Драга Јелена Сергејевна

Говоримо у име наших генерација, и стога задржавамо наша имена. Школски систем смо недавно напустили, али проблем са њим и последице које тај систем узрокује не можемо да превазиђемо. Разумемо ликове Љаље, Паше, Виће и Волође, јер их препознајемо у друговима из сопствених средњошколских дана.

Прошло је већ довољно година да можемо да видимо докле су стигли са својим животима. Поудавали се, школе нису завршили, седе по кафићима и кладионицама по читаве дане. Моја Љаља се удала за сина једног криминалца, сада заједно “држе” цело село. У средњој школи била је перспективна, обожавана међу професорима. Уписала је правни факултет у Београду који никад није завршила. То су ђаци који имају потенцијала, али који негде, неком игром случаја, залутају и скрену са пута, баш као и ликови у комаду.

Под притиском немиле будућности, коју могу да предвиде гледајући своје родитеље и свет око себе, они сами себи изазивају низ неприлика. Као последица њихове муке долази насиље. Налазе се у годинама у којима једна импулсивна, лоша одлука, може заувек да промени њихов живот. Они су вукови у јагњећој кожи а да тога нису ни свесни.

Лана Павков, редитељ

Играју:

Јелена – Вера Хрћан Остојић
Соња – Соња Исаиловић
Марко – Марко Васиљевић
Аљоша – Аљоша Ђидић
Стефан – Стефан Бероња

Режија: Лана Павков
Сценографија: Уна Јанков
Костимографија: Лана Павков и Марко Маросиук
Одабир музике: Лана Павков
Драматургија: Тијана Грумић
Дизајн светла: Доброслав Филко

Представа је резултат сарадње Академије уметности Нови Сад и Позоришта младих Нови Сад