DON KIHOTE OD MANČE

Po motivima romana Migela de Servantesa

„DON KIHOTE OD MANČE“

O strasti
Odlučio je da potpuno sam iskoreni zlo, nečovečnost i pokvarenost sveta, da spase sve potlačene, zaboravljene i progonjene. Veličanstveno, iskreno i bez ikakve lične koristi juriša. Uprkos bolu, porazima i povredama ostaje bodar i uporan. Strast je ono što ga vodi. Strast i nada da je svet moguće promeniti, da ga je moguće učiniti boljim mestom, mestom vrednog življenja. Tu ostrašćenost zlikovci, bankari i tikvani doživljavaju kao idealističko trabunjanje – dok je, međutim, u pitanju odluka da se život posveti idealu pravde. Da se zavrti na ringišpilu strasti i samožrtvovanja. Nije, uostalom, Erazmo napamet rekao da bog spašava svet ludošću, jer ga mudrošću nije mogao spasiti.

o slobodi (i strahu)
Smatra da je oslobođenje od straha jedini put ka vrlini. I najdragoceniji poklon. A tlačiteljima i robovima ne manjka cinizma. Ubeđeni su da se iza dobročinjenja krije lični motiv. Bilo zavist, bilo pohlepa, bilo sujeta, bilo osveta, bilo zabava… Plemenitost i heroizam bez sopstvenog interesa razumeju kao ludost. Nezamislivo im je da je neko širokogrud i velikodušan zbog širokogrudosti i velikodušnosti same.

O veri
Vera mu je bila dovoljna. Vera u istinu, dobrotu i pravdu mu je bila i umetnost i nauka. To mistično nadahnuće je nenadahnutima značilo da je u pitanju ludak. Kao da je mentalno zdravlje stvar statistike. Kao da je normalno brinuti samo o sopstvenom blagoutrobiju, kao da je normalno mrzeti (pa i proterivati, pa i ubijati) drugovernike ili drugoobojene ili drugonacionalne ili druge bilo kakve, kao da je normalno čučati u mišjoj rupi ili trpeti teror. U ciničnom svetu – čast je biti lud. Razum je, ispostavlja se, prepreka vrlini. Iluzija je najistinitija istina. Ili, rečima apostola Pavla: ‘Premudrost ovog sveta je ludost pred Bogom’. Ne stvara vera mučenike, već mučenici stvaraju veru. Stoga nam ostaje da se nadamo drugom silasku idalga ludosti.

O egzistenciji
Život počiva na istini, ne na logici. Sam si u svetu, a ako te postojanje boli, znači da si živ. I imaš šansu da budeš častan. Imaš šansu da menjaš svet. Imaš šansu da ga stvaraš. Imaš šansu da se pobuniš protiv izrabljivanja i represije. Naš se vitez pobunio. Kao Nazarećanin koji je na sebe prihvatio sve grehe sveta, pa bio raspet. Kao Đordano Bruno koji je i bukvalno zbog istine izgoreo. Kao danski kraljević koji je ipak odlučio da ne trpi metke i strelice silovite sudbine. Kao, najzad, knez Miškin koji je verovao da će lepota spasiti svet. Odlučuješ sam da li ćeš svet stvarati ili posmatrati. Seti se reči dobroga Sanča: ‘Ako ti je svaki dan isti, svejedno je da li živiš jedan ili stotinu dana.’ Šta je onda svet? Ono na šta pristaješ ili ono što želiš da učiniš? Da li je stvarnost jedna ili svako ima svoju? Odgovori na ova pitanja se nalaze u oblasti etike.

Insert iz predstave:

you

Autor teksta: Milena Depolo

Reditelj: Slobodan Skerlić

Kostimograf: Milica Grbić Komazec

Scenograf: Jasna Saramandić

Kompozitor: Irena Popović

Scenski pokret: Jovana Rakić

Glumci:

Saša Latinović – Don Kihote

Danilo Milovanović – Sančo Pansa

Slavica Vučetić – Antonija Kihana

Slobodan Ninković – Paroh Pedro Perez

Jelica Gligorin – Vojvotkinja

Dejan Šarković – Samson Gagrica

Aleksandra Lazin – Dulsineja

Fotografija: Nenad Mihajlović

Dizajn plakata i programske knjižice: Edna Mačković

Premijera:   29. april 2018.

Kritike:

Dragoljub Selaković – vojvodjanske.rs

Mina Stanikić – pozoriste.online