ЛУТКА … ОД СРЕДЕ ДО ПЕТКА

Као што смо већ обавестили наше читаоце, претходне недеље од 28.11 – 30.11.2018 године у Позоришту младих су одржани 49. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије. Специфичност луткарских фестивала (сусрета) је у томе што, за разлику од осталих где се играју обично једна, највише две представе дневно, код луткара се играју по три или четири представе у једном дану тако да је немогуће физички стићи да се у тако кратком року напише приказ појединих представа, тако да ћемо, овога пута, вам укратко пренети утиске о свим дешавањима или бар већини које смо успели да испратимо. У та три прохладна дана с краја новембра ово пискарало је успело да види девет луткарских представа, десету нисам из једноставног разлога што нисам, још увек, научио да се клонирам тј. да у исто време будем на два места.

Среда 28.11. 2018 – 11х

У преподневним сатима, као доручак, смо имали прилику да видимо представу “Карцси каландјаи” (Авантуре с Карлсоном) у извођењу Дечјег позоришта Суботица (Сзабадка Гyрмексзинхаз) – сцена на мађарском, по тексту Астрид Линдгрен, драматизација и режија: Веселин Бојдев; дизајн лутака, костимограф и сценограф: Христина Надева; композитор: Павел Звекић; играју: Кочиш Ендре, Слобода Буданов Марта, Слобода Тибор, Сич Хајналка. Лепа, разиграна дечија представа за узраст од четири плус година у којој суботичани показују да остају на утабаним стазама професионалног луткарства за децу које негују у задњим деценијама. Можда би могла представа да буде за нијансу краћа што би допринело динамици и садржајности јер концентрацију публике којој је намењена глумци, уз све напоре, тешко могу да одрже дуже од 45 минута. Морамо похвалити занимљива, функционална и иновативна сценографска решења која је и жири препознао па је Христини Надевој доделио награду за најбољу сценографију. Такође за нијансу бољи од својих колега је био и Слобода Тибор којем је жири доделио награду за глумачко остварење.

Среда 28.11. 2018 – 14х

За ручак нам је Мало Позориште “Душко Радовић” сервирало “Књигу о џунгли”по мотивима Радјарда Киплинга, драматизација: Марина Ћетковић; режија: Марина Крстић; дизајн лутака, сценограф и костимограф: Филип Јевтић; композитор: Зоран Стојић Стојке; играју: Димитрије Аранђеловић, Владислава Ђорђевић, Јована Цветковић, Мирјана В. Бадовинац, Јелена Илић, Никола Малбаша, Никола Керкез и Ненад Радовић. Овај комично, луткарски мјузикл са елементима циркуса за децу старијег узраста је разгалио публику а подмлађени ансамбл малог београдског позоришта “Душко Радовић” се потрудио да пренесе енергију коју поседује. Захтевне ваздушне акробације које изводи Димитрије Аранђеловић су у појединим тренутцима заустављале дах деци а Бога ми и одраслима који су пратили представу. Ако би имали неку примедбу она би се односила што је форма потиснула суштину тј. више се у извођењу представе обраћа пажња на атрактивност а мање на поруку коју ово Киплингово свевремено дело носи, проблем различитости и нетолеранције према онима који се не својом кривицом не уклапају у устаљене оквире неког друштва или заједнице. За своје акробатско умеће и жесток труд Димитрије Аранђеловић је награђен од стране жирија специјалном наградом за глуму за улогу Моглија док је награду за најбољу анимацију “Јанко Врбњак” коју је установило Мало Позориште “Душко Радовић” доделио Николи Керкезу за анимацију Балуа.

Среда 28.11. 2018 – 18х

За ужину смо првог дана поново имали наступ Суботичког Дечјег позоришта – сцена на српском, овога пута са њиховом најновијом представом “Извини мама”, по мотивима бајке “Нећу да се извиним” руске списатељице Софије Прокофијеве. Драматизација и режија: Тодор Валов; дизајн лутака, костимографија и сценографија: Наталија Гочева; композитор: Пламен Мирчев-Мирона; играју: Викторија Палфи, Балаћ Данка, Беговић Оливера, Вереш Имелда, Гал Елвира, Грегуш Залан, Кочиш Ендре. Ова прича излази из устаљених оквира које имамо прилику да видимо на репертоару дечијих позоришта у нашо земљи зато што говори себичности и саможивости која је све више изражена код деце а проузрокавна је отуђеношћу потрошачког друштва са којим се свакодневно суочавамо. Васја, дечак о коме се овде ради, љути се на своју мајку која није у стању да му испуни све жеље због финансијске ситуације у којој се налази па се одлучује да побегне од куће. Ипак на крају се после пуно перипетија све срећно завршава а решење се као у већини животних ситуација проналази у породици. Оно што морамо да приметимо је да поред тешких околности у којима ради Суботичко Дечије Позориште ипак могло да се, уз мало добре воље и занемарљива средства, нађе адекватно решење за превод или наснимавање савременије музичке подлоге а не коришћење већ излизане руске верзије. Викторија Палфи је за одлично тумачење главне улоге, дечака Васје, награђена од жирија наградом за најбољег младог глумца “Милена Саџак” коју додељује Позориште лутака из Ниша.

На крају овог првог дана смо имали званично, свечано отварање 49. Сусрета професионалних позоришта лутака Србије уз поздравни говор члана Градског већа Новог Сад, задуженог за културу, Далибора Рожича и уз садржајну беседу мр Мирослава Малише Радоњића, дугогодишњег директора Позоришта младих у неким срећнијим временима. У част свих учесника Сусрета је изведена премијера луткарске представе “На вуковом трагу” по мотивима романа “Зов дивљине” Џека Лондона у режији госта из Чешке републике Јакуба Максимова. О овом јединственом позоришном чину који надмашује оквире свега виђеног током ових Сусрета ћемо накнадно писати тако да се овде завршава извештај о првом, поприлично напорном дану празника луткарства у Новом Саду.

Четвртак 29.11.2018 – 11х

На почетку другог дана смо имали прилику да уживамо у цветним аранжаманима тј. у веома интересантној представи “Цвеће мале Иде”, Позоришта лутака из Ниша, по мотивима бајке Ханса Кристијана Андерсена, драматизација: Јелена Поповић; режија: Марија Крстић; дизајн лутака, костимограф и сценограф: Ирина Сомборац; музика: Тамара Ристић и Марко Милошевић; кореографија ПОИ лептира: Јелена Станојевић; играју: Маријана Ђорђевић, Биљана Раденковић, Александра Павловић, Станислава Јоковић, Младен Милојковић и Срђан Миљковић.

Ако је љубомора саставни део љубави онда је ово представа о љубави до које се на веома симпатичан начин може доћи ако се проблему безразложне љубоморе код старије деце према приновама приступи на прави начин. Неуморна бака, забринута мама и помало наивни стриц успевају уз помоћ патуљка, прелепог баштенског и собног цвећа да науче малу Иду да само дељењем можемо заслужити срећу и радост коју доноси сваки нови члан породице а самим тим и остали пријатељи са којима ћемо се сусретати у животу. Награде за глумачка остварења у овој светлој и распеваној представи су добили Мирјана Ђорђевић за улогу Иде и Срђан Миљковић за улоге патуљка Банџамина и ПОИ лептира.

Четвртак 29.11.2018 – 18х

У предвечерје другог дана смо видели најмлађе професионално Позоришта лутака у Србији а то је Позориште за децу Крагујевац са представом “Вања” по мотивима Кобија Јамаде; драматизација: Ирина Субаков, Маријана Растовић и Емилија Мрдаковић; режија: Емилија Мрдаковић; дизајн лутака, костимограф и сценограф: Една Мачковић; композитор: Миодраг Младеновић; играју: Невена Брзаковић и Милош Миловановић. Ова помало езотерична представа је намењена деци мало старијег узраста и подстиче на озбиљно размишљање не само адолесценте већ и оне одрасле који врло често зарад безразложног страха, конформизма или ако ћемо поштено лењости чак и најинспиративније идеје не умеју или неће да реализују. Овај млади ансамбл који ради у веома скученим условима је ипак успео да изнедри једну интерсантну представу а посебно нас радује што смо имали прилику да видимо неке нове, младе ауторе којима је пружена могућност да се опробају у креативном делу ставарања овог занимљивог пројекта.

Четвртак 29.11.2018 – 20х

У вечерњим сатима нам се на малој сцени поново представио домаћин, Позориште младих из Новог Сада са представом “Затвореник и шестопрсти”, по истоименој причи Виктора Пељевина;драматизација и режија: Димитриј Вихрецкиј; дизајн лутака, костимограф и сценограф: Олег Каторгин; композитор: Миодраг Мика Младеновић; играју: Алекса Илић, Иван Ђурић, Слободан Нинковић, Неда Даниловић и Саша Стојковић.

О овој изузетној представи смо већ писали након премијере тако да на овом месту не бисмо одузимали пуно простора сем што морамо да нагласимо да је жири, по очекивању овог пискарала, препознао вредности овог изузетног сценског доживљаја и прогласио представу “Затвореник и шестопрсти” за апсолутног победника доделивши му награде за: Глумачко остварење Алекси Илићу; за најбољу креацију лутака Олегу Каторину; за најбољу режију Димитрију Вихрецкију; за најбољи текст Виктору Пељевину и Димитрију Вихрецкију; за најбољу представу у целини – Гран при.

Петак 30.11.2018 – 11х

Трећи и последњи дан Сусрета је започео са познатом причом и са комшијама тј. са “Плавим Петром” по тексту Ђуле Урбана у извођењу Народног позоришта “Тоша Јовановић” из Зрењанина – луткарска сцена; режија: Емилија Мрдаковић; дизајн лутака, костимограф и сценограф: Благовеста Василева; композитор: Валдимир Агић – Ага; кореографија: Оливера Ковачевић Црњански; Маја Марковић и Иста Степанов; играју: Наташа Милишић, Татјана Бараћ, Кристиан Кардош, Снежана Попов и Данило Михњевић. Ову сентименталну али искрену причу о разликама и различитости су овога пута зрењанинци сместили у библиотеку која уз помоћ мало маште и неколико детаља може веома лако да постане лука или океан. Разиграни ансамбл је деци пружио право задовољство причајући о доживљајима овог паметног, лепо васпитаног, сналажљивог и помало наивног пса који због своје специфичне плаве боје доживљава разне непријатности али, на крају, после свих недаћа, ипак упознаје правог пријатеља, капетана Џефа са којим успева да преброди све тешкоће. За нијансу боља од својих колега овога пута је била Наташа Милишић у насловној улози коју је жири наградио за глумачко остварење.

У исто време је на малој сцени играна представа “Шарено дрво” позоришта за децу из Крагујевца, као пратећи програм, намењена најмлађој деци али смо се ипак одлучили за представу која је била у конкуренцији.

Петак 30.11.2018 – 18х

Последња представа коју смо имали прилику да видимо је “Све за љубав” по мотивима романа Милована Видаковића, првог српског романописца са којим је Позориште лутака “Пинокио” из Београда достојно завршило овогодишњу конкуренцију Сусрета професионалних позоришта лутака Србије; драматизација: Жељко Мијановић и Владимир Лазић; режија: Владимир Лазић; дизајн лутака, костимографија и сценографија: Филип Јевтић, Јелена Станојевић и Тамара Јеремић; композитор: Александар Саша Локнер; кореограф: Петар Пјер Рајковић; играју: Марко Гверо, Теодора Марчета, Љубомир Булајић, Зоран Тодоровић, Љиљана Живић, Драгана Васић, Јован Поповић, Биљана Михајловић, Горан Поповић и Ивана Тодоровић. Ова разбарушена љубавна прича препуна авантура нас, у разиграној поставци провереног мајстора мјузикла Владимира Лазића, води у егзотичне крајеве Блиског истока и Африке. Кроз причу нас води писац у тумачењу Марка Гвера који повремено дописује и преправља поједине сцене на радост публике која се повремено укључује у представу. Ипак су најбољи део представе савремени аранжмани певљивих сонгова које су деца певала заједно са глумцима а које је компоновао Александар Саша Локнер , који је већином гласова жирија награђен за музику.

Оно што још треба нагласити је да је жири радио у саставу: Жељко Хубач, драматург и председник жирија, Драгослав Тодоровић редитељ и Саша Латиновић глумац, те да се у начелу, потписник ових редова у потпуности слаже са њиховим одлукама уз неке мале замерке, субјективне природе које нису суштинске.

На крају, када подвучемо црту или како се то стручно каже резимирамо, ово пискарало које је сплетом околности било извесно време одсутно из активног бављења позоришним животом, па самим тим и луткарства у Србији може да примети неке чињенице и изнесе неке закључке због којих није ни мало срећан.

Прво: У односу на период од пре петнеаестак година, када ситуација у култури није била ни мало ружичаста а посебно у луткарству, актуелна продукција, генерално гледано, је лошија да не кажем црња, (мисли се на период 2000/2005 г.) са изузетком Позоришта младих, које највише захваљујући ентузијазму неколицине појединаца успева да држи корак са савременим театарским збивањима не само у нашој земљи него и у светским оквирима. Ако знамо да изузеци потврђују правило онда се поставља питање дана када ће се луткарство на овим просторима свести само на Нови Сад или не дај Боже потпуно замрети. Ту морамо узети као чињеницу да се епицентар светске луткарске продукције налази на Балканском полуострву и истоку Европе, те да су најјаче “школе луткарства” још увек Бугарска, Чешка, Руска и неким чудом у земљама са еx-Yу простора. То се врло јасно показало и овога пута, имали смо прилику да видимо две изузетно квалитетне луткарске представе у продукцији Позоришта младих које својим квалитетом далеко одскачу од осталих и могу да потпуно равноправно стану уз раме било које театарске куће са било ког меридијана овог “глобалног села” у коме сви заједно, свиђало се то нама или не, живимо. Са друге стране у свим осталим кућама се понављају клишеи од пре неколико деценија, копирају се представе које су приликом свог настанка у матичним кућама (земљама) биле сумњивог или просечног квалитета итд.

Друго: Познато је свима да, већ деценијама уназад, издвајања за културу у нашој земљи не досежу чак ни до егзистенцијалног минимум што је жалосно али је ипак срамотно да Републичко министарство за културу из било којих разлога (не постоји оправдан разлог за тако нешто, по мом мишљењу) не препозна и не подржи овакву манифестацију бар у најминималнијем могућем финансијском износу. Сходно томе треба одати дужну част, чест и поштовање градској управи за културу Новог Сада која је подржала и у потпуности финансијски испратила 49. Сусрете професионалних позоришта лутака Србије.

Треће: Оно што може да нас радује је чињеница да се и поред тешке ситуације у којој се налазе сва професионална позоришта лутака, у земљи Србији и на овим просторима, ипак рађају и од некуд ничу нови, млади, креативни ствараоци који се из ових или оних разлога опробавају овом неправедно потцењеном сегменту театарског живота. У том смислу, а везано за претходно изнете аргументе је жалосно да нико од “великих медија”, опет уз часне изузетке, не посвећује мало више пажње овој итекако значајној театарској делатности од које је, ако се сагледа у целини, настало Позориште. Немојмо заборавити праисторију, ритуале, тотеме итд. но то је нека много опширнија тема о којој има много позванијих и писменијих од овог пискарала, који су се бавили и баве се тиме.

Коначно овај приказ 49. Сусрета професионалних позоришта лутака Србије завршавамо цитирајући Игора Бојовића, директора позоришта “Бошко Буха” из Београда и председника УНИМА-е за Србију: “До виђења на јубиларним 50. Сусретима професионалних позоришта лутака Србије који ће се одржати слаедеће године, крајем новембра у Суботици”!

За војводјанске.рс пише Драгољуб Селаковић