puta zrenjaninci smestili u biblioteku koja uz pomoć malo mašte i nekoliko detalja može veoma lako da postane luka ili okean. Razigrani ansambl je deci pružio pravo zadovoljstvo pričajući o doživljajima ovog pametnog, lepo vaspitanog, snalažljivog i pomalo naivnog psa koji zbog svoje specifične plave boje doživljava razne neprijatnosti ali, na kraju, posle svih nedaća, ipak upoznaje pravog prijatelja, kapetana Džefa sa kojim uspeva da prebrodi sve teškoće. Za nijansu bolja od svojih kolega ovoga puta je bila Nataša Milišić u naslovnoj ulozi koju je žiri nagradio za glumačko ostvarenje.

U isto vreme je na maloj sceni igrana predstava “Šareno drvo” pozorišta za decu iz Kragujevca, kao prateći program, namenjena najmlađoj deci ali smo se ipak odlučili za predstavu koja je bila u konkurenciji.

Petak 30.11.2018 – 18h

Poslednja predstava koju smo imali priliku da vidimo je “Sve za ljubav” po motivima romana Milovana Vidakovića, prvog srpskog romanopisca sa kojim je Pozorište lutaka “Pinokio” iz Beograda dostojno završilo ovogodišnju konkurenciju Susreta profesionalnih pozorišta lutaka Srbije; dramatizacija: Željko Mijanović i Vladimir Lazić; režija: Vladimir Lazić; dizajn lutaka, kostimografija i scenografija: Filip Jevtić, Jelena Stanojević i Tamara Jeremić; kompozitor: Aleksandar Saša Lokner; koreograf: Petar Pjer Rajković; igraju: Marko Gvero, Teodora Marčeta, Ljubomir Bulajić, Zoran Todorović, Ljiljana Živić, Dragana Vasić, Jovan Popović, Biljana Mihajlović, Goran Popović i Ivana Todorović. Ova razbarušena ljubavna priča prepuna avantura nas, u razigranoj postavci proverenog majstora mjuzikla Vladimira Lazića, vodi u egzotične krajeve Bliskog istoka i Afrike. Kroz priču nas vodi pisac u tumačenju Marka Gvera koji povremeno dopisuje i prepravlja pojedine scene na radost publike koja se povremeno uključuje u predstavu. Ipak su najbolji deo predstave savremeni aranžmani pevljivih songova koje su deca pevala zajedno sa glumcima a koje je komponovao Aleksandar Saša Lokner , koji je većinom glasova žirija nagrađen za muziku.

Ono što još treba naglasiti je da je žiri radio u sastavu: Željko Hubač, dramaturg i predsednik žirija, Dragoslav Todorović reditelj i Saša Latinović glumac, te da se u načelu, potpisnik ovih redova u potpunosti slaže sa njihovim odlukama uz neke male zamerke, subjektivne prirode koje nisu suštinske.

Na kraju, kada podvučemo crtu ili kako se to stručno kaže rezimiramo, ovo piskaralo koje je spletom okolnosti bilo izvesno vreme odsutno iz aktivnog bavljenja pozorišnim životom, pa samim tim i lutkarstva u Srbiji može da primeti neke činjenice i iznese neke zaključke zbog kojih nije ni malo srećan.

Prvo: U odnosu na period od pre petneaestak godina, kada situacija u kulturi nije bila ni malo ružičasta a posebno u lutkarstvu, aktuelna produkcija, generalno gledano, je lošija da ne kažem crnja, (misli se na period 2000/2005 g.) sa izuzetkom Pozorišta mladih, koje najviše zahvaljujući entuzijazmu nekolicine pojedinaca uspeva da drži korak sa savremenim teatarskim zbivanjima ne samo u našoj zemlji nego i u svetskim okvirima. Ako znamo da izuzeci potvrđuju pravilo onda se postavlja pitanje dana kada će se lutkarstvo na ovim prostorima svesti samo na Novi Sad ili ne daj Bože potpuno zamreti. Tu moramo uzeti kao činjenicu da se epicentar svetske lutkarske produkcije nalazi na Balkanskom poluostrvu i istoku Evrope, te da su najjače “škole lutkarstva” još uvek Bugarska, Češka, Ruska i nekim čudom u zemljama sa ex-Yu prostora. To se vrlo jasno pokazalo i ovoga puta, imali smo priliku da vidimo dve izuzetno kvalitetne lutkarske predstave u produkciji Pozorišta mladih koje svojim kvalitetom daleko odskaču od ostalih i mogu da potpuno ravnopravno stanu uz rame bilo koje teatarske kuće sa bilo kog meridijana ovog “globalnog sela” u kome svi zajedno, sviđalo se to nama ili ne, živimo. Sa druge strane u svim ostalim kućama se ponavljaju klišei od pre nekoliko decenija, kopiraju se predstave koje su prilikom svog nastanka u matičnim kućama (zemljama) bile sumnjivog ili prosečnog kvaliteta itd.

Drugo: Poznato je svima da, već decenijama unazad, izdvajanja za kulturu u našoj zemlji ne dosežu čak ni do egzistencijalnog minimum što je žalosno ali je ipak sramotno da Republičko ministarstvo za kulturu iz bilo kojih razloga (ne postoji opravdan razlog za tako nešto, po mom mišljenju) ne prepozna i ne podrži ovakvu manifestaciju bar u najminimalnijem mogućem finansijskom iznosu. Shodno tome treba odati dužnu čast, čest i poštovanje gradskoj upravi za kulturu Novog Sada koja je podržala i u potpunosti finansijski ispratila 49. Susrete profesionalnih pozorišta lutaka Srbije.

Treće: Ono što može da nas raduje je činjenica da se i pored teške situacije u kojoj se nalaze sva profesionalna pozorišta lutaka, u zemlji Srbiji i na ovim prostorima, ipak rađaju i od nekud niču novi, mladi, kreativni stvaraoci koji se iz ovih ili onih razloga oprobavaju ovom nepravedno potcenjenom segmentu teatarskog života. U tom smislu, a vezano za prethodno iznete argumente je žalosno da niko od “velikih medija”, opet uz časne izuzetke, ne posvećuje malo više pažnje ovoj itekako značajnoj teatarskoj delatnosti od koje je, ako se sagleda u celini, nastalo Pozorište. Nemojmo zaboraviti praistoriju, rituale, toteme itd. no to je neka mnogo opširnija tema o kojoj ima mnogo pozvanijih i pismenijih od ovog piskarala, koji su se bavili i bave se time.

Konačno ovaj prikaz 49. Susreta profesionalnih pozorišta lutaka Srbije završavamo citirajući Igora Bojovića, direktora pozorišta “Boško Buha” iz Beograda i predsednika UNIMA-e za Srbiju: “Do viđenja na jubilarnim 50. Susretima profesionalnih pozorišta lutaka Srbije koji će se održati slaedeće godine, krajem novembra u Subotici”!

Za vojvodjanske.rs piše Dragoljub Selaković