Autor: Žan Batist Poklen Molijer Reditelj: An Berelovič Kompozitor: Mark-Olivie Dipen Prevod: Simo Matavulj Stihove preveo: Dragoslav Ilić Saradnici na prevodu: Tiana Krivokapić, Kristina Bojanić Kostimograf: Milica Grbić Komazec Scenografski tim: Romana Bošković Živanović, Dušica Ilić, Milena Grošin, Nevena Kopanja Scenski pokret: Ista Stepanov Pavlović Korepetitor: dr Agota Vitkai Asistent reditelja: Nikola Krminac Dramaturg: Kristina Bojanić Scenski govor: Saša Latinović Igraju: Gospodin Žurden – Danilo Milovanović Gospođa Žurden, Plesač 1 – Marija Radovanov Dorant, Plesač 2, – Slobodan Ninković Markiza Dorimena, Pevač 3 – Jelica Gligorin Kleontov sluga Kovijel, Sluga 2, – Ivan Đurić Nikolija, Plesač 3, Turčin 4 – Neda Danilović Kleant (Lusilin verenik), Plesač 4, Krojač 1 – Aleksa Ilić Lusila (Žurdenova kći), Pevač 3 – Kristina Savkov Učitelj filozofije, Učenik učitelja muzike, Pevač 1, Turčin 2 – Peđa Marjanović Učitelj muzike, Krojač 2, Turčin 3 – Slavica…
Autor: Lula Anagnostaki (Loula Anagnostaki) Reditelj: Tasos Angelopulos (Tasos Angelopoulos) Prevodilac: Olivera Mudrinić Dramaturg: Irina Subakov Scenograf: Selena Bačkalić Kostimograf: Milica Grbić Komazec Saradnik za scenski pokret: MgA. Ivana Đukić Ph.D Kompozitor: Diamantis Adamantidis Igraju: Kristina Savkov Aleksa Ilić Inspicijent i sufler: Snežana VelimirovićSvetlo i ton majstor: Ratko Jerković Dekorateri: Nemanja Zorić i Stevan AntićGarderoba: Marina Perić Šminka: Anja Gemović Izrada kostima: Nikodinka Folić Fotografija: Srđan DoroškiDizajn plakata: Hristos Tsavlidis (Christos Tsavlidis) Dizajn programske knjižice: Edna Mačković Nabavka: Gordana Ilić Saradnica za marketing: Zorica Savić Organizator: Ivana Cvejanov Reč rediteljaDa li smo sve više i više okrenuti našem mikrokosmosu? Da li živimo kao dobrovoljni zatvorenici, ignorišući ono što se događa oko nas? Da li sve više izgledamo kao ravnodušna deca, a manje kao odrasli ljudi, sa mišljenjem/stavom, koji sudeluju u igri između istine i laži? I šta se desilo, u…
Po priči „Zov divljine“ Džeka Londona Reditelj: Jakub Maksimov (Jakub Maksymov)Dramaturg: Jakub Maksimov i Karolina Arandia Dizajn scene i dizajn kostima: Karolina Arandia (Carolina Arandia)Dizajn i kreacija lutaka: Marek Šterbak i Vjačeslav Zubkov (Marek Šterbák, Vjačeslav Zubkov)Kompozitor: Lazar Novkov Igraju:Jelica GligorinNeda DanilovićSlavica VučetićAleksa IlićSaša LatinovićSlobodan NinkovićDejan Šarković Inspicijent – sufler: Snežana VelimirovićSvetlo majstor: Ratko Jerković Ton majstor: Miloš Romić, Aleksandar MladenovićDekorateri: Slavko Karapandža, Zoran Mikić, Boban Toroman Garderoba: Dragica VuksanovićŠminka: Gorislav Vidaković Izrada scenografije: Nikola Komazec „Mini Bees” BeogradTehnički saradnik u radionici Pozorišta mladih: Milorad ŠešumTehnički konsultant: Rosa Valbreher (Rosa Wallbrechcer) Izrada kostima: Nikodinka Folić Stručni saradnik za izradu kostima: Milica Grbić Komazec Lektor: Saša LatinovićFotografija i video: Srđan DoroškiDizajn plakata i programske knjižice: Edna Mačković Nabavka: Gordana Ilić Saradnice u marketingu: Dragana Mikić, Zorica Savić Organizator: Ivana Cvejanov Premijera: 27. i 28.11.2018. Predstava se preporučuje publici starijoj od 10…
Po istoimenoj priči Viktora Peljevina Reditelj: Dimitrij Vihreckij Scenografija, kostimi i lutke: Oleg Katorgin Kompozitor: Miodrag Mika Mladenović Prevod: Marina Mitić, Kiril Majstorov Lektor, scenski govor: Saša Latinović Fotografija: Srđan Doroški Dizajn plakata i programske knjižice: Edna Mačković Igraju: Aleksa Ilić Ivan Đurić Slobodan Ninković Saša Stojković Neda Danilović O predstavi: Pisac, Viktor Peljevin je u Rusiji postao poznat pre skoro trideset godina, ali za sve ovo vreme nije zabeležen ni jedan njegov intervju. Postoje samo fotografije. Mnogi sumnjaju da li pisac uopšte postoji. Ako verujemo da postoji, onda treba da prihvatimo činjenicu da je on, zapravo, Zatvorenik (Pustinjak). I taj pustinjak, iz godine u godinu, piše romane i priče koje odražavaju naše vreme kao u ogledalu. Ogledala su različita – odražavaju prošlost, budućnost, pa i paralelni svet. Priča „Zatvorenik (Pustinjak) i šestoprsti“ po prvi put se prikazuje na pozornici…
Po motivima romana Migela de Servantesa O strastiOdlučio je da potpuno sam iskoreni zlo, nečovečnost i pokvarenost sveta, da spase sve potlačene, zaboravljene i progonjene. Veličanstveno, iskreno i bez ikakve lične koristi juriša. Uprkos bolu, porazima i povredama ostaje bodar i uporan. Strast je ono što ga vodi. Strast i nada da je svet moguće promeniti, da ga je moguće učiniti boljim mestom, mestom vrednog življenja. Tu ostrašćenost zlikovci, bankari i tikvani doživljavaju kao idealističko trabunjanje – dok je, međutim, u pitanju odluka da se život posveti idealu pravde. Da se zavrti na ringišpilu strasti i samožrtvovanja. Nije, uostalom, Erazmo napamet rekao da bog spašava svet ludošću, jer ga mudrošću nije mogao spasiti. o slobodi (i strahu)Smatra da je oslobođenje od straha jedini put ka vrlini. I najdragoceniji poklon. A tlačiteljima i robovima ne manjka cinizma. Ubeđeni su da se…
„Sloboda ili praznina Evgenije Onjegin je praroditelj današnjih generacija koje svoju slobodu nose visoko, doživljavaju je kao identitet, pa i smisao života. A da li je uopšte poznaju. Ljubav, prijateljstvo i svaku vrijednost će žrtvovati zarad te primamljive iluzije iza koje se često kriju hladnoća i praznina – poroci Puškinovog ali mnogo više našeg vremena. Dolaze kao simpatična i prolazna moda, ali brzo pokazuju zastrašujuće naličje jer za sobom ostavljaju pustoš, uništene Ljubavi, ideale, snove, veze i propuštene šanse. Onjeginova praznina nije pasivna tišina, niti prostor kreacije, već tamna i agresivna sila koja guta, proždire i traži žrtve. Kob. Evgenije Onjegin je vrijeme koje dolazi. Vrijeme hladne i prazne duše, koje njeguje egoizam kao jedinu odbranu od svijeta, te kao životni kredo i pouku. Vrijeme koje hvali bunt, prezir i ironiju, a ubija nježnost, emotivnost, poeziju, Ljubav, naivnost i ljepotu.…
“Ovako one, kad zajuži, pa pred jutro, stalno pjevaju. Svaka u svoju kamaru. One pjevaju same sa sobom, ko što ja pričam sam sa sobom. Meni se može, ja sam vazda lud bio, a one nisu vazda bile… Ma, ja ne bi zaziđivo svoje funjestre. Priča se ođe u Prčanj da su to učinjele da ne bi niz more više gledale, da im ne bi more nade davalo da će jednom on arivat. Drugi kažu da su dušu svoju zakartale, a treći da inkartom čuvaju sjećanje na njega, da im nikad ne utekne. Svašta se u Prčanj i u Boku zbori. Neki kažu da je Damjan bio odista kapetan “Dijabola”, da se malo odmorio, poigrao, pa za svojom zvijezdom krenuo. Drugi, opet zbore, i sve se kontrestaju s ovijem prvijema, da tu ima nekog vraga, da se, kad udari fortuno,…
Ako ste nekada bili dete, ako ste roditelj ili imate nameru da to postanete, ako ste ikada išli u vrtić ili školu, ako radite u vrtiću ili školi, ako ste nekada bili trudni, ako vam stalno drugi govore kako da vaspitavate svoje dete, ako stalno neko pokušava da vas vaspitava, ako imate rodbinu koja vam ide na živce, ako ste ikada pisali školski sastav na temu „Kako sam proveo raspust“, ako živite u Srbiji, ako vam je pasoš uvek nadohvat ruke – dođite na predstavu „Dok te ja hranim i oblačim“ Pozorišta mladih. (Olja Đorđević, reditelj). Predstava se preporučuje publici starijoj od 16 godina. Predstava „Dok te ja hranim i oblačim…“ je svojevrsni prikaz geneze onih koji su imali tu sreću ili nesreću da se rode, odrastaju, školuju, venčaju i dobiju decu u Srbiji. Kao što srpska istorija robuje autoarhetipima,…
Istorija Srbije, kao i istorija svake druge države sa ozbiljnom prošlošću, na prvi pogled deluje kao tema u kojoj ima malo prostora za smeh. Tu su brojni usponi i padovi, intrige, izdaje, atentati, politički preokreti i nasilni prevrati, mitomanija, ratovi, laž i manipulacija u formi diplomatije (doduše, u ovo naše vreme, slično izgledaju i naslovne stranednevnih novina). Predstava potpuno skraćena istorija Srbije, u duhu montipajtonovskog poigravanja sa nekim elementima političke nekorektnosti South Parka, sagledava sve te događaje sa kritičkom distancom i sa „veselije“ strane. Ako ništa drugo onda zato što su humor i kritičnost najbolji način da se suočimo sa mentalitetskim boljkama koje nas kroz istoriju uporno prate. Predstava se preporučuje publici starijoj od 16 godina. Kada se uzme u obzir bogatstvo istorijskog materijala, jasno je da u predstavi nije moglo da bude mesta za sve. Niti nam je ideja…
„Ovo je jedinstvena adaptacija i transformacija poznatih junaka „OŽALOŠĆENE PORODICE“ u lutke. Na sceni je ova crna Nušićeva komedija postala groteskna lutkarska predstava, vizuelno i zvučno upečatljiva, rediteljski inventivna, glumačko-animatorski zahtevna, tim intrigantnija, jer je otkrila nove, do tada neistraživane, mogućnosti interpretiranja i scenskog izvođenja ovog komada. Predstava se preporučuje deci starijoj od 12 godina. Autor: Branislav NušićAdaptacija i režija: Emilija MrdakovićIdejno rešenje scenografije, kreacija lutaka: Milica Grbić-KomazecIdejno rešenje i kreacija kostima: Milica Grbić-KomazecKompozitor: Miodrag – Mika MladenovićScenski pokret: Olivera Kovačević-Crnjanski i Frosina DimovskaLektor: Saša LatinovićDizajn plakata i knjižice: Edna MačkovićFotografija: Branislav Lučić IGRAJU: Agaton Arsić, sreski načelnik u penziji - Slobodan NinkovićSarka, udovica - Marija Mitrović/ Kristina SavkovMića Stanimirović - Slaven DošloTanasije Dimitrijević, trgovac - Danilo MilovanovićVida, Tanasijeva žena - Slavica VučetićProka Purić, opštinski činovnik - Saša LatinovićGina, Prokina žena - Neda Danilovićdr Petrović, advokat - Ivan đurićDanica -…
Strana 1 od 2
Don't have an account yet? Register Now!

Sign in to your account