Tre sorele

“Ovako one, kad zajuži, pa pred jutro, stalno pjevaju. Svaka u svoju kamaru. One pjevaju same sa sobom, ko što ja pričam sam sa sobom. Meni se može, ja sam vazda lud bio, a one nisu vazda bile… Ma, ja ne bi zaziđivo svoje funjestre. Priča se ođe u Prčanj da su to učinjele da ne bi niz more više gledale, da im ne bi more nade davalo da će jednom on arivat. Drugi kažu da su dušu svoju zakartale, a treći da inkartom čuvaju sjećanje na njega, da im nikad ne utekne. Svašta se u Prčanj i u Boku zbori.

Neki kažu da je Damjan bio odista kapetan “Dijabola”, da se malo odmorio, poigrao, pa za svojom zvijezdom krenuo. Drugi, opet zbore, i sve se kontrestaju s ovijem prvijema, da tu ima nekog vraga, da se, kad udari fortuno, oko ponoća, može viđet njegov brod kako jedri, ma ne u more, nego po nebesima, da mu je prova iznad Vrmca, a pramac čak tamo kod Perasta. Neki bumbižaju da je to bio mletački princ što se za vojnu protivu Turaka spremao, pa je u toj vojni poginuo, a kad su ga ukopavali, na prsima mu našli tri dragulja ko tri puceta. Boka ne bi bila Boka kad se ne bi svašta zborilo, ćakulavalo i impjegavalo. Niko ti potlja ne zna što je istina a što je fantažija. A kad bolje Jojo promisli, i nema istine, no samo fantažije. Zna Jojo, nije on zalud lud.”

Autor: Stevan Koprivica

Reditelj: Miloš Jagodić
Scenograf: Ivana Savić
Kostimograf: Milica Grbić Komazec
Koreograf: Frosina Dimovska i Ista Stepanov
Lektor: Dubravka Drakić
Muzika: Miodrag Mika Mladenović
Korepetitor: Agota Vitkai Kučera

Uloge:

Marija RADOVANOVNera
Slavica VUČETIĆ – Bjanka
Kristina SAVKOVRoza
Slobodan NINKOVIĆDamjan
Saša LATINOVIĆ Jojo
Ivan ĐURIĆMarko

Premijera: 15. septembar 2017. godine