Тре сореле

“Ovako one, kad zajuži, pa pred jutro, stalno pjevaju. Svaka u svoju kamaru. One pjevaju same sa sobom, ko što ja pričam sam sa sobom. Meni se može, ja sam vazda lud bio, a one nisu vazda bile… Ma, ja ne bi zaziđivo svoje funjestre. Priča se ođe u Prčanj da su to učinjele da ne bi niz more više gledale, da im ne bi more nade davalo da će jednom on arivat. Drugi kažu da su dušu svoju zakartale, a treći da inkartom čuvaju sjećanje na njega, da im nikad ne utekne. Svašta se u Prčanj i u Boku zbori.

Neki kažu da je Damjan bio odista kapetan “Dijabola”, da se malo odmorio, poigrao, pa za svojom zvijezdom krenuo. Drugi, opet zbore, i sve se kontrestaju s ovijem prvijema, da tu ima nekog vraga, da se, kad udari fortuno, oko ponoća, može viđet njegov brod kako jedri, ma ne u more, nego po nebesima, da mu je prova iznad Vrmca, a pramac čak tamo kod Perasta. Neki bumbižaju da je to bio mletački princ što se za vojnu protivu Turaka spremao, pa je u toj vojni poginuo, a kad su ga ukopavali, na prsima mu našli tri dragulja ko tri puceta. Boka ne bi bila Boka kad se ne bi svašta zborilo, ćakulavalo i impjegavalo. Niko ti potlja ne zna što je istina a što je fantažija. A kad bolje Jojo promisli, i nema istine, no samo fantažije. Zna Jojo, nije on zalud lud.”

Аутор: Стеван Копривица

Редитељ: Милош Јагодић
Сценограф: Ивана Савић
Костимограф: Милица Грбић Комазец
Кореограф: Фросина Димовска и Иста Степанов
Лектор: Дубравка Дракић
Музика: Миодраг Мика Младеновић
Корепетитор: Агота Виткаи Кучера

Улоге:

Марија РАДОВАНОВНера
Славица ВУЧЕТИЋ – Бјанка
Кристина САВКОВРоза
Слободан НИНКОВИЋДамјан
Саша ЛАТИНОВИЋ Јојо
Иван ЂУРИЋМарко

Премијера: 15. септембар 2017. године