Припрема се представа “Тре сореле” у Позоришту младих

Извор: Дневник

Нову драмску представу у Позоришту младих публика може да очекује на самом почетку наступајуће сезоне, тачније 15. септембра, за када је заказана премијера “Тре сореле” Стевана Копривице, у режији Милоша Јагодића.

Ових дана су, након летње паузе, поново у току пробе ове представе у Позоришту младих, у којој ће три сестре играти Марија Радованов (Нера), Славица Вучетић (Бјанка), и Кристина Савков (Роза). Њиховог брата Марка игра Иван Ђурић, локалног лудака Јоју Саша Латиновић, а Слободан Нинковић је Дамјан, капетан брода, у којег се заљубљују све три сестре.

Комад “Тре сореле” је део Копривичине Бокешке трилогије, коју чине и “Бетула у малу валу” и “Бокешки д-мол”. Својевремено је код нас игран у Звездара театру, како подсећа за наш лист редитељ ове представе Милош Јагодић.

И Копривичине три сестре у Прчњу, као и Чеховљеве три јунакиње у Русији, жуде за нечим непознатим, што ће их уздигнути из чамотиње, или одвести из средина у којима живе, иако су комади “Тре сореле” и “Три сестре” настале у размаку од један век. Како напомиње Милош Јагодић, као и у сваком добром комаду, а по његовим речима, и један и други јесу такви, увек су приче универзалне, и увек је то прича о несрећној љубави.

– Чини ми се да овај комад јесте на трагу Чеховљеве“Три сестре”, јер је и овде у питању покушај одласка, рушења зидова, освајања слободе. То јесте љубавна, мелодрамска прича, у најбољем смислу те речи, али је то у суштини прича о освајању слободе и рушењу граница, које постављају друштво и црква. У том смислу је овај комад помало и шкакљив, јер се дотиче и религиозне приче, односно узуса, стега, зидова који су постављени, и њиховог рушења и освајања личне слободе. Чини ми се да и друштво, као и црква, постављају неке зидове и границе да би нас држале под контролом, могле да манипулишу и владају односима који су међу људима, а овде се догађају и љубави, и некако љубав ствара енергију која има снагу да сруши те зидове – напомиње Милош Јагодић.

Радња овог комада се догађа у Прчњу, у Боки Которској, у 18. веку, малом, забаченом месту, где такође постоји, како указује Милош Јагодић, чежња, жеља и људска потреба да се оде, ослободи, и освоји нешто ново. Као и код Чеховљеве “Три сестре”, и у овом комаду се може говорити у контексту психологије малих средина, али Јагодић истиче да се овде ипак ради о универзалној причи.

– Мислим да и човек у великом граду има потребу да свој живот промени. Када му се догоди драматична, права љубав, као да прогледа, и као да му то отвори нове видике, нови поглед, и да му енергију да покуша да сруши зидове. Ово се завршава ипак, условно речено, трагично. Та легенда је позната. Остале су те три сестре вечито да чекају човека у кога су се заљубиле, а он се никад више није појавио – подсећа редитељ ове представе.

Разлог да баш “Тре сореле” постави у Позоришту младих Јагодић је нашао у томе што је овај комад негде на граници реалног и бајке, како каже, јер се једног тренутка не зна да ли се све стварно догодило, или је то можда била само фикција тих девојака, плод њихове чежње, жеље. Можда су оне измаштале и човека у кога су се заљубиле, и све што се десило. Јагодићу се зато чинило да је, будући да се у овом позоришту, са којим је иначе досад сарађивао у неколико наврата, играју и бајке, логично да се на репертоару нађе и овај заиста добар комад.

Бокешки језик, којим је писан овај комад, требало је добро савладати, и зато је као лекторка ангажована позната црногорска глумица Дубравка Дракић, која ће са глумцима ускоро поново радити на говору, да би се до премијере исправиле евентуалне грешке.

– Моја дилема је од почетка била да ли оставити бокешки језик или не. Ја га разумем, игром случаја, јер сам годинама лета проводио у Далмацији. Овај језик је баш мешавина Далмације и Црне Горе, што то Бока заправо и јесте. Тај језик даје мирис, патину, и романтику, јер ова прича је помало и романтична, бајковита. Чини ми се да су тај језик и говор заправо начин мишљења. Кад бисмо га превели у књижевни језик, више не би имао те мирисе – сматра Милош Јагодић. Сценографкиња ове представе је Ивана Савић из Ниша, одакле је и композитор Миодраг Мика Младеновић, који је већ доста сарађивао са Позориштем младих. Костимографкиња је Милица Грбић Комазец, а кореографкиње су Фросина Димовска и Иста Степанов.

Н. Пејчић