ИНСПИРИСАН ЏЕКОМ ЛОНДОНОМ

Када наши читаоци буду читали овај текст у Позоришту младих ће се већ дешавати премијера “На вуковом трагу” по мотивима знаменитог романа “Зов дивљине”, познатог америчког писца с почетка прошлог века, Џека Лондона (Јохн Гриффитх Цханеy; Сан Франциско, САД, 12. јануар 1876 — 22. новембар 1916) уз који су одрастале генерације дечака и девојчица на овим просторима.

Нама који дуже памтимо, сигуран сам, Џек Лондон је био један од ретких писаца из обавезне лектире кога смо “гутали” а Богами се читало чак и оно што није било под морање од истог аутора. Храброст да се упусти у адаптацију и постављање ове, увек актуелне, приче на сцену је имао, млади гост из Прага, редитељ Јакуб Максимов, са којим смо у пријатном разговору провели суботње поподне у ишчекивању генералних проба и премијере која је заказана, као што већ поменусмо, за уторак 27.11.2018 у Позоришту младих. У разговору који се одвијао на више различитих језика, због објективних околности, је помаго Милош Савин, ПР Позоришта младих који је иницирао овакву врсту најаве новог пројекта ове најстарије, луткарске куће у нашој земљи.

За разлику од претходних интервјуа у којима сам се трудио да изворно пренесем жив разговор, овога пута ћу морати, због већ поменутих лингвистичких проблема, покушати да препричам или бар пренесем оне делове разговора које сам успео да “сконтам” или бар да препричам онако како сам их је разумео.

Јакуб Максимов је рођен 1992 године у Прагу, каже да је по вокацији, редитељ, драматург, перформер и луткар. Завршио је Ацадемy оф перформинг артс ин Прагуе (ЦЗЕ) Тхеатре департмент; након тога се усавршавао у Институте фор Апплиед Тхеатре Студиес, Гиессен (ДЕ). Оно што се код нас назива мастер студијама а у свету Мастер цлассес је обавио у неколико престижних Европских кућа: Еугенио Барба (ИТ); Невилле Трантер (НЛ); АКХЕ (РУ); Агнес Лимбос (БЕ); Хеинер Гоеббелс (ДЕ).

Данас је званично запослен у “Лампион Тхеатре”, градском луткарском позоришту у Кладном, малом граду недалеко од Прага, као редитељ. Пре овог , званичног, запослења је првенствено радио у чешким независним професионалним луткарским групама које чине бивши студенти Луткарског и Алтернативног департмана Прашке позоришне академије (КАЛД ДАМУ). Током редитељског рада у “Плата Цомпанy”, 2015/16, сачињеној од његових школских другова са студија у фокусу им је било истраживање нових иновативних путева и коришћење луткарства у осавремењивању театарског израза. Акценат је био на аутентичним материјалима за израду лутака и објеката које су користили, покушавајући да успоставе метафоричне односе између глумаца и материјала. Из тога периода мисли да је најупечатљивија адаптација и поставка приче коју је написао, такође, горе поменути Џек Лондон “Хиљаду паковања” (Тхе Оне Тхоусанд Дозен), која код нас није преведена или се бар ја нисам са њом сусрео, у свом “кратком” читалачком стажу. Снимак ове представе се може лако пронаћи, на каналу Yу тоубе, што је потписник ових редова учинио из информативних побуда и био пријатно изненађен иновативношћу, те је читаоцима искрено препоручујем, посебно онима који су “заражени луткарством”.

Пре тога је радио у независној професионалној театарској компанији “Геисслерс Хофцомоедиантен”, 2013/14 која је била инспирисана традиционалним барокним театром. Начин играња којим су се бавили се базирао на осавремењивању барокних тема и адаптацијом за савремну публику. Из тога периода нам је поменуо рад на комично-музичком перформансу “Ромио & Јулијета” инспирисаном легендарним Шекспировим ликовима. Из тог периода, што је за нас посебно интересантно, потиче и његов први сусрет са Србима али овога пута Лужичким Србима. Режирао је представу “Јá јсем Крабат/И ам Крабат” која је адаптација легенде лужичких срба о ученику чаробњака у црном млину у којој се највише бавио експериментисањем са театром сенки.

Фото: Владимир Јовановић – Вава

Као што смо већ поменули, рад на комаду “Зов дивљине”,у овој верзији “На вуковом трагу” није први пут да је Јакуб Максимов инспирисан прозним делом Џека Лондона за кога каже да га студиозно проучава и да му је узор не само у делима него и уопште у животу. По његовом мишљењу Џек Лондон је у свим својим делима, заправо, описивао реалне догађаје из сопственог живота које је, подразумева се, бојио поетским изразима и метафорама. Његов живот је у ствари био састављен од новела и романа које доживљавао а које се трудио да пренесе на папир. Посебно му се свиђа његова љубав према животу, према природи, веровање у слободу и снагу људи и то је покушао да нам са овим комадом приближи. Једноставно са овом представом жели да нас позове да се мало више окренемо природи и натуралном животу да се мало више ослободимо ужурбаности као и зависности од технолошких достигнућа.

При крају овог занимљивог разговора нам је млади, талентовани редитељ из Чешке републике посебно истакао да је уживао у сарадњи са свим људима из Позоришта младих а посебно у раду са глумцима, са којима је, подразумева се, проводио највише времена. Истакао је да су то комуникативни и образовани људи са којима је лако сарађивати. По његовим речима они су веома креативни те да се не боје изазова: “они су били равноправни партнери у креацијама свих решења на сцени,имали смо веома дубоке и садржајне разговоре у процесу рада. Њихово искуство ми је посебно значило и помогло у раду и желим да им се свима захвалим на сарадњи.” Признао нам је да има малу трему како ће публика прихватити његова размишљања која је покушао да пренесе на сцену али и да је ово за њега “велика школа” које ће се увек и радо сећати. Нада се да ће публика успети да прочита да нам свима и после свега ипак остаје нада у боље сутра. Такође и он има нека питања у вези тога али се нада да ће одговоре добити од публике током и након гледања ове представе. На крају жели да се захвали свим сарадницима и креативном тиму који су изнели овај пројекат, посебно Лазару Новкову, композитору који је уложио пуно енергије у цео пројекат трудећи да га музички обоји само са једним инструментом, бубњевима. Са таквом минималистичком стартном позицијом је успео да направи пуно интересантних ствари. Такође, пуну захвалност дугује свом драматургу, дизајнеру сцене и костима Каролини Арандиа која је од почетка учествовала у креативном процесу пројекта. Веома је захвалан што је имао срећу да сарађује са словачким и руским креаторима лутака Мареком Штербаком и Вјачеславом Зубковим, они су урадили, такође, велики посао. Овај пројекат не би постојао без Иване, орагнизатора, Александра и Милоша који су сарађивали на дизајну звука, наравно ту је био и Ратко који је потрошио пуно времена да дизајнира расвету…

Фото: Владимир Јовановић – Вава

На крају овог пријатног разговора захвалили смо се нашем младом госту и пожелели пуно успеха на премијери, наравно и у будућем раду, како се то у позоришном жаргону каже “нека сломе ногу”, а нама је остало да са нестрпљењем сачекамо ову нову,интересантну представу у Позоришту младих.

 

Aутор Драгољуб Селаковић
Тексt преузет са vojvodjanske.rs